Хановер
Хановер (њем. Hannover) општина је у немачкој савезној држави Доња Саксонија. Једно је од 21 општинског средишта округа Регион Хановер. Посједује регионалну шифру (AGS) 3241001. Са око 516.000 становника, Хановер је највећи град те покрајине као и центар хановерског региона - посебне административне области са посебним правима. Овај град са више високошколских установа је и индустријски, трговински и центар услужних делатности целе покрајине. Као сајамски град (CeBIT и Hannover Messe) ужива велики углед у пословном свету. Године 2000. Хановер је био домаћин свјетске изложбе Expo 2000. Важни послодавци су Volkswagen, Continental, VHV, Таlanx и Nord LB.
| Хановер Hannover | |
|---|---|
Хановер | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Њемачка |
| Савезна држава | Доња Саксонија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2022. | 545.045[1] |
| — густина | 2.545 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 22′ 28″ С; 9° 44′ 19″ И / 52.37444° С; 9.73861° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 55 m |
| Површина | 204,1 km2 |
  Хановер Хановер на карти Немачке | |
 Положај општине у округу Регион Хановер | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Стефан Шојстер (SPD) |
| Поштански број | 30159–30659 |
| Позивни број | 0511 |
| Регистарска ознака | H |
| Веб-сајт | |
| www.hannover.de | |
Географија
уредиОпштина се налази на надморској висини од 55 m. Површина општине износи 204,1 km².
Клима
уредиХановер има океанску климу (Кепен: Cfb) независну од изотерме. Мада град није на косталној локацији, предоминантне ваздушне масе су још увек океанске, за разлику од места даље на исток или у јужно-централној Немачкој.[2]
| Клима Хановера, 1981–2010 нормале, екстреми 1936–2022 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 17,0 (62,6) |
19,1 (66,4) |
24,4 (75,9) |
29,7 (85,5) |
32,2 (90) |
35,7 (96,3) |
39,2 (102,6) |
38,1 (100,6) |
33,0 (91,4) |
27,4 (81,3) |
20,7 (69,3) |
17,0 (62,6) |
39,2 (102,6) |
| Максимум, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
5,5 (41,9) |
9,3 (48,7) |
14,7 (58,5) |
18,6 (65,5) |
21,7 (71,1) |
23,9 (75) |
23,7 (74,7) |
19,4 (66,9) |
14,0 (57,2) |
8,5 (47,3) |
5,3 (41,5) |
14,1 (57,4) |
| Просек, °C (°F) | 2,1 (35,8) |
2,6 (36,7) |
5,3 (41,5) |
9,5 (49,1) |
13,5 (56,3) |
16,6 (61,9) |
18,7 (65,7) |
18,4 (65,1) |
14,5 (58,1) |
10,2 (50,4) |
6,0 (42,8) |
3,0 (37,4) |
10,0 (50) |
| Минимум, °C (°F) | −0,5 (31,1) |
−0,5 (31,1) |
1,3 (34,3) |
4,2 (39,6) |
7,8 (46) |
11,1 (52) |
13,3 (55,9) |
13,1 (55,6) |
9,9 (49,8) |
6,5 (43,7) |
3,2 (37,8) |
0,5 (32,9) |
5,8 (42,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −24,8 (−12,6) |
−24,3 (−11,7) |
−18,3 (−0,9) |
−7,4 (18,7) |
−3,2 (26,2) |
0,3 (32,5) |
3,3 (37,9) |
3,3 (37,9) |
−1,3 (29,7) |
−7,9 (17,8) |
−17,1 (1,2) |
−20,9 (−5,6) |
−24,8 (−12,6) |
| Количина падавина, mm (in) | 52,6 (2,071) |
40,5 (1,594) |
44,8 (1,764) |
35,5 (1,398) |
52,0 (2,047) |
52,7 (2,075) |
68,2 (2,685) |
65,3 (2,571) |
52,1 (2,051) |
56,7 (2,232) |
51,6 (2,031) |
54,6 (2,15) |
626,7 (24,673) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 17,4 | 15,5 | 15,4 | 12,6 | 13,5 | 14,0 | 15,2 | 15,0 | 13,4 | 15,5 | 17,2 | 18,3 | 183 |
| Дани са снегом (≥ 1.0 cm) | 5,5 | 4,9 | 1,8 | 0,1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0,8 | 3,6 | 16,7 |
| Релативна влажност, % | 84,7 | 81,4 | 76,9 | 70,1 | 70,3 | 70,8 | 71,0 | 72,2 | 78,2 | 83,0 | 86,2 | 86,0 | 77,57 |
| Сунчани сати — месечни просек | 47,4 | 68,4 | 117,2 | 177,1 | 212,1 | 211,1 | 213,5 | 198,5 | 151,6 | 106,2 | 51,8 | 39,3 | 1.596,9 |
| Извор #1: World Meteorological Organization[3] | |||||||||||||
| Извор #2: DWD[4] | |||||||||||||
Становништво
уредиУ самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 519.619 становника. Просјечна густина становништва износи 2.545 становника/km².
Историја
уредиХановер је основан у раном средњем веку на левој обали реке Лајне као малено село на раскршћу два трговачка пута, чији су становници живели од рибарења и превожења путника преко реке. Први пута се спомиње 1241. у документу којим му војвода Отон I признаје градске привилегије.[5] У 14. веку град је заштићен зидинама, а у њега се могло ући кроз троја градска врата која су се звала Лајнтор, Ајегидијентор и Штајнтор. У истом веку изграђене су и три градске цркве Ајегидиенкирхе, Маркткирхе и Кројцкирхе (црква Светог крста).
Град је јако страдао у бомбардовањима за време Другог светског рата, када је порушено и попаљено две трећине зграда, а велика је већина грађана остала без крова над главом.
Међународна сарадња
уреди| Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
|---|---|---|---|
| Познањ | Пољска | партнерство | 1979. |
| Блентајр | Малави | партнерство | 1968. |
| Хирошима | Јапан | партнерство | 1983. |
| Бристол | Уједињено Краљевство | партнерство | 1947. |
| Руан | Француска | партнерство | 1966. |
| Перпињан | Француска | партнерство | 1960. |
| Чангде | Кина | контакт | 2004. |
| Иваново | Русија | пријатељство | 1990. |
| Извор[6] | |||
Референце
уреди- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ „Hannover, Germany Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступљено 28. 01. 2019.
- ^ „World Meteorological Organization Climate Normals for 1991–2020”. World Meteorological Organization Climatological Standard Normals (1991–2020). National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 12. 10. 2023. г. Приступљено 12. 10. 2023.
- ^ „Ausgabe der Klimadaten: Monatswerte”. Архивирано из оригинала 12. 6. 2014. г. Приступљено 21. 2. 2013.
- ^ „Hanover History”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ „Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње”. Приступљено 30. 6. 2010.
Литература
уреди- Abraham Rees (1819), „Hanover”, The Cyclopaedia, London: Longman, Hurst, Rees, Orme & Brown
- Edward Augustus Domeier (1830), „Hanover”, Descriptive Road-Book of Germany, London: Samuel Leigh
- „Hanover”. Handbook for North Germany. London: J. Murray. 1886.
- „Hanover”. Chambers's Encyclopaedia. London. 1901.
- „Hanover”, Northern Germany (15th изд.), Leipzig: Karl Baedeker, 1910, OCLC 78390379 + 1873 ed.
- „Hanover”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
- Robert E Dickinson (1951). „Structure of the German City: Hanover”. West European City: a Geographical Interpretation. Routledge. ISBN 978-1-136-25970-8.
- John Farquharson (1973), „The NSDAP in Hanover and Lower Saxony 1921-26”, Journal of Contemporary History, 8, JSTOR 260130
- Barbara Marshall (1986), „Democratization of Local Politics in the British Zone of Germany: Hanover 1945-47”, Journal of Contemporary History, 21, JSTOR 260436
- Heine, Werner & Annette Haxton (1994), „'Futura' without a Future: Kurt Schwitters' Typography for Hanover Town Council, 1929-1934”, Journal of Design History, 7, JSTOR 1316081
- 19. век
- Hoppe (1845). Geschichte der Stadt Hannover (на језику: German).
- Friedrich Wilhelm Andreae (1859). Chronik der residenzstadt Hannover (на језику: German). Hildesheim: Finckesche Buchhandlung.
- Adressbuch, Stadt- und Geschäfts-Handbuch der königlichen Residenzstadt Hannover (на језику: German). 1872 — преко HathiTrust. + 1884 ed.
- Hannoversche Geschichtsblätter (на језику: German). Vereins für die Geschichte der Stadt Hannover. 1898. ongoing
- „Hannover (Stadt)”. Brockhaus' Konversations-Lexikon (на језику: German). 8 (14th изд.). Leipzig: Brockhaus. 1896.
- Georg Fischer (1899). Opern und Concerte im Hoftheater zu Hannover bis 1866 (на језику: German). Hanover: Hahn.
- 20. век
- Otto Jürgens (1907). Hannoversche chronik (на језику: German). Hanover: Geibel. (chronology)
- Verwaltungsbericht des Magistrats der Koniglichen Haupt- und Residenzstadt Hannover, 1906-07 [Management report of the magistrate of the royal residence and capital city of Hanover] (на језику: German). Hanover: Aug. Eberlein & Co. 1908.
- P. Krauss; E. Uetrecht, ур. (1913). „Hannover”. Meyers Deutscher Städteatlas [Meyer's Atlas of German Cities] (на језику: German). Leipzig: Bibliographisches Institut.
- Hannover und Hildesheim. Griebens Reiseführer (на језику: German). 151 (2nd изд.). Berlin: Albert Goldschmidt. 1914 — преко HathiTrust.
- Adelheid von Saldern, ур. (1989). Stadt und Moderne: Hannover in der Weimarer Republik (на језику: German). Ergebnisse. ISBN 978-3-925622-51-9.
- Klaus Mlynek; Waldemar R. Röhrbein, ур. (1991). Hannover Chronik (на језику: German). Schlütersche Verlagsgesellschaft. ISBN 978-3-87706-319-4. (chronology)
- Klaus Mlynek; Waldemar R. Röhrbein, ур. (1994). Geschichte der Stadt Hannover (на језику: German). Schlütersche. ISBN 978-3-87706-364-4.
- Friedrich Lindau (2000). Hannover: Wiederaufbau und Zerstörung; die Stadt im Umgang mit ihrer bauhistorischen Identität (на језику: German) (2nd изд.). Schlütersche. ISBN 978-3-87706-659-1.
- 21. век
- Hannoversches Biographisches Lexikon (на језику: German). 2002.
- Hannover. Kunst- und Kultur-Lexikon (на језику: German) (4th изд.). 2007.
- Klaus Mlynek; et al., ур. (2009), Stadtlexikon Hannover (на језику: German), Schlütersche — преко Google Books(de)
