Владимир Југовић

Владимир Југовић (рођен 30. августa 1969. године у селу Милутовцу поред Трстеника) је бивши југословенски фудбалер и репрезентативац.

Владимир Југовић

Лични подаци
Пуно име	Владимир Југовић
Датум рођења	(1969-08-30)30. август 1969.
Место рођења	Милутовац, СФРЈ
Висина	1,79 m
Позиција	везни
Сениорска каријера*
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1989—1990 1990 1990—1992 1992—1995 1995—1997 1997—1998 1998—1999 1999—2001 2001—2003 2003—2004 2004—2005	Црвена звезда → Рад Црвена звезда Сампдорија Јувентус Лацио Атлетико Мадрид Интер Милан Монако Адмира Вакер Ален	1 16 60 81 56 27 17 38 19 25 19	(0) (7) (11) (18) (8) (2) (3) (3) 0 (3) (2)
Репрезентативна каријера
1991—2002	Југославија	41	(3)

У дугој и успешној каријери два пута је освојио титулу шампиона Европе - са Црвеном звездом и Јувентусом. За национални тим је одиграо 41 утакмицу и постигао 3 гола.

Каријера

Клупска

До своје петнаесте године Југовић је у Милутовцу учио школу и играо фудбал, да би га потом Томислав Миличевић, тренер Звездине омладинске школе, позвао у Београд. Кад је завршен његов јуниорски стаж, Црвена звезда га не види као првотимца и уступа га Раду, прволигашу са Бањице. Игром случаја, тада је у том клубу био тренер Љупко Петровић који је већ следеће сезоне преузео први тим Звезде. Захтева да клуб врати Југовића и од тада почиње успон овог фудбалера.

Кад је Црвена звезда 1991. освојила Куп шампиона Европе, Југовић је био један од играча чији је допринос у финалу, као и на претходним утакмицама, био драгоцен. Крајем те 1991. у Токију је Звезда играла против победника јужноамеричког континента - чилеанског тима Коло Коло. Јунак утакмице био је Владимир Југовић. Иако "везиста", дао је два гола, а Звезда је тријумфовала (3:0). Нашао се на почасном постољу - као најбољи фудбалер меча добио је аутомобил "Тојота".

Године 1992. Вујадин Бошков га препоручује Сампдорији и он одлази у Ђенову. Ту проводи три сезоне и пружа сјајне партије. Са "Сампом" у сезони 1993/94. осваја Куп Италије.

Године 1995. прелази у Јувентус. У Јувентусу игра изврсно и постаје незаменљив део тима. "Јуве" осваја још једну титулу првака, а исте године опет у Токију, његови "црно-бели" из Торина постају победници и Интерконтиненталног купа. Једну сезону наступа и за римски Лацио (1997/98) са којим осваја Куп Италије.

У лето 1998. године, Југовић одлази у Шпанију. Његово високо обештећење исплаћује мадридски Атлетико, клуб који је са нашим тренером Радомиром Антићем забележио највећи успех у једновековном постојању - освојио је "дуплу круну"! Током целе сезоне у Мадриду је имао проблеме са повредама, и одиграо је само 17 утакмица у лиги.

Враћа се на Апенинско полуострво, овај пут у дресу миланског Интера (1999-2001) који је покушао да скине "проклетство" и да уз помоћ најтрофејнијег фудбалера са ових простора коначно освоји првенство Италије , тзв "Скудето", али му ни то није помогло.

При крају богате каријере наступао и за аустријску Адмиру (2003-04) и немачки Ален (2004-05).

Репрезентативна

Члан репрезентације Југославије је био од 1991. до 2002. године. За то време је одиграо 41 утакмицу и постигао 3 гола. Свој деби у државном дресу је имао 8. августа 1991. на мечу са Чехословачком, а последњи меч је одиграо 13. фебруара 2002. против Мексика.

Био је учесник Светског првенства 1998. у Француској и Европског првенства 2000. у Белгији и Холандији.

Трофеји

Прва утакмица СРЈ

1.	Горан Пандуровић
2.	Слободан Комљеновић
3.	Слободан Дубајић
4.	Бранко Брновић
5.	Мирослав Ђукић
6.	Славиша Јокановић
7.	Владимир Југовић
8.	Дејан Савићевић
9.	Предраг Мијатовић
10.	Драган Стојковић (к)
11.	Синиша Михајловић
сел.	Слободан Сантрач
БРА—ЈУГ 2:0 (23. 12. 1994)

Црвена звезда

• Првенство Југославије: 1989/90, 1990/91, 1991/92.
• Лига шампиона: 1990/91.
• Интерконтинентални куп: 1991.

Сампдорија

• Куп Италије: 1993/94.

Јувентус

• Серија А: 1996/97.
• Лига шампиона: 1995/96.
• Интерконтинентални куп: 1996.
• УЕФА суперкуп: 1996.

Лацио

• Куп Италије: 1997/98.

Монако

• Лига куп: 2003.

Спољашње везе

• Владимир Југовић на сајту National Football Teams (језик: енглески)