Лотар Матеус
Лотар Херберт Матеус (нем. Lothar Herbert Matthäus; Ерланген, 21. март 1961) немачки је бивши фудбалер и садашњи фудбалски тренер.
| Лотар Матеус | |||
|---|---|---|---|
 Лотар Матеус 2019. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Лотар Матеус | ||
| Датум рођења | 21. март 1961. | ||
| Место рођења | Ерланген, Немачка | ||
| Позиција | везни играч | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1979—1984 1984—1988 1988—1992 1992—2000 2000 |
Менхенгладбах Бајерн Минхен Интер Бајерн Минхен Метро старс |
162 113 115 189 16 |
(36) (57) (40) (28) (0) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 1979—1983 1979—1981 1980—2000 |
Западна Немачка У21 Западна Немачка Б Немачка |
15 4 150 |
(2) (1) (23) |
| Тренерска каријера | |||
| 2001—2002 2002—2003 2003—2005 2006 2006—2007 2008—2009 2010—2011 |
Рапид Беч Партизан Мађарска Атлетико Паранаинсе Ред бул Салцбург Макаби Нетања Бугарска | ||
|
* Датум актуелизовања: 25. септембар 2015. ** Датум актуелизовања: 25. септембар 2015. | |||
Играчка каријера
уредиМатеус је почео тренира фудбал у млађим категоријама Херцогенаураха, на позицији везног играча. Своју професионалну фудбалску каријеру је започео 1979. године у Борусији Менхенгладбах, где је остао до 1984. До тада је стекао репрезентативно искуство наступима на Европском првенству 1980. и Светском првенству 1982. у дресу репрезентације Западне Немачке.
Затим је отишао у Бајерн Минхен, с којим је освојио Бундес лигу и Куп. У Бајерну је играо од 1984. до 1988. године. С клубом је дошао и до финала Лиге шампиона 1987, где су поражени од Порта.
Матеус је 1988. године прешао у милански Интер са којим је освојио Серију А 1989, и Суперкуп исте године. Због добрих игара у Интеру, нашао се на списку позваних играча за Светско првенство 1990. где је са репрезентацијом стигао до финала, где су победили Аргентину резултатом 1:0. Матеус је наставио са сјајним играма у Интеру, освојивши Куп УЕФА 1991. године и поставши најбољи фудбалер у избору ФИФЕ. Године 1992. се вратио се у Бајерн, где је са клубом освојио четири титуле, два Купа, Куп УЕФА, и друго место у Лиги шампиона 1999. године.
Због повреде је пропустио Европско првенство 1992.. године. На Светском првенству 1994., играо је као капитен на позицији бека, и постигао је један погодак. Наступао је и на Светском првенству 1998. године.
С Бајерном је 1999. дошао до финала Лиге шампиона. У том финалу Бајерн је примио два гола у задњим минутима судијске надокнаде и тако изгубио титулу. Последњу утакмицу за Бајерн је одиграо 8. марта 2000. у Минхену против Реал Мадрида. Матеус је 2000. године прешао у Њујорк метростарсе. У САД је играо од марта до септембра 2000. године и после тога је завршио играчку каријеру.
Тренерска каријера
уредиНакон сјајних играчких дана, Матеус је започео тренерску каријеру. Први ангажман добио је у бечком Рапиду. У децембру 2002, почео је да тренира Партизан заменивши Љубишу Тумбаковића. Матеус је српски клуб одвео у Лигу шампиона где су испали у такмичењу по групама.[1] Након годину дана, преузео је Мађарску фудбалску репрезентацију у квалификацијама за Светско првенство 2006. године. Мађарска није успела да се квалификује на такмичење, па је напустио селекторску функцију.[тражи се извор] Он је 2006. године кратко тренирао бразилски Атлетико Паранаинсе. Након само седам утакмица на клупи, поднео је оставку.[2] Лотар је 19. маја преузео Ред бул Салцбург. И ако је имао солидне резултате, добио је отказ 12. јуна 2007. године. Затим је преузео израелски клуб Макаби Нетања[3] Од 21. септембра 2010. године, постао је тренер репрезентације Бугарске[4]
Приватни живот
уредиМатеус има троје деце,[5] а женио се четири пута. Његов први брак са Силвијом Матеус трајао је од 1981. до 1992, и са њом има две ћерке, Алису и Виолу. Поново се 1994. године оженио, швајцарским моделом и ТВ-водитељком Лолитом Мореном. Брак се завршио 1999. године. Српкиња Маријана Чолић била је његова трећа жена. Венчали су се 2003, а развели 2007. године.[6] У децембру 2008, 47-годишњи се Матеус оженио по трећи пут, 21-годишњом украјинком Лилианом Чудиновом од које се развео 2011. године.[7]
Референце
уреди- ^ „Zeitungen: Matthäus kehrt zu Partizan Belgrad zurück”. Transfermarkt.de. Архивирано из оригинала 02. 10. 2009. г. Приступљено 29. 12. 2011.
- ^ „Same as the old boss”. Soccernet.espn.go.com. 28. 3. 2006. Архивирано из оригинала 27. 04. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2011.
- ^ „Matthaus to coach Maccabi Netanya”. Fifa.com. 13. 4. 2008. Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 29. 12. 2011.
- ^ „Lothar Matthaus named new Bulgaria coach”. telegraph.co.uk. 21. 9. 2010. Приступљено 19. 12. 2018.
- ^ „Matthäus har gift sig – igen”. Aftonbladet.se. Приступљено 29. 12. 2011.
- ^ „Матеусови се развели после годину дана суђења”. Blic.rs. Архивирано из оригинала 22. 01. 2010. г. Приступљено 29. 12. 2011.
- ^ „Lothar Matthaus se i službeno razveo od ukrajinske manekenke Liliane”. index.hr. 4. 2. 2011. Приступљено 19. 12. 2018.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Статистика na Fussballdaten.de
