Отворите главни мени

Славиша Јокановић

српски фудбалски тренер

Славиша Јокановић (Нови Сад, 16. август 1968) бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је тренер Ал Гарафе.

Славиша Јокановић
DK-Maccabi (10).jpg
Славиша Јокановић
Лични подаци
Датум рођења (1968-08-16)16. август 1968.(51 год.)
Место рођења Нови Сад, СФРЈ
Висина 1,91 м
Позиција средина
Јуниорска каријера
1985—1986 Нови Сад
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1986—1988
1988—1990
1990—1993
1993—1995
1995—1999
1999—2000
2000—2002
2003—2004
Нови Сад
Војводина
Партизан
Овиједо
Тенерифе
Депортиво ла Коруња
Челси
Мурсија
35 (5)
54 (10)
61 (20)
62 (12)
123 (17)
23 (2)
39 (0)
6 (0)
Репрезентативна каријера**
1991—2002 СР Југославија 64 (10)
Тренерска каријера
2007—2009
2012—2013
2013
2014
2014—2015
2015
2015—2018
2019—
Партизан
Муантонг јунајтед
Левски
Еркулес
Вотфорд
Макаби Тел Авив
Фулам
Ал Гарафа
* Датум актуелизовања: 29. јун 2018.
** Датум актуелизовања: 29. јун 2018.

Играчка каријераУреди

Поникао је у пионирима Новог Сада (1985–88), да би од 1988. до 1990. био првотимац новосадске Војводине, за коју је одиграо 54 утакмица и постигао 10 голова. Дао је изузетан допринос у освајању титуле првака Југославије (1989).

Каријеру наставља у београдском Партизану (1990–93). Ту је одиграо 61 утакмицу и постигао 21 гол. Освојио је Куп Југославије (1992) и био првак државе (1993).

Као интернационалац играо у Шпанији и Енглеској у клубовима: Реал Овиједо (1993–95), Тенерифе (1995–99), Депортиво ла Коруња (1999–2000), Челси (2001–2002).[1]

После најаве да се опрашта од активног играња фудбала и једногодишње паузе, Славиша Јокановић одлучио је да се реактивира на иницијативу тренера Лиља, који је преузео новог члана Сегунде и са којим је Јокановић сарађивао у Тенерифима. Постао је члан шпанског друголигаша Сијудад Мурсије, у коју је стигао као слободан играч и са којим је потписао једногодишњи уговор, али је за ову екипу одиграо само шест утакмица и дефинитивно окачио копачке о клин.

РепрезентацијаУреди

Прва утакмица СРЈ
1. Горан Пандуровић
2. Слободан Комљеновић
3. Слободан Дубајић
4. Бранко Брновић
5. Мирослав Ђукић
6. Славиша Јокановић
7. Владимир Југовић
8. Дејан Савићевић
9. Предраг Мијатовић
10. Драган Стојковић (к)
11. Синиша Михајловић
сел. Слободан Сантрач
БРАЈУГ 2:0 (23. 12. 1994)

За репрезентацију Југославије је играо од 1991. до 2002. године. Одиграо је 64 репрезентативних мечева и постигао 10 голова. Дебитовао је 1991. на пријатељској утакмици против Турске (1:1) у Измиру, а опростио се 2002. године на пријатељској утакмици против Еквадора (0:1) у Њу Џерсију, САД. Играо је током 1994. и 1995. на пријатељским мечевима након укидања санкција СР Југославији против репрезентација Бразила, Аргентине, Русије и Грчке. Од тада је био стандардан првотимац у репрезентацији.

Био је учесник Светског првенства 1998. у Француској и Европског првенства 2000. у Белгији и Холандији.

Голови за репрезентацију

Голови Јокановића у дресу са државним грбом.[2]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 6. октобар 1996. Тофтир   Фарска Острва 2:0 8:1 Квалификације за Светско првенство 1998.
2. 6:1
3. 12. јун 1997. Сеул   Гана 1:1 3:1 Кореја куп 1997.
4. 16. јун 1997. Сеул   Јужна Кореја 1:1 1:1 Кореја куп 1997.
5. 20. август 1997. Санкт Петербург   Русија 1:0 1:0 Пријатељска
6. 28. јануар 1998. Тунис   Тунис 2:0 3:0 Пријатељска
7. 3:0
8. 22. април 1998. Београд   Јужна Кореја 3:1 3:1 Пријатељска
9. 3. септембар 2000. Луксембург   Луксембург 2:0 2:0 Квалификације за Светско првенство 2002.
10. 6. октобар 2001. Београд   Луксембург 1:0 6:2 Квалификације за Светско првенство 2002.

Тренерска каријераУреди

Јокановић је у децембру 2007. постао тренер Партизана.[3] Освојио је две дупле круне са Партизаном у сезонама 2007/08. и 2008/09. и тиме постао први тренер у историји клуба који је успео да одбрани дуплу круну. Године 2008. проглашен је за најбољег тренера у Србији.[4] Партизан је напустио 5. септембра 2009. године.[5]

Јокановић је 28. фебруара 2012. постао тренер тајландског клуба Муангтонг јунајтед.[6] Са њима је освојио првенство Тајланда.[7] Тајланд је напустио у јуну 2013.[8] а касније тог месеца је отишао за Бугарску где постаје тренер Левског.[9] Са њима остаје до 8. октобра 2013. када долази до прекида сарадње.[10] Шпански Еркулес је преузео 5. маја 2014.[11] и на месту тренера је остао до краја сезоне.

У октобру 2014. је преузео енглеског друголигаша Вотфорд.[12] Са њима је бележио сјајне резултате и успео да уђе у Премијер лигу.[13] Вотфорд је напустио 5. јуна 2015. године.[14] Након Вотфорда преузима Макаби из Тел Авива, са којим успева да избори пласман у групну фазу Лиге шампиона у сезони 2015/16.[15] У Макабију остаје до 27. децембра 2015. када постаје тренер енглеског друголигаша Фулама.[16] Успео је да у сезони 2017/18. преко баража уведе Фулам у Премијер лигу.[17] У сезони 2018/19. клуб је бележио слабе резултате у Премијер лиги па је Јокановић добио отказ 14. новембра 2018. после седам узастопних пораза. Фулам је био на последњем месту табеле са само пет бодова из 12 кола.[18]

У јуну 2019. године је преузео Ал Гарафу из Катара.[19]

УспесиУреди

 
Јокановић као тренер Муантонг јунајтеда 2013.

ИграчкиУреди

Војводина
Партизан
Депортиво ла Коруња

ТренерскиУреди

Партизан
Муантонг јунајтед
Вотфорд
Фулам

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди