Википедија

Мехмет Шол

(преусмерено са Мемет Шол)

Мехмет Тобијас Шол, рођен као Мехмет Тобијас Јуксел, 16. октобра 1970, је немачки фудбалски менаџер и бивши играч.

Мехмет Шол
Мехмет Шол 2016
Лични подаци
Пуно име Мехмет Тобијас Шол (рођ. Јуксел)
Датум рођења (1970-10-16)16. октобар 1970.
Место рођења Карлсруе, Западна Немачка
Висина 1,77
Позиција Играч средине терена
Јуниорска каријера
1976—1982
1982—1989		 СВ Нордвест Карлсруе
ФК Карлсруе
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1989—1991
1989—1992
1992—2007		 ФК Карлсруе (А)
ФК Карлсруе
ФК Бајерн Минхен		 28
58
334		 (7)
(11)
(87)
Репрезентативна каријера
1991—1992
1992
1995—2002		 Немачка до 21
Немачка до 23
Немачка		 5
1
36		 (3)
(0)
(8))

Већи део каријере играо је као нападачки везни играч за минхенски Бајерн. Током своје каријере освојио је Куп УЕФА 1996. године (постигавши погодак у сваком делу финала), Европско првенство 1996. и УЕФА Лигу шампиона 2001. године, као и осам немачких шампионата (сва са Бајерном из Минхена). Пензионисао се на крају сезоне Бундеслиге 2006–07. као један од најуспешнијих немачких фудбалера свих времена.

Шол је био предмет ретроспективног документарног филма о каријери, Frei:Gespielt – Mehmet Scholl: Über das Spiel hinaus из 2007. године редитеља Фердинанда Нојмајра и Едуарда Аугустина.

Клупска каријера уреди

Шол је играо за СВ Нордвест Карлсруе (од 1976. до 1982) и ФК Карлсруе (од 1982. до 1992) пре него што се придружио минхенском Бајерну у јулу 1992. Остао је у Бајерну до краја каријере, носећи мајицу број 7. Шол се повукао из професионалног фудбала након сезоне 2006–2007. У 15 сезона у Бајерну одиграо је 468 такмичарских утакмица за Бајерн, постигавши 116 голова - 88 од ових наступа било је у европским куп такмичењима (18 голова).[1]

Био је један од најуспешнијих играча Бундеслиге, освајајући шампионат осам пута. Са 19 година, дебитовао је у Бундеслиги 21. априла 1990, играјући за ФК Карлсруе у 78. минуту гостујућег меча против 1. ФК Келна и одмах постигао пети гол свог тима у 90. минуту.[2] Постигао је 98 голова (11 за Карлсруе, 87 за Бајерн) у 392 меча Бундеслигу (58 за Карлсруе, 334 за Бајерн).[3] Шол је био цењен због својих техничких способности, креативног играња, вештине дриблинга и слободних удараца. Почетком 2001. године професионални играчи Прве и Друге Бундеслиге прогласили су га играчем 2000. године, а маја 2005. навијачи су га изабрали за једног од једанаест највећих играча Бајерна свих времена.[4]

Међународна каријера уреди

 
Шол игра за Немачку, 1999

Шол је за репрезентацију Немачке одиграо 36 утакмица између 1995. и 2002. године, постигавши осам голова.[5] Био је део победничког тима Немачке на Европском првенству 1996, где је играо у четвртфиналу, полуфиналу и финалу. У 69. минуту финала, када је Чешка водила са 1:0, замењен је тада релативно непознатим Оливером Бирхофом који је постигао два гола која су преокренула меч за Немачку, што је катапултирало Бирхофа до националне и међународне славе.[6] Шол је такође играо у све три утакмице Немачке на Европском првенству 2000, постигавши једини гол Немачке на турниру против Румуније.[7]

Шол је током каријере више пута претрпео повреде, које су га спречавале га да одржи редовно место у националном тиму и на крају га подстакле да се повуче из националног тима пре Светског првенства у фудбалу 2002, што га чини једним од најуспешнијих играча Немачке који никада није играо на светском првенству у фудбалу.

Међу немачким љубитељима фудбала, Шол је био један од најпопуларнијих фудбалера због свог карактера и својих јединствених вештина. Пре кампање за Светско првенство 2006. године, више од 100.000 људи потписало је интернет петицију „Мехмет за Немачку“[8] како би наговорили Јиргена Клинсмана да Шола укључи у немачки тим. Упркос јавној подршци, Шол није био укључен.

Међународни голови уреди

Скорови и резултати прво наводе голове Немачке.[9]
# Датум Место одржавања Противник Скор Резултат Конкуренција
1. 29. маја 1996 Виндзор Парк, Белфаст   Северна Ирска 1 –1 1–1 Пријатељски
2 4. јуна 1999 БајАрена, Леверкузен   Молдавија 5 –0 6–1 Квалификација за Еуро 2000
3. 14. новембра 1999 Улевал Стадион, Осло   Норвешка 1 –0 1–0 Пријатељски
4. 7. јуна 2000 Драјсамстадион, Фрајбург   Лихтенштајн 2 –1 8–2
5. 12. јуна 2000 Дуфрасне, Лијеж   Румунија 1 –1 1–1 Еуро 2000
6. 16. августа 2000 ХДИ стадион, Хановер   Шпанија 1 –0 4–1 Пријатељски
7. 2 –0
8. 15. новембра 2000 Стадион Паркен, Копенхаген   Данска 1 –2 1–2

Тренерска каријера уреди

 
Шол (десно) је тренирао Бајерн Минхен II 2009. године

Дана 27. априла 2009, именован је за привременог главног тренера Бајерн Минхен II.[10] Заменио је Хермана Герланда који је постао помоћни тренер под вођством Јупа Хајнкеса и наставио да ради као главни тренер играча до 13 година. У јулу 2009. именован је за сталног менаџера Бајерна II и напустио је тим 30. јуна 2010. године на годину дана, радећи на својој тренерској дозволи.[11] Шол се вратио у Бајерн Минхен II као главни тренер.[12] У јануару 2013. године, најавио је да ће напустити тим на крају сезоне 2012–2013, јер је желео да се усредсреди на свој посао телевизијског стручњака и да је то у супротности са његовим тренерским радом.[13]

Лични живот уреди

Шол је рођен у Карлсруеу, као други син Ергина и Хеле Јуксел, одоца Турчина и мајке Немице. Када је имао пет година, родитељи су се развели, а мајка се потом удала за Хермана Шола од којег је Мехмет стекао његово презиме.

У мају 2002. и октобру 2003. објавио је две успешне компилације, у којима су свирали његови омиљени бендови. Наслов компилације „Мехмет Шол компилација - Vor dem Spiel ist nach dem Spiel“ референца је на познати израз Сепа Хербергера „након игре је пре игре“. У једном интервјуу, Шол је рекао да је одабрао овај наслов јер ову музику слуша пре утакмице, после утакмице, у аутомобилу на путу до стадиона и у ауту када напушта стадион. Први том обухвата песме The Beta Band, Sportfreunde Stiller, Jimmy Eat World и The Notwist (комплетна листа песама[14]), између осталих. Други том обухвата песме Oasis, Wir sind Helden и The Flaming Lips (комплетна листа песама[15]) и друге. Једном месечно, у програму Nachtmix радио станице Бајерн 2, која је културно оријентисани канал савезне јавне радиодифузне куће Бајеришер Рундфунк, он представља Mehmets Schollplatten[16].

Шол је званично без верског опредељења, али је страствени следбеник будистичких принципа.[17]

Од пензионисања из фудбала, бавио се куглањем са девет кегли, спортом у којем је био одличан и као млад.[18]

Статистика каријере уреди

Клуб уреди

[19]

Учествовање и голови по клубу, сезони и голови по клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Европа Укупно
Дивизија Утак. Голови Утак. Голови Утак. Голови Утак. Голови Утак. Голови
ФК Карлсруе 1989–90 Бундес лига 3 1 0 0 – – 3 1
1990–91 27 6 1 0 – – 28 6
1991–92 28 4 2 1 – – 30 5
Укупно 58 11 3 1 0 0 0 0 61 12
Бајерн Минхен 1992–93 Бундес лига 31 7 2 0 – – 33 7
1993–94 27 11 2 1 – 4 1 33 13
1994–95 31 9 1 0 1 0 10 3 43 12
1995–96 30 10 2 0 – 11 5 43 15
1996–97 23 5 3 1 – 2 0 28 6
1997–98 32 9 6 2 2 0 8 0 48 11
1998–99 13 4 2 0 0 0 3 0 18 4
1999–2000 25 6 3 1 2 0 12 3 42 10
2000–01 29 9 1 1 2 1 16 5 48 16
2001–02 18 6 3 1 0 0 2 0 23 7
2002–03 18 4 4 0 1 0 4 0 27 4
2003–04 5 0 2 1 1 0 1 0 9 1
2004–05 20 3 2 1 0 0 5 1 27 5
2005–06 18 3 3 2 0 0 6 0 27 5
2006–07 14 1 1 0 1 0 4 0 20 1
Укупно 334 87 37 11 10 1 88 18 469 117
Укупно у каријери 392 98 40 12 10 1 88 18 530 129

Међународна уреди

Држава Сезона Такмичарски Пријатељски Укупно Реф
Утакм. Голови Утакм. Голови Утакм. Голови
Немачка 1994–95 2 0 1 0 3 0 [20]
1995–96 3 0 6 1 9 1
1996–97 2 0 1 0 3 0
1997–98 - - -
1998–99 6 1 0 0 6 1
1999–2000 3 1 5 2 8 3
2000–01 3 0 3 3 6 3
2001–02 - 1 0 1 0
Укупно у каријери 19 2 17 6 36 8

Медаље уреди

 
Шолова медаља победника УЕФА Лиге шампиона 2000–2001, у музеју Бајерн Минхена

Клуб уреди

Бајерн Минхен

Међународне уреди

Немачка

Појединачне уреди

  • ЕСМ тим године: 1995–96, 2000–01
  • кикер тима сезоне Бундеслиге: 1997–98, 2000–01[21][22]
  • Гол месеца (Немачка): јануар 2000, децембар 2000, фебруар 2003
  • Браво Ото: 1996, 1997, 2000
  • Бајерн Минхен All-time XI

Референце уреди

  1. ^ Marcel Haisma (31. 7. 2008). „Mehmet Scholl – Matches in European Cups”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ „1. FC Köln – Karlsruher SC, 21.04.1990”. dfb.de (на језику: немачки). 31. 7. 2000. Архивирано из оригинала 7. 10. 2007. г. Приступљено 7. 3. 2008. 
  3. ^ Matthias Arnhold (31. 10. 2013). „Mehmet Scholl – Matches and Goals in Bundesliga”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 26. 11. 2013. 
  4. ^ „Fans name greatest Reds of all time”. fcbayern.de. 1. 6. 2005. Приступљено 7. 3. 2008. 
  5. ^ „Spielerinfo Scholl”. dfb.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 7. 3. 2008. 
  6. ^ „Spielbilanz”. dfb.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 10. 10. 2007. г. Приступљено 7. 3. 2008. 
  7. ^ Matthias Arnhold (19. 12. 2002). „Mehmet Scholl – International Appearances”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 26. 11. 2013. 
  8. ^ „Mehmet für Deutschland!” (на језику: немачки). Приступљено 7. 3. 2008. 
  9. ^ „Mehmet Scholl”. German Football Association (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 10. 11. 2014. г. Приступљено 3. 11. 2014. 
  10. ^ „"Psychologische Barriere" muss aufgelöst werden”. kicker (на језику: немачки). 27. 4. 2009. Приступљено 30. 1. 2013. 
  11. ^ „Bayerns Drittliga-Team: Gerland statt Scholl” [Bayern's 3rd League team: Gerland instead of Scholl]. Abendzeitung (на језику: немачки). 1. 3. 2010. Архивирано из оригинала 4. 3. 2010. г. Приступљено 1. 3. 2010. 
  12. ^ „Scholl kehrt zurück”. kicker (на језику: немачки). 18. 12. 2011. Приступљено 30. 1. 2013. 
  13. ^ Andreas Burkert; Benedikt Warmbrunn (25. 1. 2013). „Mehmet Scholl gibt Amt als Bayern-Trainer ab”. Süddeutsche Zeitung (на језику: немачки). Приступљено 25. 1. 2013. 
  14. ^ Complete track list.
  15. ^ Complete track list.
  16. ^ „Achim 60 und Mehmet an den Plattentellern”. br.de (на језику: немачки). 21. 4. 2016. Архивирано из оригинала 12. 08. 2017. г. Приступљено 15. 6. 2016. 
  17. ^ „Von jetzt an gehe ich kegeln”. sueddeutsche.de (на језику: немачки). 18. 5. 2007. Приступљено 31. 3. 2011. 
  18. ^ „Einfach normal sein”. sueddeutsche.de (на језику: немачки). 6. 3. 2008. Архивирано из оригинала 10. 3. 2008. г. Приступљено 7. 3. 2008. 
  19. ^ „Mehmet Scholl”. kicker.de (на језику: немачки). Приступљено 29. 11. 2020. 
  20. ^ „Mehmet Scholl”. German Football Association (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 10. 11. 2014. г. Приступљено 3. 11. 2014. 
  21. ^ „Bundesliga Historie 1997/98” (на језику: немачки). kicker. 
  22. ^ „Bundesliga Historie 2000/01” (на језику: немачки). kicker. 

 

Додатна литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мехмет_Шол&oldid=27509924”