Бундеслига Њемачке у фудбалу

фудбалска лига

Бундеслига Њемачке (њем. Fußball-Bundesliga) је највиша професионална фудбалска лига Њемачке и једна од најквалитетнијих фудбалских лига света.

Бундеслига Њемачке
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event 2020/21.
Bundesliga logo.png
Лого Бундеслиге Њемачке
СпортФудбал
Основана1963. год.; прије 58 година (1963)
Број тимова18
Држава Њемачка
КонфедерацијаУЕФА
Ранг1
Нижи ранг2. Бундеслига
Домаћи купКуп Њемачке
Суперкуп Њемачке
Међународна
такмичења
Лига шампиона
Лига Европе
Лига конференција
Највише титулаБајерн Минхен (30)
Тренутни
првак
Бајерн Минхен (2020/21.)
Веб-сајтwww.bundesliga.de

На врху њемачког система фудбалске лиге, Бундеслига је главно њемачко фудбалско такмичење. Бундеслига броји 18 тимова и делује по систему промоције и испадања у 2. Бундеслигу. Сезона траје од августа до маја. Већина утакмица игра се суботом и недељом, а неколико и радним данима. Сви клубови из Бундеслиге квалификују се за Куп Њемачке. Победник Бундеслиге квалификује се за Суперкуп Њемачке.

Педесет шест клубова такмичило се у Бундеслиги од њеног оснивања. Бајерн Минхен је 30 пута освајао титулу, највише међу клубовима Бундеслиге. Међутим, Бундеслига је имала и друге шампионе, међу којима су Борусија Дортмунд, Хамбургер, Вердер Бремен, Борусија Менхенгладбах и Штутгарт. Бундеслига је једна од најбољих националних лига, рангирана је на четвртом месту у Европи према рангу УЕФА коефицијента лиге за сезону 2020/21, на основу учинака у европским такмичењима у протеклих пет сезона. Бундеслига је прва фудбалска лига на свету по просечној посећености од свих спортова, просек од 45.134 навијача по утакмици током сезоне 2011/12. био је други по висини у било којој спортској лиги на свету после америчке Националне фудбалске лиге. Бундеслига се емитује на телевизији у преко 200 земаља.

Бундеслига је основана 1962. у Дортмунду, а прва сезона започела је 1963. Структура и организација Бундеслиге, заједно са осталим немачким фудбалским лигама, претрпеле су честе промене. Бундеслигу је основао Фудбалски савез Њемачке (њем. Deutscher Fußball-Bund), али сада њоме управља њемачка фудбалска лига (њем. Deutsche Fußball Liga).

ПрегледУреди

Бундеслига се састоји од двије лиге, 1. Бундеслиге и 2. Бундеслиге. 2. Бундеслига је за један ранг нижа лига која постоји од 1974. године.

Бундеслиге су професионална такмичења, као и 3. Лига. Док су све остале лиге аматерског карактера, иако није неуобичајено да послују и дјелују веома професиналнно (потписивање уговора са играчима и сл.).

Фудбалска лигашка структура Њемачке / 1903. до данас

Њемачка Њемачка Западна Њемачка Западна Њемачка Западна Њемачка Њемачка Њемачка Источна Њемачка
Класа 2008—данас 1994—2008 1974—1994 1963—1974 1946—1963 1933—1945 1903—1932 НДР
1949—1991
I Бундеслига Бундеслига Бундеслига Бундеслига Оберлига Гаулига Вербандслига НДР Оберлига
II 2. Бундеслига 2. Бундеслига 2. Бундеслига Регионална лига 2. Оберлига Бециркслига Бециркслига НДР Лига
III 3. Лига Регионална лига Аматерска Оберлига 1. Аматерска лига 1. Аматерска лига ▼ ??? ▼ ??? НДР Лига
IV Регионална лига Оберлига Вербандслига 2. Аматерска лига 2. Аматерска лига Бециркслига
V Оберлига Ландеслига/Вербанцлига1 Ландеслига А-Класа А-Класа Општинска класа
VI Ландеслига Бецирксоберлига2 ▼ ??? Б-Класа Б-Класа
VII Бецирксоберлига Бециркслига Ц-Класа Ц-Класа
VIII Бециркслига Општинска лига3
IX Општинска лига Општинска лига А
X Општинска лига А Општинска лига Б
XI Општинска лига Б Општинска лига Ц
XII Општинска лига Ц

1 Раније се звала „ландеслига“, негдје и „вербандслига“.
2 Бецирксоберлига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.
3 Општинска лига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.

Испод класе 2. Бундеслиге, лиге су углавном подијељене на регионалној основи. На примјер, Регионаллига се тренутно састоји од сјеверне и јужне (Nord division, Süd division), а оберлига се састоји од 9 група, које представљају савезне државе или велике градске или географске површине. Класе испод Оберлиге се регионално разликују. Лигашка структура се често мијењала, обично репрезентујући степен развоја тог спорта у тим регионима. Почетком 1990е, након политичких услиједиле су и спортске, односно промјене у организацији такмичења као и уједињење лига бивших одвојених Њемачких држава.

Посједовање лиценце је за један клуб услов учествовања у такмичењима њемачке бундеслиге. Сходно томе, недостатак исте представља принудно учешће у такмичењима једне од регионалних лига.

Распоред утакмицаУреди

У току године, сваки клуб игра против сваког клуба по двије утакмице. Једну код куће, а једну у гостима. Сезона траје од августа до маја или јуна, у годинама европских или свјетских првенстава и до априла. Од 1980. постоји и зимска пауза (децембар и јануар). Утакмице почињу суботом у 15:30 сати (у задње вријеме мањи дио утакмица се игра и петком и недјељом).

Клуб са највише освојених поена на крају сезоне постаје првак Њемачке. Два посљедња клуба на табели, падају директно у 2. лигу, док 16-ти игра релегационе утакмице са трећепласираним из друге лиге. Побједник остаје, односно прелази у прву лигу.

Један клуб за побједу у једној утакмици добија три поена а његов противник нула поена. За неријешен резултат оба клуба добијају по један поен. При изједначеном броју поена на табели на крају сезоне, више се пласира онај са бољом гол разликом. При изједначеној гол разлици се више пласира клуб са више постигнутих голова. При изједначеном броју постигнутих голова, игра се одлучујућа утакмица. Њен побједник се позиционира више на табели.

ИсторијаУреди

Општи подациУреди

Још 1932. је тадашњи председник фудбалског савеза Феликс Линеман (њем. Felix Linnemann) тражио увођење „царске лиге“, једне лиге професионалаца у којој треба да се такмиче најбољи клубови Њемачке. Тај предлог је од регионалних фудбалских удружења био одбијен. До шесдесетих година је првак Њемачке одређиван разигравањем регионалних првака, док је на истоку, од сезоне 1949/1950, првак ДДР-а одређиван у ДДР лиги.

Поновну иницијативу за оснивањем савезне Њемачке фудбалске лиге је 1962. покренуо тадашњи предсједник фудбалског савеза Херман Нојбергер (њем. Hermann Neuberger), пар седмица после завршетка светског првенства у Чилеу, где је репрезентација Њемачке била избачена у четвртфиналној утакмици из даљег такмичења. 28. јула 1962. је на седници фудбалског савеза, коначно одлучено успостављање Њемачке савезне фудбалске лиге за сезону 1963/1964.

Пре је лига имала 16 клубова, 5 из јужне, 5 из западне, 3 из северне, 2 из југозападне и један из берлинске регионалне лиге. За избор представника регионалних лига су спортски и економски критеријуми били одлучујући, с тим да је из једног града само један тим могао бити изабран. Своју кандидатуру за пријем у савезну фудбалску лигу, је поднијело укупно 46 клубова. Одлучујући критеријум за избор су били резултати задњих 12 година.

Оснивачки чланови прве савезне фудбалске лигеУреди

Сезона Шампион Бундеслиге[1]
1963/64 Келн
1964/65 Вердер Бремен
1965/66 Минхен 1860
1966/67 Ајнтрахт Брауншвајг
1967/68 Нирнберг
1968/69 Бајерн Минхен
1969/70 Борусија Менхенгладбах
1970/71 Борусија Менхенгладбах
1971/72 Бајерн Минхен
1972/73 Бајерн Минхен
1973/74 Бајерн Минхен
1974/75 Борусија Менхенгладбах
1975/76 Борусија Менхенгладбах
1976/77 Борусија Менхенгладбах
1977/78 Келн
1978/79 Хамбургер
1979/80 Бајерн Минхен
1980/81 Бајерн Минхен
1981/82 Хамбургер
1982/83 Хамбургер
1983/84 Штутгарт
1984/85 Бајерн Минхен
1985/86 Бајерн Минхен
1986/87 Бајерн Минхен
1987/88 Вердер Бремен
1988/89 Бајерн Минхен
1989/90 Бајерн Минхен
1990/91 Кајзерслаутерн
1991/92 Штутгарт
1992/93 Вердер Бремен
1993/94 Бајерн Минхен
1994/95 Борусија Дортмунд
1995/96 Борусија Дортмунд
1996/97 Бајерн Минхен
1997/98 Кајзерслаутерн
1998/99 Бајерн Минхен
1999/00 Бајерн Минхен
2000/01 Бајерн Минхен
2001/02 Борусија Дортмунд
2002/03 Бајерн Минхен
2003/04 Вердер Бремен
2004/05 Бајерн Минхен
2005/06 Бајерн Минхен
2006/07 Штутгарт
2007/08 Бајерн Минхен
2008/09 Волфсбург
2009/10 Бајерн Минхен
2010/11 Борусија Дортмунд
2011/12 Борусија Дортмунд
2012/13 Бајерн Минхен
2013/14 Бајерн Минхен
2014/15 Бајерн Минхен
2015/16 Бајерн Минхен
2016/17 Бајерн Минхен
2017/18 Бајерн Минхен
2018/19 Бајерн Минхен
2019/20 Бајерн Минхен
2020/21 Бајерн Минхен

60-еУреди

У сезони 1964/65 је Херти из Берлина одузета лиценца због исплаћених великих сума играчима, па је клуб у следећој сезони морао да игра у другоразредној регионалној лиги. По табели прве сезоне лигу је требало да напусте и Шалке 04 и Карлсруе, али после жалбе тих клубова је одлучено да се број тимова у лиги повиси на 18 и да та два клуба те сезоне не напуштају лигу. Из Берлинског регионалног удружења је примљена у лигу и Тасманија Берлин, али се после те сезоне и закључног напуштања бундеслиге прославила по негативним рекордима свих времена у првој савезној фудбалској лиги (најмање голова: 15, највише примљених голова: 108, најмање поена: 8, најмање побједа: 2, највише пораза: 28, најмање гледалаца: 827 и највећа серија недобијених утакмица: 31). У истој години 1965, у бундеслигу долазе и два, каснија доминирајућа клуба лиге; Борусија Моенхенгладбах и Бајерн Минхен.

70-еУреди

Почетком седамдесетих, је бундеслига, због тзв. „бундеслига скандала“ изгубила на угледу - који се после побједа на европском првенству 1972. и свјетском првенству 1974. нагло поправља. Борусија Менхенгладбах је по први пут у историји бундеслиге успјела да одбрани титулу првака Њемачке (1970/71). Након тога Бајерн Минхен по први пут, осваја ту титулу три пута за редом (1972/1973/1974). Тај резултат успијевају поновити само Борусија Менхенгладбах (1975/1976/1977) и поново Бајерн Минхен (1985/1986/1987 и 1999/2000/2001). Највишу побједу у историји бундеслиге је остварила Борусија Менхенгладбах против Борусије Дортмунд 1978. гдје је побиједила са 12:0.

80-еУреди

Осамдесетих година је примијећено опште смањење гледалаца прволигашких утакмица. То се објашњава масовним одливом звијезда њемачког фудбала у иностранство као и појавом проблема хулигана на стадионима. Успјех тениских звијезда Њемачке тих година, Бориса Бекера (њем. Boris Becker) и Штефи Граф (њем. Steffi Graf), је додатно утицао да се интерес гледалаца већински окренуо тениским догађањима.

90-еУреди

1991. је фудбалском савезу Њемачке прикључен Фудбалски савез ДДР-а и источноњемачки клубови Ханза Росток и Динамо Дрезден се у сезони 1991/92. прикључују савезној фудбалској лиги, која у том прелазном периоду броји 20 клубова.

Почетком 90-их, бундеслига добија поново на популарности, што се објашњава спортским успјесима њемачке фудбалске репрезентације (треће мјесто на свјетском 1990. и на европском првенству 1996.) као и маркентишким акцијама фудбалског савеза.

ДанасУреди

До 2001. за Бундеслигу је био одговоран Њемачки фудбалски савез, а од те године, одговорност преузима новооснована Њемачка фудбалска лига, као приватна подорганизација фудбалског савеза. Она добија надлежности додјеле лиценци клубовима као и за маркетинг лиге.

Утакмицом Хамбургер - Бајерн Минхен, 24. август 2003. године, Бундеслига је прославила свој 40. рођендан. Те године се уводи пракса означавања броја побеђених шампионата, звездама Бундеслига на дресовима клубова.

До сада, на својим дресовима, 6 клубова носи звијезде Бундеслиге:

Умијешаност њемачког судије Роберта Хојцера (њем. Robert Hoyzer) у скандал манипулисања спортским опкладама 2005. године, је довела до кризе у лиги али не и до пада броја гледалаца. У току 306 утакмица сезоне 2005/2006, утакмице је посјетило преко 11,56 милиона навијача (просечно 37.781 гледалаца по једној утамици), што је више од просјечног броја гледалаца у лигама Шпаније, Италије или Енглеске.

Клубови за сезону 2020/21.Уреди

Клуб Место Стадион Капацитет
Ајнтрахт Франкфурт Франкфурт Комерцбанк арена 51.500
Арминија Билефелд Билефелд Шуко арена 26.515
Аугзбург Аугзбург ВВК арена 30.660
Бајер Леверкузен Леверкузен Бај арена 30.810
Бајерн Минхен Минхен Алијанц арена 75.024
Борусија Дортмунд Дортмунд Сигнал Идуна Парк 81.365
Борусија Менхенгладбах Менхенгладбах Борусија парк 59.724
Вердер Бремен Бремен Стадион Везер 42.354
Волфсбург Волфсбург Фолксваген арена 30.000
Келн Келн Стадион Рајненергија 49.698
РБ Лајпциг Лајпциг Ред бул арена 42.558
Мајнц 05 Мајнц Опел арена 34.000
Унион Берлин Берлин Стадион Старог шумара 22.012
Фрајбург Фрајбург Шварцвалд стадион 24.000
Херта Берлин Олимпијски стадион 74.649
1899 Хофенхајм Хофенхајм Рајн-Некар-Арена 30.164
Шалке 04 Гелзенкирхен Фелтинс арена 62.271
Штутгарт Штутгарт Мерцедес-Бенц арена 60.449

Најбољи стријелацУреди

Најбољих 10 стрелаца Бундеслиге свих времена
Мјесто Вријеме Играч Голова Просјек
1 1965—1979   Герд Милер 365 0.85
2 2010—   Роберт Левандовски 268 0.78
2 1968—1988   Клаус Фишер 268 0.50
4 1965—1978   Јуп Хајнкес 220 0.60
5 1969—1990   Манфред Бургсмилер 213 0.48
6 1999—2020   Клаудио Пизаро 197 0.40
7 1990—2003   Улф Кирстен 181 0.52
8 1983—1999   Штефан Кунц 179 0.40
9 1973—1986   Дитер Милер 177 0.58
9 1975—1993   Клаус Алофс 177 0.42

Најбољи стрелац њемачке Бундеслиге свих времена је Герд Милер[2] (њем. Gerd Müller). Он је у 427 утакмица постигао 365 голова, и 5 пута добио награду за најбољег стрелца Бундеслиге. 1972. је добио награду од УЕФЕ за најбољег стрелца Европе златну копачку.

Рекорди у БундеслигиУреди

Играч са највише утакмицаУреди

Највише одиграних утакмица имао је Карл-Хајнц Кербел, који је између 1972. и 1991. за Ајнтрахт из Франкфурта одиграо 605 утакмица.

Остали рекордиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди