ФК Херта Берлин
Берлински спортски клуб Херта (нем. Hertha, Berliner Sport-Club e.V.), познатији као Херта Берлин[3] или само Херта[4] немачки је фудбалски клуб из Берлина. Херта игра своје утакмице на олимпијском стадиону у Берлину капацитета 74.600 гледалаца.
Херта Берлин | ||||
---|---|---|---|---|
Пуно име | Hertha, Berliner Sport-Club e.V.[1] | |||
Надимак | Die Alte Dame (Стара дама)[2] | |||
Основан | 25. јул 1892. | |||
Стадион | Олимпијски стадион | |||
Капацитет | 74.649 | |||
Председник | Вернер Гегенбауер | |||
Тренер | Феликс Магат | |||
Лига | Бундеслига | |||
2022/23. | 18. | |||
Веб-сајт | www | |||
|
Историја
уредиХерта је једно од имена германске богиње плодности, али митологија није била у мислима четворице оснивача најпопуларнијег берлинског клуба. Они су 25. јула 1892. године кренули на пут бродом који се звао Херта. Димњак на Херти био је обојен у плаве и беле пруге, што је одредило будуће дресове.
БФЦ Херта 92 је од самог старта остваривао добре резултате, а 1905. освојио је први шампионат престонице. Иако су резултати били добри, финансијско стање није. Зато је тек спајање са богатим БСЦ Берлином у БСЦ Херту 1920. године донело неопходну стабилност. А ускоро, резултати ће достићи нови ниво.
Двадесете године биле су доба просперитета за либерални Берлин, а клуб је то пратио на адекватан начин, уласком у шест узастопних финала шампионата Немачке. На жалост навијача, само су последња два финала добијена - 1930. и 1931. године. Херој навијача у то време био је Хано Зобек, најпопуларнији берлински фудбалер свих времена.
Долазак нациста на власт био је тежак ударац за космополитску престоницу, па је и Херта запала у кризу из које ће се извући тек крајем 50-их. Почетком те деценије група играча избегла је из Дрездена у Западни Берлин, после, чега клубови из Источне Немачке нису желели да играју са Хертом. У то време развијен је велики ривалитет са Тенис Борусијом (оживљен на трен пре неколико година, када је ТБ ушао у другу Бундеслигу и срео се са Хертом у купу.
Као шампион Херта је ушла у Бундеслигу 1963, али је две године касније избачена због кршења прописа о платама. Пре тога се клуб морао суочити са тешким проблемом. Њихов стари стадион „Плумпе“ био је смештен северно од самог центра града. Линија поделе ишла је близу стадиона и пресекла језгро навијача Херте. Када је 1961. подигнут Берлински зид, навијачи на источној страни скупљали су се у његовој близини и пратили резултат слушајући хук са стадиона. Томе је дошао крај у уводној сезони Бундеслиге, када се клуб преселио на далеки запад града, где је смештен Олимпијски стадион.
Херта се у лигу вратила брзо, али је 1971. била укључена у скандал са намештањем утакмица, па је убрзо запала у финансијске проблеме. Решили су их продајем стадиона, а та деценија није није била неуспешна - једном вицешампиони, два пута финалисти купа и полуфиналисти Купа УЕФА.
Уследила је друга криза - од 1980. до 1997. клуб је у Бундеслиги провео само четири сезоне (Берлин је у то доба био једина престоница без прволигаша пуних десет година). После велике финансијске кризе средином деведесетих, клуб је успео да нађе спонзоре, врати се у лигу, а убрзо стигне и до Лиге шампиона.
Успеси клуба
уреди- Бундеслига
- Првак (2) : 1929/30, 1930/31.
- Вицепрвак (5) : 1925/26, 1926/27, 1927/28, 1928/29, 1974/75.
- Куп Немачке
- Финалиста (3) : 1976/77, 1978/79, 1992/93.
- Друга лига Немачке
- Првак (3) : 1989/90, 2010/11, 2012/13.
- Вицепрвак (1) : 1981/82.
- Лига куп Немачке
- Освајач (2) : 2001, 2002.
- Финалиста (1) : 2000.
Референце
уреди- ^ „Satzung des Hertha, Berliner Sport-Club (Hertha B.S.C.) e.V.” (PDF). HerthaBSC.de (на језику: немачки). Hertha BSC. 1. 7. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2019.
- ^ „The Bundesliga Dictionary”. bundesliga.com. Deutsche Fußball Liga. 7. 2. 2016.
- ^ „Hertha Berlin – Profile”. bundesliga.com. Deutsche Fußball Liga. Архивирано из оригинала 23. 09. 2017. г. Приступљено 20. 10. 2019.
- ^ „Hertha BSC Berlin – Profile”. UEFA.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Статистика клуба Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2007)