Отворите главни мени

Лука Јовић

српски фудбалер

Лука Јовић (Лозница, 23. децембар 1997) српски је фудбалер, који тренутно наступа за Реал из Мадрида. Висок је 182 центиметра и игра на позицији најистуренијег нападача.

Лука Јовић
FWC 2018 - Group E - SRB v BRA - Photo 113 (cropped).jpg
Јовић у дресу репрезентације Србије, 2018.
Лични подаци
Пуно име Лука Јовић[1]
Датум рођења (1997-12-23)23. децембар 1997.(21 год.)[1]
Место рођења Лозница, СР Југославија[a]
Држављанство Србија, Босна и Херцеговина[2]
Висина 1,82 m[3]
Маса 85 kg[3]
Позиција нападач[4]
Клупске информације
Тренутни клуб
Реал Мадрид
Број 18
Јуниорска каријера
2005—2014 Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2014—2016 Црвена звезда 42 (12)
2016—2019 Бенфика 2 (0)
2016—2017 → Бенфика Б 18 (4)
2017—2019 Ајнтрахт Франкфурт 49 (25)
2019[b] Ајнтрахт Франкфурт 5 (0)
2019— Реал Мадрид 8 (1)
Репрезентативна каријера**
2012—2013 Србија до 16[c] 12 (10)
2013—2014 Србија до 17[c] 19 (16)
2015 Србија до 18[d] 1 (1)
2014—2016 Србија до 19[c] 13 (10)
2016—2017 Србија до 20[e] 5 (0)
2015—2019 Србија до 21[c] 16 (7)
2018— Србија 7 (2)
* Датум актуелизовања: 30. октобар 2019.
** Датум актуелизовања: 8. септембар 2019.

Своју професионалну каријеру започео је у дресу београдске Црвене звезде, за чији први тим је дебитовао у мају 2014. године, код тадашњег клупског стратега, Славише Стојановића, на затварању такмичарске 2013/14. у Суперлиги Србије. Непосредно по уласку у игру, Јовић је постигао свој први погодак у професионалном такмичењу. Кроз млађе категорије тог клуба, Јовић је претходно стасавао од 2005, те је дужи низ година био један од најпродуктивнијих нападача у клупској школи. Одмах затим, Јовић је пред почетак такмичарске 2014/15. задужио дрес са бројем 9 у економату сениорског састава, а тренер Ненад Лалатовић указао му је шансу на 22 утакмице у Суперлиги Србије, од чега је половину сусрета започео на терену. Током те сезоне, Јовић је био стрелац 6 погодака. Доласком Миодрага Божовића на место шефа стручног штаба, Јовић је током првог дела такмичарске 2015/16. одиграо укупно 21 утакмицу у свим такмичењима, од чега је на трићини сусрета био стартер, а постигао је укупно 6 погодака, колико и претходне сезоне.

Из Црвене звезде је почетком 2016. прешао у Бенфику, а Звезда је на име обештећења добила око два милиона евра, с тим што је највећи део тих средстава приходовала раније, продајом 70 процената Јовићевог уговора инвестиционом фонду менаџера Пинија Захавија. За преосталих 30 одсто, од Бенфике је добијено 600 хиљада евра. Јовић је у наредног периоду најчешће наступао за развојни тим тог португалског клуба, па је лета 2017. отишао на двогодишњу позајмицу у Ајнтрахту из Франкфурта. У Немачкој је провео следеће две сезоне, где се истакао учинком у сезони 2018/19, када је у свим такмичењима за Ајнтрахт постигао 27 голова на 48 утакмица. Ајнтрахт је у априлу 2019. искористио откупну клаузулу и потписао вишегодишњи уговор са Јовићем. У јуну исте године, Јовић је званично представљен као појачање Реала из Мадрида. Према незваничним објавама, вредност обештећења које је Реал исплатио износила је 60 милиона евра, уз могућност доплате додатних средстава на име бонуса.

Паралелно са играма на клупском нивоу, Јовић је прошао све млађе репрезентативне селекције Србије. За сениорски састав дебитовао је 2018. године, а исте године учестовао је на Светском првенству у Русији.

Клупска каријераУреди

Црвена звездаУреди

Млађе категорије и професионални почециУреди

Лука Јовић рођен је у Лозници, 23. децембра 1997, а одрастао је у селу Батру крај Бијељине.[a] Њега је, као осмогодишњака који је учестовао у Мини макси лиги, приметио Томислав Милићевић, скаут београдске Црвене звезде, те је Јовић недуго затим добио позив на селективну утакмицу за нове чланове тог клуба. Према речима Лукиног оца, Милана Јовића, Милићевић је током тог догађаја, одржаног 10. маја 2005. године, инсистирао да играч приступи београдском клубу и да редовно долази на утакмице млађих селекција. У Београду је најпре играо као члан школе фудбала „Коњарник“.[7] Отац је Луку наредних шест година довозио на утакмице из родног места у Републици Српској, а ноћи пред утакмице неретко су преспавали у аутомобилу марке „Фолксваген Пасат“. Лука је касније прошао све млађе категорије Црвене звезде, али је у међувремену одиграо једну утакмицу за састав вечитог ривала, услед краткотрајних несугласица клупског руководства и Милана Јовића. Као малолетан фудбалер, Јовић је имао потписан уговор са менаџерском агенцијом Lian Sports, која се старала о развоју његове каријере.[8]

 
Јовић је прилику да дебитује у дресу Црвене звезде добио код тренера Славише Стојановића, 2014.

После пионирске и кадетске селекције, за коју је наступао до 2013. године, Јовић је прикључен и омладинској екипи Црвене звезде.[9][10][11] Тадашњи шеф стручног штаба првог тима, Рикардо Са Пинто, Јовића је као петнаестогодишњака позвао на тренинг екипе састављене од играча са мањом минутажом и чланова млађих клупских селекција.[12] Недуго затим, Јовићу је понуђен професионални уговор који је исте године потписао са клубом.[13] Он је током јесени исте године наступао са годину дана старијом генерацијом, а посебно се истакао у победи од 9 : 1 над краљевачком Слогом, када је три пута савладао чувара мреже тадашњег ривала, Владана Грбовића.[14][15][16][17][18]

Након свог шеснаестог рођендана и стицања услова да се званично прикључи првој екипи, Јовић је почетком наредне календарске године изостао са прве прозивке сениорског састава, код тренера Славише Стојановића. Спортски сектор и представници управе такав потез клуба образложили су речима да је за Јовића рано и да у тиму има довољно нападача.[19][20][21] Касније, током пролећа, Јовић је пројектован као један од клупских проспеката за наредну сезону,[22] те је прикључен раду са првотимцима.[23] Свој дебитантски наступ у сениорској конкуренцији Јовић је забележио 28. маја 2014. године, на затварању такмичарске 2013/14. у Суперлиги Србије. Он је тада у игру ушао уместо Ифеаниа Оњила у 73. минуту сусрета са екипом Војводине на Стадиону Карађорђе у Новом Саду.[24][25][26] Постигавши погодак два минута по свом уласку у игру, за изједначење и коначан резултат од 3 : 3, Јовић је постао најмлађи стрелац у историји Црвене звезде, са 16 година, пет месеци и пет дана, те је тако оборио рекорд који је претходно поставио Дејан Станковић.[27][28][29] Освојеним бодом на тој утакмици, Црвена звезда је потврдила прво место на табели Супелиги Србије и освојила шампионску титулу.[30] Исти успех Јовић је наредног месеца поновио и са омладинском екипом, у којој се остварио као најбољи стрелац са 19 погодака.[31]

Сезона 2014/15 : улазак у први тимУреди

Лета 2014. године, након одласка Абиоле Дауде из клуба, Јовић је уместо броја 40, који је носио крајем претходне сезоне, у економату Црвене звезде задужио дрес са бројем 9.[32] Црвена звезда је истог лета, одлуком Уефе, избачена из квалификација за Лигу шампиона, услед непоштовања финансијског феј-плеја.[33] Јовић се крајем јуна те године одазвао првој прозивци новог шефа стручног штаба Црвене звезде, Ненада Лалатовића, а потом је, са екипом прошао прву фазу припрема у Термама Чатеж.[34][35][36] Лалатовић је Јовићу указао прилику од почетка такмичарске 2014/15. у Суперлиги Србије, који је тако на отварању сезоне, против нишког Радничког, у игру ушао у 67. минуту игре, при резултату од 2 : 0 за свој тим.[37][38][39] Након уводних пет кола у Суперлиги Србије, на којима је у игру улазио као резервиста, Јовић је на наредна два сусрета остао на клупи.[5] У међувремену је уписао своју прву утакмицу коју је започео на терену, када се нашао у постави своје екипе за сусрет шеснаестине финала Купа Србије, против чачанског Борца. У игри је тада провео 70 минута, после чега га је заменио Ђорђе Ракић.[40] Свој први лигашки старт, Јовић је забележио 18. октобра 2014. године, на гостовању Партизану на Стадиону у Хумској улици. Тако је постао најмлађи фудбалер у историји вечитих дербија са 16 година, девет месеци и 25 дана,[f] оборивши још један рекорд Дејана Станковића, који је прву утакмицу против вечитог ривала одиграо са 17 година и шест месеци.[42] Читаву утакмицу на терену по први пут је провео у осмини финала Купа, када је Црвена звезда поражена минималним резултатом од екипе Рада, услед чега је елиминисана из даљег такмичења.[43] Иако су медији током лета писали о евентуалном одласку Јовића у неки од клубова из лига петице, међу којима је Атлетико из Мадрида наведен као клуб који је био спреман да издвоји 2,5 милона евра за трансфер, руководство Јовићевог матичног клуба није било задовољно висином обештећења.[44] Такође, постојала је и понуда Фјорентине, да играч заједно са вршњаком Милошем Стојановићем пређе у редове тог клуба, која није разматрана.[45] Међутим, како је клуб био у обавези да сервисира заостала дуговања, медији су крајем 2014. године пренели незваничну информацију да је 20 процената уговора Луке Јовића пренето у власништво инвестиционог фонда Пинија Захавија. На тај начин су, средствима у вредности од 400 хиљада евра, намирена потраживања Гжегожа Броновицког, који је за Црвену звезду наступао у периоду од 2007. до 2009. године.[46]

Током пролећног дела шампионата, Јовић се усталио у постави Црвене звезде, а свој први гол у сезони постигао је 7. марта 2015. године против Војводине. Црвена звезда је на свом стадиону победила резултатом 3 : 0, а Јовић је постигао трећи гол за свој тим.[47][48] У следећем колу Звезда је гостовала Спартаку на Градском стадиону у Суботици, а сусрет је завршен победом црвено-белих 1 : 3. Јовић је тада најпре изнудио једанаестерац за свој тим, након прекршаја голмана домаће екипе, Николе Мирковића, који је реализовао Михаило Ристић, а затим и постигао последњи гол за свој тим, на асистенцију Џошуе Паркера.[49] Крајем истог месеца, Јовић је продужио уговор са клубом за још три године.[g] На сусрету 22. колу Суперлиге Србије, одиграном 9. априла 2015. године, против чачанског Борца, Јовић је био стрелац два поготка у победи свог тима, резултатом 3 : 1.[52] Одмах затим, у наредном наредном колу, био је стрелац јединог поготка на Стадиону Обилића на Врачару, када је Црвена звезда остварила минималну победу над саставом Вождовца.[53] Јовић је до краја сезоне уписао још једну асистенцију, код гола Петра Орландића у победи од 3 : 1 над Доњим Сремом,[54] те још погодак, у победи од 2 : 0 над Радом, у 26. колу.[55] У наредном колу, када је Црвена звезда поражена од Чукаричког на Стадиону на Бановом брду, Јовић је претпео повреду левог колена, па до краја сезоне више није наступао.[56] Тиме је на укупно 22 утакмице у Суперлиги Србије, уз још две у куп такмичењу, постигао шест погодака и уписао две асистенције, све током пролећног дела сезоне.[5]

Сезона 2015/16 : ограничена минутажаУреди

Како није путовао на Светско првенство са репрезентацијом до 20 година старости,[h] Јовић се лета 2015. одазвао првој прозивци новог шефа стручног штаба Црвене звезде, Миодрага Божовића.[57] Са клубом је, недуго затим, отишао на припреме у Терме Чатеж, као један од два централна нападача у саставу, уз Петра Орландића.[58] На старту квалификација за Лигу Европе, Јовић је на првој утакмици против казахстанског представника, Каирата, на терен ступио уместо Милоша Цветковића, након једног часа игре.[59] У реваншу је одиграо читав сусрет.[60] Црвена звезда је обе утакмице изгубила, услед чега је елиминисана из даљег такмичења.[61] На отварању такмичарске сезоне у Суперлиги Србије, Црвена звезда је гостовала ОФК Београду на стадиону Обилића на Врачару. Јовић је тада одиграо читав сусрет и постигао други гол за свој тим који је остварио победу резултатом 6 : 2, иако је на полувремену губио са 0 : 2.[62] У трећем колу домаћег шампионата, Црвена звезда је на свом терену дочекала нишки Раднички, а Јовић је голом у 88. минуту донео свом клубу изједначење, за коначних 1 : 1.[63] Одмах затим, наредне седмице Звезда је гостовала Вождовцу а Јовић је постигао одлучујући гол за победу свог тима резултатом 3 : 2.[64] Следећи гол је постигао након скоро два месеца. Црвена звезда је 3. октобра гостовала Спартаку у Суботици, а Јовић је поново постигао одлучујући гол за победу црвено-белих од 3 : 2.[65] До краја истог месеца, Јовић је уписао две асистенције, у победама над новосадском Војводином и ОФК Београдом.[66][67] Почетком децембра 2015, Јовић је био стрелац јединог поготка за свој тим у поразу од 5 : 1 на домаћем терену од састава чачанског Борца, у оквиру осмине финала Купа Србије.[68] Неколико дана касније, Јовић је постигао последњи гол у Суперлиги Србије у дресу Црвене звезде, када је његова екипа победила Чукарички на Стадиону на Бановом брду, резултатом 7 : 2.[69]

 
У другој половини 2015. године, тренер Миодраг Божовић је Јовића најчешће користио као резервисту

Јовић је код тренера Божовића током првог дела сезоне 2015/16. одиграо 19 првенствених утакмица на којима је био стрелац пет голова.[70] Ипак, од тих 19 мечева, само је на четири утакмице био стартер, док је на преосталим сусретима у игру улазио са клупе.[71] Уз то, наступио је и на две утакмице Купа Србије, постигавши један погодак. У ротацији код Божовића био је трећи нападач, а шансу пре њега су добијали Уго Вијеира и Предраг Сикимић.[72] Лукин отац, Милан Јовић, јавно је испољавао незадовољство статусом који његов син има код тадашњег тренера.[73] Тврдио је да залагање његовог сина никада није било упитно, те да као један од најталентованих појединаца заслужио другачији однос и више поштовања спортског сектора.[74] Са друге стране, Божовић је у том тренутку сматрао да су остали нападачи квалитетнији за његов систем, док је Јовићу замерао вишак килограма и неприлагођену исхрану.[75] Голман Јован Вићић, Јовићев вршњак и тадашњи саиграч, касније је говорио о ситуацији када је Божовић прозвао Јовића због сусрета у пекари недалеко од стадиона, ословивши га Јовара-пекара.[76] Почетком 2016. године, Звездан Терзић је изјавио да је зарада Црвене звезде од продаје Луке Јовића ограничена на два милиона евра,[77] односно да је 70 одсто уговора раније продато кипарском Аполону, формалном представнику инвестиционог фонда Пинија Захавија за 1,4 милиона евра.[78] Одласком Луке Јовића из матичког клуба у иностранство,[79] Црвена звезда је за преостали део уговора приходовала 600 хиљада евра.[80] Иако су Лука Јовић, Предраг Рајковић и Вукашин Јовановић клуб напустили у току сезоне, Црвена звезда им је доделила медаље за учешће у освајању трофеја у Суперлиги Србије.[81]

БенфикаУреди

Након вишемесечног скаутинга емисара тог клуба,[82] Јовић је крајем јануара 2016. потписао је уговор са лисабонском Бенфиком на пет и по година.[83] Према писању португалског листа Рекорд, у извештају који је Бенфика доставила Комисији за хартије од вредности, на име обештећења за Јовићев уговор исплаћено је 6,6 милиона евра, од чега је, према раније договореној динамици, његовом матичном клубу припало 600 хиљада европских новчаница.[84] Тада је дефинисана и откупна клаузула за тек пунолетног нападача,[i] која је износила 60 милиона у истој валути, не рачунајући износ пореза на додату вредност.[85] Јовић је у свом новом клубу задужио дрес са бројем 35, а планирано је да најпре игра за развојни тим и буде у конкуренцији за прву екипу,[86] те је лиценциран за утакмице четвртфинала Лиге Шампиона.[87] На свом дебитантском наступу за резервни тим Бенфике, у 34. колу Друге лиге Португалије, Јовић је асистирао Ивану Шапоњићу у ремију са екипом Ковиље, резултатом 2 : 2.[88] Нешто касније, 20. марта исте године, Јовић је дебитовао за први тим Бенфике, када је на терен крочио у 84. минуту првенствене утакмице против Боависте, коју је Бенфика добила минималним резултатом.[89] У Лиги шампиона дебитовао је пред крај реванш сусрета са минхенским Бајерном, ушавши у игру уместо Елизеуа, при резултату 2 : 2. Бенфика је након двомеча елиминисана из даљег такмичења.[90] Претходно је био стрелац за Бенфику Б, у победи од 3 : 1 на гостовању саставу Оријентала.[91] За други тим је погодио још против резервиста Виторије Гимараис.[92] По окончању сезоне, Бенфика је освојила титулу шампиона португалског првенства.[93]

Почетак наредне сезоне, Јовић је пропустио због повреде. Касније је изостављен са списка лиценцираних играча за групну фазу Лиге шампиона.[94] Највећи део сезоне наступао је за Б тим Бенфике, за који је одиграо 11 утакмица уз 2 гола и 1 асистенцију.[5] Погађао је против екипа Санта Кларе и Фреамунде.[95][96] У Првој лиги Португалије прилику је добио у минималном поразу од Виторије Сетубал у 19. колу.[97] За први тим је током такмичарске 2016/17. наступио још на сусрету са Визелом у оквиру Лига купа Португалије. На оба догађаја у игру је ушао са клупе.[98] Као повремени члан првог тима, Јовић је учествовао у одбрани титуле португалског шампионата.[99] Како у лисабонској Бенфици није добијао пуно прилика да се искаже поред Жонаса, Митроглуа и Хименеза, клуб је уговорио позајмицу српском нападачу.[100] Под уговором је остао до априла 2019. године, када је на име обештећења добијено 7 милиона евра.[101]

Ајнтрахт ФранкфуртУреди

Сезона 2017/18 : Позајмица из БенфикеУреди

 
Јовић је 2018. са екипом Ајнтрахта освојио трофеј у Купу Немачке

Према ранијим најавама, Јовић је 27. јуна 2017. године званично представљен као појачање Ајнтрахта из Франкфурта. Клубу је приступио уз споразум о двогодишњем уступању из Бенфике, са опцијом откупа уговора након тог периода.[102] У свом новом тиму, Јовић је задужио дрес са бројем 8, а на свом дебију, у пријатељској утакмици против нижелигаша Хефтриха, постигао је 6 од укупно 15 голова.[103] Први званични сусрет одиграо је у оквиру првог кола Купа Немачке, 12. августа исте године, када је у игру ушао уместо Себастијена Алеа, пред крај сусрета са нижелигашем Ернтебриком, при резултату од 3 : 0 за свој тим.[104] У Бундеслиги Немачке дебитовао је 16. септембра, против Аугзбурга када је у 67. минуту игре на терену заменио свог сународника Мијата Гаћиновића.[105] У 80. минуту истог сусрета, Јовић је постигао једини погодак за свој тим, након корнера Џонатана де Гузмана, у поразу од 2 : 1 на домаћем терену.[106] У стартној постави Ајнтрахта, Јовић се по први пут нашао у другом колу Купа, када је био асистент за последњи од 4 поготка против састава Швајнфурта.[107] Први лигашки старт забележио је у 16. колу, када је његов тим савладао Хамбургер на гостовању, резултатом 2 : 1. Јовић тада није имао конкретан статистички учинак, а на терену је провео 62 минута, после чега га је заменио Кевин Принс Боатенг.[108] Одмах затим, у следећем колу, Јовић је био стрелац првог гола на сусрету са Шалкеом, када је у другом минуту погодио на асистенцију Мијата Гаћиновића.[109] На прва два одиграна сусрета у 2018. години, Јовић је у игру улазио са клупе. По ступању на терен, на обе утакмице, против Волфсбурга,[110] односно Борусије из Менхенгладбаха, Јовић је био стрелац и на тај начин потврдио победе свог тима.[111] На наредном сусрету, у поразу од 3 : 0 од Аугзбурга, Јовић је на терену провео читав меч.[112] После тога је био асистент код поготка Антеа Ребића, у победи од 4 : 2 над саставом Келна.[113] Током марта и априла 2018, Јовић је био стрелац на четири узастопне бундеслигашке утакмице, против Борусије из Дортмунда, Мајнца, Вердера из Бремена и Хофенхајма.[114][115][116][117] Јовић је у полуфиналу Купа Немачке постигао једини погодак за минималну победу над Шалкеом, чиме је обезбедио пласман свог тима у финале.[118] Јовић је на финалном сусрету са минхенским Бајерном, који је Ајнтрахт добио резултатом 3 : 1, преседео на клупи за резервне фудбалере. Ајнтрахт је тако, након 30 година поново освојио трофеј у том такмичењу.[119]

Сезона 2018/19 : Откуп уговораУреди

Јовић је своју прву утакмицу у такмичрској 2018/19. одиграо у Суперкупу Немачке, против минхенског Бајерна, 12. августа 2018. године. У игру је том приликомушао уместо Себастијена Алеа у 76. минуту, при вођству противничког тима од 4 : 0, док је тадашњи ривал до краја утакмице постигао још један погодак.[120] Неколико дана касније, Јовић је одиграо свих 90 минута на сусрету првог кола Купа Немачке, када је његов тим поражен резултатом 2 : 1 од састава домаћег Улма и елиминисан из даљег такмичења.[121] После променљивих игара и ограничене минутаже на почетку сезоне, Јовић је свој први гол у новој сезони постигао на отварању групне фазе Лиге Европе, када је поставио коначних 1 : 2 на гостовању Олимпику у Марсељу.[122][123][124] Последњег дана септембра 2018, Јовић је био стрелац у победи од 4 : 1 над саставом Хановера, ушавши у игру са клупе.[125][126] Јовић је голгетерску серију наставио на наредним утакмицама. У другом колу, Лиге Европе, 4. октобра, Ајнтрахт је на свом терену убедљиво победио екипу Лација, истим резултатом који је остварио на претходном такмичарском сусрету, док је Јовић био стрелац трећег поготка за свој тим.[127] У наредном колу Бундеслиге забележио је гол и асистенцију за победу свог тима од 2 : 1 над Хофенхајмом,[128] док је 19. октобра постигао пет голова у победи од 7 : 1 против Фортуне из Дизелдорфа, у оквиру осмог кола Бундеслиге.[129] Јовић је тако постао први фудбалер у историји Ајнтрахта који је дао пет голова на једном мечу,[130] као и најмлађи фудбалер са таквим учинком у историји немачке Бундеслиге.[131] Запажен учинак Јовић је остварио и у 10. колу немачког шампионата, када је био асистент код поготка Антеа Ребића у победи од 3 : 0 на гостовању екипи Штутгарта.[132] Одмах затим, погодио је на гостовању свом бившем клубу, Аполону, у Лимасолу,[j] где је Антрахт остварио победу резултатом 3 : 2.[135] После тога, у 11. колу Бундеслиге постигао је два гола од три гола у победи против Шалкеа.[136][137]


У 13. колу је постигао гол против Волфсбурга,[138] затим је у 16. колу два пута био стрелац против Мајнца,[139] а до краја сезоне је још по један гол давао Фрајбургу,[140] Борусији из Дортмунда,[141] затим поново Хановеру,[142] Штутгарту,[143] и на крају поново Шалкеу.[144] Ајнтрахт је 17. априла 2019. године искористио опцију из уговора и откупио Јовићев уговор.[145] Јовић је на крају сезоне уврштен у идеални тим Бундеслиге за сезону 2018/19. Трку за најбољег стрелца лиге је завршио на деоби трећег места са 17 погодака, а уз то поделио је и шест асистенција. Играо је на 32 утакмице.[146]

У 5. колу Ајнтрахт је на домаћем терену лако савладао Марсељ са 4:0, а Јовић је постигао два гола.[147] Ајнтрахт је освојио убедљиво прво место у својој групи, јер је на шест утакмица остварио исто толико победа. У шеснаестини финала Ајнтрахт је играо против Шахтјора. Јовић је на првој утакмици у Украјини, која је завршена резултатом 2 : 2, забележио асистенцију,[148] док је у реваншу Ајнтрахт на домаћем терену славио са 4:1 а Јовић је постигао први гол за свој тим.[149] У осмини финала Ајнтрахт је играо са Интером из Милана. У првој утакмици у Франкфурту је било 0 : 0,[150] да би у реваншу на стадиону Ђузепе Меаца Јовић голом донео победу свом клубу (0:1) и пласман у четвртфинале.[151] У четвртфиналу Ајнтрахт се састао са Бенфиком, бившим Јовићевим клубом.[152] У првој утакмици у Лисабону Бенфика је славила са 4 : 2,[153] а Јовић је био стрелац првог гола за Ајнтрахт.[154] У реваншу је Ајнтрахт славио са 2:0 и тако обезбедио пласман у полуфинале, а Јовић је на терену био до 76. минута.[155] У полуфиналу их је дочекао Челси. На првој утакмици у Франкфуруту било је нерешено 1 : 1, а Јовић је био стрелац јединог гола за свој клуб.[156][157] Реванш на Стамфорд бриџу је након 90. минута завршен истим резултатом као у Франкфурту (1 : 1) а Јовић је поново био стрелац за свој тим.[158] Ипак након извођења пенала Челси је прошао у финале Лиге Европе.[159] Јовић је сезону у Лиги Европе завршио са 10 постигнутих голова на 14 одиграних мечева, а испред њега је био само Оливје Жиру из Челсија који је постигао један гол више.[160] Јовић је заједно са саиграчем Костићем уврштен у најбољи тим Лиге Европе за сезону 2018/19.[161] Јовић је у сезони 2018/19. одиграо укупно 48 утакмица и постигао 27 голова.[162]

Реал МадридУреди

 
Јовић у трећој гарнитури опреме Реал Мадрида, лета 2019.

Јовић је 4. јуна 2019. године званично потписао шестогодишњи уговор са Реал Мадридом.[163][164] Званичан деби у екипи Реала је имао 17. августа, у 1. колу Примере, када је мадридски клуб славио на гостовању Селти (3:1), а Јовић је у игру ушао у 81. минуту уместо Карима Бенземе.[165] У наредном колу је дебитовао и на стадиону Сантијаго Бернабеу, када је ушао у игру у 68. минуту утакмице против Ваљадолида која је завршена нерешеним резултатом 1 : 1.[166] У трећем колу је први пут заиграо као стартер. Реал је на гостовању Виљареалу одиграо нерешено 2 : 2, а Јовић је утакмицу почео у нападу заједно са Бенземом и на терену се задржао до 68. минута када га је заменио Лука Модрић.[167] Јовић је на овој утакмици учествовао у акцији код првог гола Реала који је постигао Гарет Бејл.[168] Први пут је на терену провео свих 90. минута на утакмици шестог кола у којој је Реал у Мадриду савладао Осасуну са 2 : 0.[169] Први гол у дресу Реала је постигао 30. октобра, на утакмици 11. кола у којој је Реал у Мадриду савладао Леганес са 5 : 0. Јовић је у игру ушао у 70. минуту уместо Бенземе, а у 91. минуту је постигао гол за коначних 5 : 0.[170]

РепрезентацијаУреди

Развојни узрастиУреди

Јовић је до 2013. био члан млађе кадетске репрезентације Србије, код селектора Бранислава Николића.[171] На 12 утакмица, одиграних у том узрасту, Јовић је постигао 10 погодака.[c] Исте године, Јовић је добио позив и у кадетску репрезентацију, те је током октобра, са четири поготка, био најбољи стрелац квалификационог турнира одржаног у Србији.[173][174][7] На пријатељском мечу против одговарајуће селекције Хрватске, одиграном 11. децембра на терену Спортског центра Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови, Јовић је постигао хет трик у победи домаће екипе, резултатом 4 : 1.[175] У елитној рунди квалификација за Европско првенство, одиграној на пролеће 2014, Јовић је наступио на све три утакмице. На првој, против Ирске, Јовић је био стрелац, други сусрет, против Грузије, завршио је без конкретног учинка, док је против Немачке асистирао Ивану Шапоњићу за једини погодак Србије у ремију резулататом 1 : 1.[176][177][178] Због боље гол-разлике, Немачка је задржала прво место на табели и пласирала се на завршни турнир, док је Србија на тај начин елиминисана из даљег такмичења.[179]

Селектор омладинске репрезентације Србије, Вељко Пауновић прикључио је тренинзима тог састава и Луку Јовића, као најмлађег члана, у мају 2014.[180] Лета исте године, Пауновић га је уврстио и на шири списак репрезентативаца,[181] а затим и на коначан списак путника на Европско првенство у Мађарској.[182] Дебитовао је на отварању турнира, против Украјине, када је заменио Станишу Мандића у 62. минуту.[183] На следећој утакмици, против селекције Немачке, Јовић се нашао у стартној постави своје екипе, за коју је у 41. минуту постигао погодак након асистенције Андрије Живковића.[184] На јесен исте године, пред почетак меморијалног турнира Стеван Ћеле Вилотић, у договору Црвене звезде и Фудбалског савеза Србије, Јовић је остао да тренира са клубом,[185] па је изостављен са списка селектора Ивана Томића.[186] На почетку новог квалификационог цуклуса за Европско првенство, Јовић је био стрелац у победи од 4 : 0 над селекцијом Сан Марина.[187] У марту 2015. године, Јовић је дебитовао за селекцију до 18 година старости,[d] док је на крају квалификација за Европско првенство, Јовић постигао два поготка и уписао две асистенције у победи над Норвешком.[189] Исте године, репрезентација Србије до 20 година, под вођством Вељка Пауновића, освојила је Светско првенство, које се одржало на Новом Зеланду. Јовић тада није био у саставу репрезентације.[h] Почетком септембра, Јовић је са својом генерацијом учествовао на турниру Стеван Ћеле Вилотић, где је на првом сусрету постигао погодак и асистирао Ивану Шапоњићу, у победи од 3 : 1 против селекције Сједињених Америчких Држава. На наредне две утакмице, против Француске и Црне Горе, није наступао.[192][193][194] На старту квалификација за Европско првенство, Јовић је постигао хет трик и уписао двоструку асистенцију у победи од 5 : 0 над саставом Естоније.[k] Одмах затим, на следећем сусрету, Јовић је погодио и у победи од 4 : 0 против Јерменије.[201] У елитној рунди квалификација, одиграној крајем марта у Крагујевцу и Горњем Милановцу, Јовић је одиграо све три утакмице, од којих је био стрелац из једанаестерца у победи од 4 : 1 над Црном Гором. Екипа Србије елиминисана је минималним поразом од Француске и није се пласирала на завршни турнир.[202][203][204]

Млада селекцијаУреди

У том узрасту наступао је од 2016. до 2017. године.[e]

Са репрезентацијом Србије до 21 године је наступао на Европском првенству 2019. године у Италији.[210] Србија је већ у групној фази завршила такмичење јер је доживела сва три пораза. У првој утакмици против Аустрије (0:2) Јовић је играо свих 90. минута,[211] док је другој утакмици у којој је Србија доживела тежак пораз од Немачке (1:6) напустио терен у 69. минуту.[212] На последњој утакмици на првенству против Данске (0:2) није играо.[213]

Сениорски саставУреди

 
Немања Радоњић, Лука Јовић и Владимир Стојковић на утакмици између Србије и Бразила на Светском првенству у Русији, 2018.

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 4. јуна 2018. у припремном мечу за Светско првенство 2018. у Русији против Чилеа (0:1) у Грацу. Био је уврштен у састав Србије на Светском првенству 2018. године.[214] Свој једини наступ на Светском првенству у Русији је имао у последњој утакмици против Бразила када је ушао у игру у 89. минуту.[215] Свој првенац у сениорској репрезентацији је постигао 20. марта 2019. у пријатељској утакмици против Немачке (1:1).[216]

Начин игреУреди

Ако је то притисак за њега, онда није направљен од правог материјала. Ако не може да издржи притисак који смо му ставили, онда није он то за шта га планирамо. Лука Јовић је стратешки план клуба и ја ћу се бавити тиме и предузећу све мере да Звезда следећег лета приходује 6-8 милиона евра за њега. А у то се подразумевју и његова минутажа, голови, исхрана, лични маркетинг, репрезентација, промоција по Европи, и деветка на леђима. Ја сам пре неколико дана звао Деспотовића да му објасним зашто сам му узео деветку и он то није могао да схвати. Деспотовићу, добар си играч, али да у овом тренутку да Ван Перси дође у Црвену звезду, деветка иде на леђа Луке Јовића, јер сам ја тако одлучио. Зато што смо зацртали циљ да следеће сезоне узмемо 8 милиона евра за трансфер Луке Јовића. Да бисмо узели 8 милиона евра мора да има и деветку на леђима, не може да носи 47.

Звездан Терзић, август 2014.[217]

Јовић је спортској јавности у Србији у медијима представљен током 2013. године. Тада га је шеф стручног штаба Црвене звезде, као петнаестогодишњака прикључио тренингу организованом за резервисте и неколицину играча млађих категорија, ради провере њихових могућности. Јовић се истакао атрактивним потезом.[12] Исте године је потписао професионални уговор са клубом, па је на јесен прикључен омладинској селекцији, коју је претежно сачињавала годину дана старија генерација.[13] У анализи његових игара и спортским вестима, Јовић је упоређен са Дарком Панчевим, некадашњим фудбалером Црвене звезде и освајачем Купа европских шампиона 1991. године.[7]

[218]

[219]

[185]

Иако је окарактерисан као најталентованији нападач у протеклих 20 година, Јовић је, недуго након свог шеснаестог рођендана и стицања права наступа у сениорској конкуренцији, изостављен са списка Славише Стојановића за припреме првог тима, почетком 2014. године.[19] Како је Јовић наставио да пружа запажене партије у континуитету и током пролећа, у млађим клупским и репрезентативним узрастима,[31] Јовића је спортски сектор Црвене звезде препознао као потенцијал за будућност клуба и планирао га за први тим од лета исте године.[22] Тако је раду са сениорском екипом прикључен пред крај такмичарске 2013/14. у Суперлиги Србије. На затварању сезоне, Јовић је, два минута након уласка у игру, на свом дебитантском наступу постигао и први погодак у сениорској конкуренцији. Тако је постао најмлађи стрелац у историји свог клуба, испред Дејана Станковића, који је држао дотадашњи рекорд.[28]

Генерални директор Црвене звезде, Звездан Терзић, похвално је говорио о Јовићевим фудбалским квалитетима, описао га као комплетног нападача и упоредио га са колумбијцем Радамелом Фалкаом, тадашњим фудбалером Монака.[220] Као ману је замерио недостатак радних навика.[221] Терзић је, по одласку Абиоле Дауде из клуба, инсистирао да Јовић задужи дрес са бројем 9, образложивши такав потез маркетиншким разлозима.[32]

ПриватноУреди

Лука Јовић је рођен као млађе дете у породици Софије и Милана Јовића.[222] Како је његово село, Батар, од Бијељине којој припада, удаљено 17 километара, на свет је дошао у Лозници. Иако се тај град налази са друге стране реке Дрине, у Србији, ближи је месту где је фудбалер одрастао.[a] Услед ратних сукоба на простору Босне и Херцеговине и Распада Југославије, његов отац, који се аматерски бавио фудбалом, није се професионално остварио у том спорту. Он се старао се о Лукином фудбалском развоју, редовно га возио на утакмице у Београд и у својству правног заступника потписивао уговоре док је Лука био малолетан. На својим фудбалским почецима у Мини макси лиги, Јовић је био плаћен 50 евра по утакмици, уз додатак од 2000 динара за трошкове до Лознице, где су се догађаји одржавали.[8] Уз то, због здравстених проблема које је у то време претепела његова сестра, Јовић је као дете помагао деди у пословима на њиви.[223] Јовићи су изразили захвалност Саву Милошевићу, рођаку из Бијељине, који им је пружио финансијску и организациону подршку у тим тренуцима, као и касније, током Лукиног Развоја.[224] До преласка у Београд, Јовић је више пута недељно путовао у родну Лозницу, где је индивидуално тренирао са тренером Павлом Јефтићем, са којим је изградио пријатељски однос и остао у контакту када је постао професионалац.[218] Средином новембра 2015, према писању Блица, рекеташ из околине Лознице, упутио је претње Милану Јовићу, да ће полимити ноге његовом сину, уколико не добије тражена средства.[225] Исти извор наводи да су особе блиске ухапшеном, у чију се умешаност сумњало, негирале постојање било каквих претњи, као и да су контакти са Јовићем били повезани са изнудом новца.[226]

Према писању медија, Јовић је 27. децембра 2018. учествовао у саобраћајном удесу, који се догодио на магистралном путу који повезује Бијељину и Зворник. Том приликом није било теже повређених, а возила су претрпела материјалну штету.[227] Крајем фебруара 2019. године, Јовић са својом дугогодишњом девојком, Анђелом Маниташевић, добио сина.[228] Пар је детету дао име Давид.[229] На јесен исте године, медији су објавили да је Јовић отпочео везу са манекенком Софијом Милошевић.[230][231][232] Јовић је током интервјуа са Филипом Чукановићем, новинаром Прве српске телевизије, у премијерној емисији под називом Лично, незванично, рекао да нема девојку. Лука и његова породица остали су у добрим односима са његовом бившом девојком, са којом има сина.[233][234][235]

СтатистикаУреди

КлупскаУреди

Ажурирано 2. новембра 2019.[5]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Црвена звезда 2013/14.[26] Суперлига Србије 1 1 0 0 1 1
2014/15.[236] 22 6 2 0 24 6
2015/16.[237] 19 5 2 1 2[l] 0 23 6
Укупно 42 12 4 1 2 0 48 13
Бенфика Б 2015/16.[238] Друга лига Португалије 7 2 7 2
2016/17.[238] 11 2 11 2
Укупно 18 4 18 4
Бенфика 2015/16.[238] Прва лига Португалије 1 0 0 0 0 0 1[m] 0 0 0 2 0
2016/17.[238] 1 0 0 0 1 0 [n] 0 0 2 0
Укупно 2 0 0 0 1 0 1 0 0 0 4 0
Ајнтрахт Франкфурт
(позајмица)
2017/18.[239] Бундеслига Немачке 22 8 5 1 27 9
2018/19.[240] 32[b] 17 1 0 14[o] 10 1[p] 0 48 27
Укупно 54 25 6 1 14 10 1 0 75 36
Реал Мадрид 2019/20.[2] Прва лига Шпаније 9 1 0 0 2[q] 0 0 0 11 1
Каријера 125 42 10 2 1 0 19 10 1 0 156 54

РепрезентативнаУреди

Ажурирано 6. новембра 2019.[242]
Србија
Година Утакмице Голови
2018 3 0
2019 4 2
Укупно 7 2

Голови за репрезентацијуУреди

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 20. март 2019. Волфсбург, Немачка   Немачка 0:1 1:1 Пријатељска
2. 10. јун 2019. Београд, Србија   Литванија 3:0 4:1 Квалификације за Европско првенство 2020.

Трофеји и признањаУреди

Црвена звездаУреди

БенфикаУреди

Ајнтрахт ФранкфуртУреди

ИндивидуалноУреди

НапоменеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Иако се у већем броју извора Бијељина наводи као место рођења,[4][5][2] Јовић је у интервјуу за лист Блиц, у марту 2019, рекао да је рођен у Лозници, која је његовом селу ближа од припадајућег града у Републици Српској.[6]
  2. 2,0 2,1 Ајнтрахт је 17. априла 2019. године откупио уговор Луке Јовића.[145]
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Број одиграних утакмица изведен је према статистици веб-сајта Трансфермаркт.[5] За више информација погледати секцију вести на званичној интернет страни Фудбалског савеза Србије.[172]
  4. 4,0 4,1 Јовић је за млађу омладинску репрезентацију Србије наступио на сусрету са одговарајућом селекцијом Пољске, 3. марта 2015. године. Србија је тада победила резултатом 5:2, док је Јовић био стрелац једног од погодака.[188]
  5. 5,0 5,1 Јовић је од 2016. до 2017. године редовно наступао за репрезентацију Србије до 20 година, код тренера Ненада Лалатовића, Илије Петковића и Милана Обрадовића. У том периоду забележио је 5 наступа, на којима није постизао поготке.[205][206][207][208][209]
  6. ^ Његов рекорд био је на снази до фебруара 2016, када је фудбалер Партизана Душан Влаховић постао најмлађи дебитант у историји вечитих дербија са само 16 година и 30 дана.[41]
  7. ^ У тренутку потписивања уговора са клубом, Јовић је био малолетан.[50] Са играчима испод 18 година старости дозвољено је потписати уговор у трајању до три године, на колико је и склопљена сарадња.[51]
  8. 8,0 8,1 Као званични разлог за изостанак са списка репрезентативаца на Светском првенству наведена је повреда колена,[190] коју је Јовић претрпео на утакмици Црвене звезде против Чукаричког, неколико дана раније.[56] У интервјуу за веб-сајт Redstarbelgrade.info, почетком 2017, генерални директор Црвене звезде, Звездан Терзић, рекао је да Пауновић није рачунао на Јовића као стартера. Пошто су тада биле припреме на клупском нивоу, усагласили су се да играч не путује са екипом. Уз то, како је Терзић навео, ни Јовић није желео да учествује, из личних разлога.[191]
  9. ^ Према пропозицијама Међународне федерације фудбалских асоцијација, инострани трансфери дозвољени су само за играче старије од 18 година, сем у посебним случајевима, за које су прописани одређени услови.[51]
  10. ^ Иако Јовић претходно није наступао за тај клуб, Аполон је формално био већински власник права на уговор играча приликом преласка у Бенфику.[133] Клуб из Лимасола заступа инвестициони фонд Пинија Захавија, који је откупио 70 процената уговора од Јовићевог матичног клуба, Црвене звезде. На основу тога је касније имао право првенства у односу на београдски клуб, приликом преговора о Јовићевом следећем ангажману.[134]
  11. ^ У различитим изворима се као стрелац четвртог поготка на сусрету наводе Лука Јовић и Иван Шапоњић.[195][196][197] Постојала је дилема да ли је приликом шута Јовића лошта прешла гол линију, или је Шапоњић потврдио погодак. Гол је званично приписан Луки Јовићу.[198][199][200] Поред тога, Јовић је био асистент код преосталих голова, Шапоњића и Главчића.[5]
  12. ^ Односи се на утакмице првог кола квалификација за Лигу Европе, против казахстанског Каирата.[59][60][61]
  13. ^ Односи се на реванш сусрет четвртфине финала Лиге Шампиона, против минхенског Бајерна.[90]
  14. ^ Јовић није био на списку лиценцираних играча за Лигу шампиона, током такмичарске 2016/17.[94]
  15. ^ Све утакмице одигране у оквиру Лиге Европе.[241]
  16. ^ Односи се на сусрет Суперкупа Немачке, против минхенског Бајерна, 12. августа 2018. Јовић је тада у игру ушао уместо Себастијена Алеа у 76. минуту, при вођству противничког тима од 4 : 0.[120]
  17. ^ Све утакмице одигране у оквиру Лиге шампиона.[241]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „FIFA World Cup Russia 2018 List of Players” [Састави репрезентација на Свјетском првенству у фудбалу 2018.] (PDF) (на језику: енглески). ФИФА. стр. 27. Приступљено 4. 6. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Luka Jović” (на језику: шпански). bdfutbol.com. Приступљено 2. 12. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „Luka Jović”. ФК Реал Мадрид, званична презентација (на језику: шпански). Приступљено 29. 11. 2019. 
  4. 4,0 4,1 „Лука Јовић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 30. 11. 2019. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Лука Јовић на сајту Transfermarkt (на језику: енглески)
  6. ^ „EVROPSKI HIT Luka Jović za Blicsport: Roditelji su dali i poslednji dinar da bih uspeo”. Блиц. 10. 3. 2019. Приступљено 4. 12. 2019. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Цветојевић, Б. (16. 10. 2013). „Звездин бисер Јовић: Хоћу као Панчев”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  8. 8,0 8,1 „Čudesan slučaj Luke Jovića, ili - Kako je klinac koji je spavao u gepeku stigao do velike pozornice”. mozzartsport.com. 27. 12. 2013. Приступљено 29. 11. 2019. 
  9. ^ Vladimir (23. 4. 2012). Осмица“ пионира као увертира за дерби”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  10. ^ Стефана (8. 9. 2011). „Звездина деца за пример омладинцима”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  11. ^ Vladimir (26. 11. 2012). „Успешан викенд млађих категорија ФК Црвена звезда”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  12. 12,0 12,1 J, N. (23. 5. 2013). „"Makazice" za aplauz, bezobrazluk za osudu”. mondo.rs. Приступљено 1. 12. 2019. 
  13. 13,0 13,1 „Profesionalni ugovori za četvoricu Zvezdinih klinaca! (VIDEO)”. Телеграф. 28. 5. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  14. ^ „Омладинци „Слоге“ тријумфовали на турниру на Авлаџиници”. ТВ Галаксија 32. 6. 8. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  15. ^ „Zvezdinoj deci ne smeta kriza? Omladinci, kadeti i pioniri dominiraju srpskim terenima”. mozzartsport.com. 20. 10. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  16. ^ „Омладинске лиге : Вошин берићетан викенд”. ФК Војводина, званична презентација. 27. 10. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  17. ^ „Podmladak: Radnički – Sloga 3:0 (3:0)”. plusonline.rs. 2. 11. 2013. Приступљено 1. 12. 2019. 
  18. ^ Daišević, Aleksandar (20. 11. 2013). „Novi poraz omladinaca kraljevačke Sloge”. srbijasport.net. Приступљено 1. 12. 2019. 
  19. 19,0 19,1 „U Zvezdi kažu da je danas rano za Luku Jovića, možda će u junu biti kasno? (ANKETA)”. mozzartsport.com. 10. 1. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  20. ^ „Zvezda počela pripreme: Stojanović prozvao 34 igrača, nema Rakića! (FOTO)”. Телеграф. 10. 1. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  21. ^ Цветојевић, Б. (11. 1. 2014). „Чудан потез на “Маракани”: Гашић може, а Јовић не?!”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  22. 22,0 22,1 М, М. (16. 5. 2014). „Звезда продаје и Дауду и Мрђу”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  23. ^ Radonić, Aleksandar (19. 5. 2019). „KAKO JE SLAVIŠA STOJANOVIĆ GURNUO LUKU U VATRU: Jović je novi Darko Pančev, ima urođeni i ubilački golgeterski instinkt! (VIDEO)”. Курир. Приступљено 29. 11. 2019. 
  24. ^ „Војводина - Црвена звезда 3 : 3”. ФК Војводина, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  25. ^ „Војводина - Црвена звезда 3:3 (0:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  26. 26,0 26,1 „30.Kolo: Vojvodina - Crvena zvezda”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 28. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2019. Приступљено 1. 12. 2019. 
  27. ^ „Лука Јовић најмлађи стрелац Звезде у историји!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 6. 2014. 
  28. 28,0 28,1 „Лука Јовић, нови Звездин рекордер”. Радио-телевизија Србије. 28. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  29. ^ „"Luka Jović neće otići dok ne napuni 18". Информер. mondo.ba. 30. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  30. 30,0 30,1 Stokkermans, Karel (18. 4. 2019). „Serbia 2013/14” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 1. 12. 2019. 
  31. 31,0 31,1 „Успеси ОШ се нижу - Омладинци шампиони!”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 19. 6. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  32. 32,0 32,1 K, A. (17. 8. 2014). „Terzić: Plan da Jović donese 8m €”. Б92. Приступљено 1. 12. 2019. 
  33. ^ „Уефа избацила Звезду из Лиге шампиона!”. Радио-телевизија Србије. 6. 6. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  34. ^ Pašić, M. (27. 6. 2014). „GUŽVA: Na Zvezdinoj prozivci 34 fudbalera!”. srbijadanas.com. Приступљено 2. 12. 2019. 
  35. ^ „Од суботе у Термама Чатеж”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 4. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  36. ^ „Crveno-beli ponovo u Sloveniji”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Вести онлајн. 22. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  37. ^ Ilić, Aleksandar (11. 6. 2019). „LALATOVIĆ NAKON TRANSFERA JOVIĆA: Verovao sam u Luku kada niko nije!”. hotsport.rs. Приступљено 29. 11. 2019. 
  38. ^ Terzić, Jovan (9. 8. 2014). „Milijaš srušio Radnički i tradiciju!”. mondo.rs. Приступљено 2. 12. 2019. 
  39. ^ „Црвена звезда - Раднички Ниш 2:0 (2:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 9. 8. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  40. ^ „KUP SRBIJE: Borac namučio Zvezdu (VIDEO)”. hotsport.rs. 24. 9. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  41. ^ „Dva rekorda u jednom derbiju: Vlahović je svojim srušio Luku Jovića (VIDEO)”. Телеграф. 27. 2. 2016. Приступљено 29. 11. 2019. 
  42. ^ „Zvanično: Luka Jović najmlađi igrač derbija ikada!”. mondo.rs. 26. 6. 2018. Приступљено 18. 10. 2014. 
  43. ^ Vidojević, Mihajlo (29. 10. 2014). „KUP: Rad - Crvena zvezda (KRAJ)”. sportske.net. Приступљено 2. 12. 2019. 
  44. ^ „El Atlético ofrece 2,5 millones por Luka Jovic, del Estrella Roja” [Атлетико нуди 2,5 милиона за Луку Јовића из Црвене звезде] (на језику: шпански). as.com. 17. 8. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  45. ^ „TERZIĆ NUDI IGRAČE ZAHAVIJU: Na listi su Rajković, Jović, Grujić, Jovanović…”. Спорт. hotsport.rs. 10. 10. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  46. ^ Марковић, М. (21. 11. 2014). „"Спорт": Захави уплатио Звезди капару за Јовића, они проследили паре на рачун Броновицког”. Вечерње новости. Приступљено 30. 11. 2019. 
  47. ^ „Gol iz ofsajda samoživog Parkera načeo, furizona Zvezda dotukla Staru damu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  48. ^ „Luka Jović: Ne možete da zamislite koliko mi ovaj gol znači”. mozzartsport.com. 8. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  49. ^ „Zvezdina dobra žetva u bačkom ataru: Jović i Ristić preleteli Golubove! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  50. ^ „Zvezda završila veliki posao!”. Спорт. mondo.rs. 25. 3. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  51. 51,0 51,1 „FIFA Pravilnik o statusu i transferu igrača” (PDF). Фудбалски савез Србије. стр. 14—18. Приступљено 2. 12. 2019. 
  52. ^ „Čarolija Luke Jovića skratila uspavanku na Rajku Mitiću: Zvezda ponovo na minus dva (VIDEO)”. mozzartsport.com. 9. 4. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  53. ^ „Zvezda položila ispit pred derbi: Luka Jović od bunkera Zmajeva napravio zgarište! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 18. 4. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  54. ^ „Доњи Срем - Црвена звезда 1:3 (0:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 29. 4. 2015. Приступљено 2. 12. 2019. 
  55. ^ „Katai zidao trijumf, rađa se tandem Jović - Orlandić (VIDEO)”. mozzartsport.com. 3. 5. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  56. 56,0 56,1 Marković, N. (12. 5. 2015). „Lalatović preforsirao “klince. Данас. Приступљено 2. 12. 2019. 
  57. ^ M, M. (12. 6. 2015). „Zvezda počela pripreme! Božović: Ne smemo da pogrešimo sa pojačanjima (FOTO)”. Телеграф. Приступљено 7. 12. 2019. 
  58. ^ „Од уторка у Термама Чатеж”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 15. 6. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  59. 59,0 59,1 B, R. V. (2. 7. 2015). „Kairat ponizio Zvezdu”. Данас. Приступљено 7. 12. 2019. 
  60. 60,0 60,1 „Још једна Звездина брука, Каират и други пут славио против црвено-белих”. Спортски журнал. 9. 7. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  61. 61,0 61,1 Radonić, Aleksandar (11. 7. 2015). „BLAMAŽA ZVEZDE Luka Jović: Treba da nas je sramota!”. Курир. Приступљено 29. 11. 2019. 
  62. ^ K, A. (19. 7. 2019). „Zvezda od 0:2 na poluvremenu do 6:2”. Б92. Приступљено 29. 11. 2019. 
  63. ^ „Zvezdo, da li si to ti?”. mozzartsport.com. 31. 7. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  64. ^ „A možda u Zvezdinoj deci leži spas: Luka Jović izvadio crveno-bele iz živog blata! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 9. 8. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  65. ^ „Lider nastavio pobednički marš i kroz ravnicu: Zvezdin talisman je – Luka Jović! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 3. 10. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  66. ^ „Црвена звезда - Војводина 3:0 (1:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 21. 10. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  67. ^ „LIDER NASTAVIO DA MELJE Zvezda protiv OFK Beograda upisala 13. uzastopnu pobedu - 4:1”. Информер. 31. 10. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  68. ^ „Црвена звезда - Борац 1:5 (0:3)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 2. 12. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  69. ^ „Чукарички - Црвена звезда 2:7 (2:3)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 6. 12. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  70. ^ „Zvezda među 5 najefikasnijih timova u Evropi”. Вечерње новости. okradio.rs. 15. 12. 2015. Приступљено 7. 12. 2019. 
  71. ^ Vujičić, Milutin (25. 8. 2015). „Božovićevih 26!”. mondo.rs. Приступљено 7. 12. 2019. 
  72. ^ Čiča, Dragan (26. 11. 2018). „INTERVJU - Luka Jović: Pričali su da sam debeljko, a sada imam šest kilograma više nego u Zvezdi! Postoji san o Otkritije Areni”. Спорт клуб. Приступљено 2. 12. 2019. 
  73. ^ „"Gde je sada ta Zvezdina zlatna koka"?”. mondo.rs. 1. 10. 2015. Приступљено 29. 11. 2019. 
  74. ^ Milošević, M. (1. 10. 2015). „Jovićev otac: Moj Luka plače jer ne igra, ali ne želi iz Zvezde”. Блиц. Приступљено 29. 11. 2019. 
  75. ^ „GROF PROGOVORIO O LUKI JOVIĆU: Istina je, zvao sam ga JOVARA PEKARA, nadam se da sam mu POMOGAO”. srbijadanas.com. 15. 6. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  76. ^ „Kako je Grof "obeležio" Jovića nadimkom "Jovara Pekara": Luka otkrio i kada je saznao da ide u Real”. Телеграф. 1. 12. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  77. ^ „TERZIĆ O JOVIĆU: Tačno znamo koliko možemo da uzmemo za njega!”. Телеграф. 19. 1. 2016. Приступљено 2. 12. 2019. 
  78. ^ Vidojević, Mihajlo (19. 1. 2016). „Terzić otkrio koliko će Zvezda zaraditi na Joviću!”. sportske.net. Приступљено 2. 12. 2019. 
  79. ^ Jocić, Branislav (8. 3. 2016). „Terzić: Budžet za Evropu 11 miliona evra!”. Н1. Приступљено 2. 12. 2019. 
  80. ^ „Zvezdina klasa od 15.000.000 evra!”. mozzartsport.com. 1. 7. 2017. Приступљено 2. 12. 2019. 
  81. 81,0 81,1 „I oni su osvojili titulu! (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 5. 2016. Приступљено 7. 12. 2019. 
  82. ^ „LUKA JOVIĆ ZALUDEO PORTUGALCE: Benfika otima Portu Zvezdinog Falkaa?”. Телеграф. 8. 5. 2015. Приступљено 8. 12. 2019. 
  83. ^ „Jović: "Aprender e melhorar todos os dias" [Јовић: „Учити и напредовати свакодневно“] (на језику: португалски). ФК Бенфика, званична презентација. 2. 2. 2016. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2019. Приступљено 2. 2. 2016. 
  84. ^ Terzić, Jovan (26. 6. 2018). „Jović potpisao za Benfiku!”. mondo.rs. Приступљено 28. 1. 2016. 
  85. ^ „БЕНФИКА ОТКРИЛА: Јовић коштао 6.600.000, а Шапоњић 3.000.000 евра”. Вечерње новости. 17. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  86. ^ „Novi "orao" Jović: Benfika? Pravi klub”. mondo.rs. 2. 2. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  87. ^ G, A. (18. 3. 2016). „Barsa na Atletiko”. Данас. Приступљено 8. 12. 2019. 
  88. ^ „SL Benfica B – SC Covilhã”. ligaportugal.pt (на језику: португалски). 9. 3. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  89. ^ „Triler debi Luke Jovića! Benfikin spas u poslednji čas! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 20. 3. 2016. Приступљено 29. 11. 2019. 
  90. 90,0 90,1 Rangelov, M. (13. 4. 2016). „IZ MINUTA U MINUT Benfika - Bajern 2:2”. Блиц. Приступљено 8. 12. 2019. 
  91. ^ „Trenutak za istoriju: Luka Jović dobio svojih 5 minuta protiv Bajerna! (VIDEO)”. espreso.rs. 13. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  92. ^ „Segunda Liga: SL Benfica 'B' 3-3 V. Guimarães 'B'. Information Glorious (на језику: португалски). Јутјуб. 25. 4. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  93. ^ Stokkermans, Karel; Di Maggio, Roberto (18. 7. 2019). „Portugal 2015/16” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 8. 12. 2019. 
  94. 94,0 94,1 „Srbi nisu dovoljno dobri za Ligu šampiona”. Вести онлајн. 3. 9. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  95. ^ „Jović pokazao Portugalcima zašto je dobio nadimak Srpski Falkao! (VIDEO)”. espreso.rs. 2. 10. 2016. Приступљено 8. 12. 2019. 
  96. ^ „SL Benfica B - SC Freamunde”. sofascore.com. 19. 2. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  97. ^ „Vitoria Setubal - Benfica: 1 - 0”. fcupdate.nl (на језику: холандски). 30. 1. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  98. ^ „Liveticker SL Benfica - FC Vizela 4:0”. fcupdate.nl (на језику: немачки). 3. 1. 2017. Приступљено 8. 12. 2019. 
  99. ^ Stokkermans, Karel; Di Maggio, Roberto (18. 7. 2019). „Portugal 2016/17” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 8. 12. 2019. 
  100. ^ „Godinu i po dana dana posle transfera vrednog 6.600.000 evra - Luka Jović ide iz Benfike”. mozzartsport.com. 22. 5. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  101. ^ „Fudbaler iz Bijeljine više nije igrač Benfike - Luka Jović potpisao novi ugovor!”. mondo.ba. desavanjaubijeljini.com. 17. 4. 2019. Приступљено 8. 12. 2019. 
  102. ^ „Potpisano: Luka Jović do 2019! Za 200.000 evra”. mozzartsport.com. 27. 6. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  103. ^ „Luka Jović na debiju dao šest komada!”. mozzartsport.com. 4. 7. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  104. ^ Moeller, Hans-Georg (12. 8. 2017). „DFB-Pokal: TuS Ernd tebrück zufrieden mit 0:3 gegen Frankfurt” [Ернтебрик задовољан после 0 : 3 са Франкфуртом]. wp.de (на језику: немачки). Приступљено 12. 12. 2019. 
  105. ^ Obrenović, Aleksandar (16. 9. 2017). „BL - Roben, Leva, ali i Luka Jović! Veljković tragičar!”. sportske.net. Приступљено 29. 11. 2019. 
  106. ^ „(VIDEO) BUNDESLIGA: Gol Luke Jovića glavom na debiju, Bajern ponovo moćan!”. Информер. 16. 9. 2017. Приступљено 29. 11. 2019. 
  107. ^ Willmerdinger, Mathias (12. 8. 2017). „Individuelle Klasse setzt sich durch: Schnüdel-Traum zu Ende” [Преовладао индивидуални квалитет: Крај сновима екипе Шнудела]. fupa.net (на језику: немачки). Приступљено 12. 12. 2019. 
  108. ^ „Hamburger SV - Eintracht Frankfurt - 1:2”. ran.de (на језику: немачки). 12. 12. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  109. ^ Pavlović, Marko (16. 12. 2017). „Srpska veza u Ajntrahtu, Bajern teško, Keln uspeo!”. Спорт клуб. Приступљено 12. 12. 2018. 
  110. ^ „Wolfsburg 1 - 3 Frankfurt - Match Report & Highlights” [Волфсбург 1 : 3 Франкфурт - извештај и детаљи са утакмице] (на језику: енглески). skysports.com. 20. 1. 2018. Приступљено 12. 12. 2019. 
  111. ^ „Boateng i Jović pogurali Ajntraht na DRUGO mjesto!”. mondo.ba. 26. 1. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  112. ^ „Augsburg 3-0 Eintracht Frankfurt: As it happened!” [Аугзбург 3 : 0 Ајнтрахт Франкфурт, след догађаја] (на језику: енглески). Бундеслига Немачке у фудбалу, званична презентација. 4. 2. 2018. Приступљено 12. 12. 2019. 
  113. ^ Vojinović, Jovan (10. 2. 2018). „BUNDESLIGA Jović bolji od Jojića: Asistencijom doprineo ubedljivoj pobedi, Kostićev HSV poražen u Dortmundu”. Блиц. Приступљено 12. 12. 2018. 
  114. ^ „Bundesliga: Jović strelac, ali Ajntraht poražen u Dortmundu u sudijskoj nadoknadi (VIDEO)”. Вести онлајн. 11. 3. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  115. ^ „Jović opet strelac, Šalke odložio slavlje Bajerna”. mondo.rs. 17. 3. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  116. ^ „Jović ponovo cepao mrežu, nula u Majncu! (VIDEO)”. espreso.rs. 1. 4. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  117. ^ Rees, James (8. 4. 2018). „Eintracht Frankfurt 1-1 TSG 1899 Hoffenheim: Serge Gnabry earns die Kraichgauer a point” [Серж Гнабри ставио тачку за бод Крајхгауера]. vavel.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 12. 2019. 
  118. ^ „GOLČINA Luke Jovića, za finale Kupa!”. mondo.rs. 18. 4. 2018. Приступљено 18. 10. 2014. 
  119. ^ Protić, Marko (19. 5. 2018). „Nikov poklon za oproštaj - Ajntraht osvojio kup posle 30 godina, Gaćinović dotukao Bajern! (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 29. 11. 2019. 
  120. 120,0 120,1 Lovell, Mark (5. 8. 2017). „David Alaba injury sours Bayern Munich's third straight German Super Cup title” [Повреда Давида Алабе закиселила Бајернову трећу узастопну победу у Суперкупу Немачке] (на језику: енглески). ESPN. Приступљено 6. 12. 2019. 
  121. ^ „SSV Ulm 1846 - Eintracht Frankfurt 2:1” (на језику: немачки). sport.de. 18. 8. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  122. ^ „Odjeknula Lukina bomba na praznom Velodromu – Radonjić kumovao! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 20. 9. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  123. ^ „Јовић докрајчио Марсељ, Реми у Пиреју”. Радио-телевизија Србије. 20. 9. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  124. ^ „LIGA EVROPE: Jović golčinom pokorio Marsej, Vilijan utišao Solun (VIDEO)”. hotsport.rs. 20. 9. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  125. ^ „Jović opet iskoristio minute - prvi gol u Bundesu”. mondo.rs. 30. 9. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  126. ^ Andonov, Vladimir (30. 9. 2018). „AJNTRAHT UBEDLJIV PROTIV FENJERAŠA Pogledajte PRVENAC Luke Jovića!”. Блиц. Приступљено 30. 11. 2019. 
  127. ^ Klisarić, Strahinja (4. 10. 2018). „ЛИГА ЕВРОПЕ! Hladnokrvni Jović majstorski bocka, Mijat sve pakuje, dali ga i Kostić, Marković, Prijović… (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  128. ^ „Luka Jović is on fire! Tri zaredom! Najbolji golgeter Ajntrahta u 2018. (VIDEO)”. mozzartsport.com. 7. 10. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  129. ^ LJ, M. (19. 10. 2018). „Jović "petardom" uništio Fortunu, Kostić dvaput asistirao!”. Б92. Приступљено 19. 10. 2018. 
  130. ^ „Petarda iz snova! Niko nikad kao Luka (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 10. 2018. Приступљено 29. 11. 2019. 
  131. ^ Vesić, Vladimir (20. 10. 2018). „Jović: Reči nisu potrebne”. Спорт клуб. Приступљено 12. 12. 2019. 
  132. ^ „Umesto gola, asistencija Luke Jovića”. mondo.rs. 2. 11. 2018. Приступљено 13. 12. 2019. 
  133. ^ P, D. (25. 10. 2018). „LUKI JOVIĆU SE CEPA SRCE: Kako ću protiv mog Apolona?”. Курир. Приступљено 13. 12. 2019. 
  134. ^ V, S. (25. 1. 2016). „Zvezda: O transferu Jovića se pita Apolon”. Танјуг. Б92. Приступљено 13. 12. 2019. 
  135. ^ „Luka Jović ne staje, samo je Levandovski ispred njega; Mijat gol i asistencija, Marselj ispao (VIDEO)”. mozzartsport.com. 8. 11. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  136. ^ K, Z. (11. 11. 2018). „Jović briljirao, dva puta strelac protiv Šalkea”. Б92. Приступљено 11. 11. 2018. 
  137. ^ „Opet je to uradio i to dva puta - Luka GOLić prvi strelac Bundeslige! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 11. 11. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  138. ^ Pavlović, Marko (30. 11. 2018). „Vukovima ceo plen u Frankfurtu, novi gol Luke Jovića”. Спорт клуб. Приступљено 2. 12. 2018. 
  139. ^ „Bombaš Jović stigao Alkasera! Ajntraht konačno preživeo u Majncu! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 12. 2018. Приступљено 30. 11. 2019. 
  140. ^ „Kud svi tu i Luka - nastavlja se teror u Bundesligi (VIDEO)”. mozzartsport.com. 19. 1. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  141. ^ „Luka Jović piše istoriju: Zaustavio je lidera!”. mondo.rs. 30. 11. 2018. Приступљено 2. 2. 2019. 
  142. ^ „Luka bilduje cenu - gol i dve asistencije! Levandovski, uhvati ga ako možeš... (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  143. ^ Todić, Maja (30. 11. 2018). „Kostić i Jović kreirali novu pobedu Ajntrahta”. Спорт клуб. Приступљено 31. 3. 2019. 
  144. ^ „Jović i Kostić vode u Ligu šampiona - Luka u 99. minutu za veliki trijumf Ajntrahta (VIDEO)”. mozzartsport.com. 6. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  145. 145,0 145,1 „ZVANIČNO: Ajntraht otkupio Luku Jovića”. mozzartsport.com. 17. 4. 2019. Приступљено 17. 4. 2019. 
  146. ^ „Jović i Kostić u idealnom timu Bundeslige”. mozzartsport.com. 24. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  147. ^ Stanković, Dejan (29. 11. 2018). „Luka Jović prvi strelac Lige Evrope! Karijus izgubio kompas, ali Lens je znao put do pobede! Monstruozne makazice i Saša Marković srušili Lacio (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  148. ^ „Kostić gol, Jović asistencija - Šahtjor izvukao 2:2, celu utakmicu s čovekom manje (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  149. ^ „Ajntraht drhtao, pa uzleteo - Luka i Ale za dugi prolećni san! Salcburg se sada i iživljava (VIDEO)”. mozzartsport.com. 21. 2. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  150. ^ Jovanović, Nenad (7. 3. 2019). „Burno u Frankfurtu, ali bez golova - Inter promašio penal, pa spasavao živu glavu (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  151. ^ Nedeljković, Darjan (14. 3. 2019). „ON JE TOP KLASA! Jović pred Barsinim direktorima kupio kartu za Kataloniju (VIDEO)”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 11. 2019. 
  152. ^ „Luka Jović ponovo u Lisabonu: Osveta? Nije mi to u glavi”. mozzartsport.com. 10. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  153. ^ „Јовић стрелац у поразу Ајнтрахта, Арсенал бољи од Наполија, Челси сигуран у Прагу”. Радио-телевизија Војводине. 11. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  154. ^ „OPET JOVIĆ! Srbin je NEZAUSTAVLJIV, spakovao gol i svojoj bivšoj ekipi u četvrtfinalu Lige Evrope! Kostiću PONIŠTEN GOL”. Блиц. 11. 4. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  155. ^ K, Z. (18. 4. 2019). „Kostić i Ajntraht precrtali i Benfiku za polufinale Lige Evrope”. Б92. Приступљено 30. 11. 2019. 
  156. ^ „Luka Jović ga dao i Čelsiju! Majstorija na kiflu Kostića (VIDEO)”. mozzartsport.com. 2. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  157. ^ „Ajntrahtu i Srbima svaka čast, ali Čelsi i majstor Pedro moraju u finale (VIDEO)”. mozzartsport.com. 2. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  158. ^ „Od njega nema odbrane: Luka Jović ponovo dao gol Čelsiju (VIDEO)”. Телеграф. 9. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  159. ^ T, P. (9. 5. 2019). „Ajntrahtu malo gol Jovića – Kepa briljirao u penalima i odveo Čelsi u finale!”. Б92. Приступљено 30. 11. 2019. 
  160. ^ Zarić, Milan (29. 5. 2019). „SRBIN OSTAO PRAZNIH ŠAKA Evo zašto Luka Jović nije nikako srećan zbog ŽIRUOVOG GOLA”. Блиц. Приступљено 29. 5. 2019. 
  161. ^ „Jović, Kostić i osmorica Plavaca u timu sezone Lige Evrope”. mozzartsport.com. 30. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  162. ^ „JOVIĆ "OČISTIO" SVLAČIONICU! Napadač Ajntrahta se spema za selidbu u Madrid!”. Информер. 31. 5. 2019. Приступљено 30. 11. 2019. 
  163. ^ V, S. (4. 6. 2019). „Luka Jović potpisao za Real Madrid!”. Б92. Приступљено 4. 6. 2019. 
  164. ^ „Comunicado Oficial: Jović” [Званична потврда: Јовић]. ФК Реал Мадрид, званична презентација (на језику: шпански). 4. 6. 2019. Приступљено 4. 6. 2019. 
  165. ^ „Ovo već liči na Real: Bomba Krosa, akcija iz udžbenika, debi Jovića i lagana trojka u Vigu (VIDEO)”. mozzartsport.com. 17. 8. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  166. ^ „Lekcije nisu naučene, Zidanov Real se zagrcnuo u svojoj kući (VIDEO)”. mozzartsport.com. 24. 8. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  167. ^ „Majstorija Luke Jovića: Peta Srbina prethodila golu Reala, Bejl spasio kraljevski klub (VIDEO)”. Телеграф. 1. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  168. ^ „Genijalna peta Luke Jovića izmislila gol Reala (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  169. ^ „Jović postigao gol, ali VAR "kaže" da još čeka (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 9. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  170. ^ „KONAČNO! Luka Jović podigao Bernabeu na noge (VIDEO)”. mozzartsport.com. 30. 10. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  171. ^ Vladimir (22. 2. 2013). „Шесторица Звездиних кадета у репрезентацији”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 6. 12. 2019. 
  172. ^ „Архива вести”. Фудбалски савез Србије. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2019. Приступљено 14. 12. 2019. 
  173. ^ И, Н. (1. 10. 2013). „Шестица кадета на старту квалификација”. Вечерње новости. Приступљено 6. 12. 2019. 
  174. ^ „Savladani i Estonci, kadeti u drugom krugu kvalifikacija”. hotsport.rs. 4. 10. 2013. Приступљено 6. 12. 2019. 
  175. ^ „Luka Jović terorisao Hrvate u Pazovi!”. mozzartsport.com. 11. 12. 2013. Приступљено 6. 11. 2019. 
  176. ^ Vidojević, Mihajlo (26. 3. 2014). „EP (kval.) - Šaponjić i Jović poveli Srbiju ka Malti!”. sportske.net. Приступљено 6. 12. 2019. 
  177. ^ N, Đ. (28. 3. 2014). „Šaponjić i Karišić nose Srbiju”. Б92. Приступљено 6. 12. 2019. 
  178. ^ Živković, P. (31. 3. 2014). „Nemci nam se provukli: "Orlići" bez Evropskog prvenstva”. Вести онлајн. Приступљено 6. 12. 2019. 
  179. ^ „Реми недовољан за првенство Европе”. Радио-телевизија Србије. 31. 3. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  180. ^ „Luka Jović i Ivan Šaponjić među omladincima Srbije”. mozzartsport.com. Вести онлајн. 10. 5. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  181. ^ „Пауновић објавио шири списак играча за ЕП у Мађарској”. Спортски журнал. 8. 7. 2014. Приступљено 2. 12. 2019. 
  182. ^ „Paunović skratio spisak: Čekaju se Totenhem i Genk da puste Veljkovića i Savića”. sportal.rs. 16. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  183. ^ „“Orlići” remijem počeli odbanu evropskog zlata”. hotsport.rs. 19. 7. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  184. ^ „Србија - Немачка 2:2”. Новинска агенција Бета. Радио-телевизија Војводине. 22. 7. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  185. 185,0 185,1 „Lalatovićeve lekcije Luki Joviću: Ajde, sine, nije ti ovo izlet!”. mozzartsport.com. 2. 9. 2014. Приступљено 6. 12. 2019. 
  186. ^ Иљукић, Н. (2. 9. 2014). „У среду почиње 21. меморијални турнир “Стеван Ћеле Вилотић”: "Орлићи" на црту "петлићима". Вечерње новости. Приступљено 6. 12. 2019. 
  187. ^ L. N, M. (10. 10. 2014). „Srbija U19 razbila San Marino”. Б92. Приступљено 6. 12. 2019. 
  188. ^ „У-18 Србијa –Пoљскa 5:2 (3:1)”. Фудбалски савез Србије. 3. 3. 2015. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2015. Приступљено 6. 6. 2019. 
  189. ^ „Dva gola Jovića nedovoljna ‘Orlićima’: Srbija pobedila Norvešku, ali ostala bez Evropskog prvenstva”. dnevno.rs. 31. 3. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  190. ^ „Пауновић саопштио списак за СП на Новом Зеланду”. Дневник холдинг. 18. 5. 2015. Приступљено 2. 12. 2019. 
  191. ^ „ПРЕСЕК ПРЕЛАЗНОГ РОКА: Звездан Терзић, специјално за РСБ”. redstarbelgrade.info. 17. 1. 2017. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2017. Приступљено 6. 12. 2019. 
  192. ^ „Fudbaleri Srbije na startu turnira "Stevan Ćele Vilotić" bolji od SAD (3:1)”. subotica.com. 4. 9. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  193. ^ Vuković, Dejan (6. 9. 2015). „Francuska i Ukrajina u finalu Memorijalnog turnira Stevan Ćele Vilotić”. subotica.info. Приступљено 6. 12. 2019. 
  194. ^ „U19: Četvrto mjesto za "sokoliće". Фудбалски савез Црне Горе. 7. 9. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  195. ^ BS (8. 10. 2015). „RASPUCANI JOVIĆ I ŠAPONJIĆ: Omladinci ubedljivi u Estoniji”. Спорт клуб. Приступљено 6. 12. 2019. 
  196. ^ „"ORLOVI", IGRAJTE KAO OMLADINCI! Jović i Šaponjić razbili Estoniju”. Информер. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  197. ^ „OMLADINCI UBEDLJIVI: Tandem Jović-Šaponjić za petardu Srbije!”. supersport.rs. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  198. ^ „Pakleni tandem Jović-Šaponjić: Razbili Estoniju!”. mondo.ba. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  199. ^ „ЕП: Паклени тандем Јовић-Шапоњић разбио Естонију!”. РТВ БН. 8. 10. 2015. Приступљено 6. 12. 2019. 
  200. ^ Спорт клуб (13. 10. 2015). „U19: Briljirali Šaponjić i Jović”. Н1. Приступљено 6. 12. 2019. 
  201. ^ Milosavljević, Aleksandar (10. 10. 2015). „KVALIFIKACIJE ZA EP: Šaponjić i Jović torpedovali i Jermene”. hotsport.rs. Приступљено 6. 12. 2019. 
  202. ^ Lazarević, Igor (24. 3. 2016). „Remi Srbije i Danske na „Čika Dači“ (FOTO)”. ritamgrada.rs. Приступљено 2. 12. 2019. 
  203. ^ „U19: Sokoli poraženi od Srbije”. Фудбалски савез Црне Горе. 26. 3. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  204. ^ „Srbija OPET ne ide na EURO!”. mondo.rs. 29. 3. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  205. ^ Vladan (13. 11. 2016). „Mlada reprezentacija poražena od Srbije”. reprezentacija.me. Приступљено 6. 6. 2019. 
  206. ^ „Prva provera omladinaca: Poraz u Slovačkoj, igrali Dača Pantić, Luka Jović, Lutovac...”. mozzartsport.com. 23. 3. 2019. Приступљено 6. 6. 2019. 
  207. ^ N, D. (28. 3. 2019). „Petkovićevi "Orlići" odigrali nerešeno protiv Ukrajine (VIDEO)”. zerobetportal.com. Приступљено 6. 6. 2019. 
  208. ^ „Добро издање у Израелу селекције (У-20) која се припрема за наредни циклус квалификација за младе – 0:0”. Фудбалски савез Србије. 5. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2019. 
  209. ^ „Обрадовићеви "орлићи" после ремија у Израелу, победили Грчку у Новом Саду – 3:1(1:1)”. Фудбалски савез Србије. 9. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2019. 
  210. ^ „Iskreni Luka Jović: Mnogi na mom mestu ne bi igrali Evropsko prvenstvo za mlade”. mozzartsport.com. 17. 6. 2019. Приступљено 6. 11. 2019. 
  211. ^ „Serbia 0-2 Austria” (на језику: енглески). УЕФА. 17. 6. 2019. Приступљено 23. 6. 2019. 
  212. ^ „Germany 1:6 Serbia” (на језику: енглески). УЕФА. 20. 6. 2019. Приступљено 23. 6. 2019. 
  213. ^ „Denmark 2:0 Serbia” (на језику: енглески). УЕФА. 23. 6. 2019. Приступљено 23. 6. 2019. 
  214. ^ Фудбалски савез Србије (1. 6. 2018). „Крстајић објавио коначан списак за Русију”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. Приступљено 23. 6. 2019. 
  215. ^ „Serbia 0-2 Brazil” (на језику: енглески). ФИФА. 27. 6. 2018. Приступљено 23. 6. 2019. 
  216. ^ „Сјајан меч и реми Панцера и Орлова у Волфсбургу уз првенац Јовића (ФОТО, ВИДЕО)”. Спортски журнал. 20. 3. 2019. Приступљено 23. 6. 2019. 
  217. ^ „Terzić otkrio zašto je uzeo ‘devetku’ Despotoviću i dao je Joviću”. hotsport.rs. 15. 8. 2014. Приступљено 1. 12. 2019. 
  218. 218,0 218,1 Mitrović, D. (21. 3. 2019). „TRENER PAJA UME TALENAT DA UOČI Za fudbalera Luku Jovića još kada je bio dečačić Pavle Jeftić tvrdio da će biti naš reprezentativac”. sportskevesti.rs. Приступљено 2. 12. 2019. 
  219. ^ „Pavle Paja Jevtić”. Istorija ex yu fudbala. Фејсбук. 25. 3. 2018. Приступљено 6. 12. 2019. 
  220. ^ Цветојевић, Б. (11. 8. 2014). „Терзић: Биће како Милијаш одлучи, Јовић је нови Фалкао!”. Вечерње новости. Приступљено 1. 12. 2019. 
  221. ^ Bjelinić, Miloš (27. 6. 2014). „Zvezdan Terzić za Kurir: Ne možemo uzeti kredit”. Курир. Приступљено 1. 12. 2019. 
  222. ^ Ivanović, Veljko (19. 5. 2019). „Luka Jović Priča o djetinjstvu plus nepoznata biografija Činjenice” (на језику: босански). lifebogger.com. Приступљено 5. 12. 2019. 
  223. ^ „Ispovest Luke Jovića: Fudbalski početak, porodični problemi, ljubav prema Zvezdi, suze u Lisabonu i preporod u Frankfurtu”. mozzartsport.com. 15. 7. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  224. ^ Ivanović, Veljko (21. 2. 2018). „ZBOG BOLESNE SESTRE RADIO NA NJIVI Luka Jović za Blicsport o bravurama u Ajntrahtu: Ustao sam iz mrtvih”. Блиц. Приступљено 5. 12. 2019. 
  225. ^ Milošević, Miljan (16. 11. 2015). „Reketaš pretio da će Luki Joviću da polomi noge”. Блиц. Приступљено 7. 12. 2019. 
  226. ^ A. Adžić, Ana (17. 11. 2015). „Zaplet u istrazi oko pretnji igraču Zvezde”. Блиц. Приступљено 7. 12. 2019. 
  227. ^ Lazić, Nemanja (29. 12. 2018). „VESTI IZ BIJELJINE: Luka Jović doživeo saobraćajku, jeziv prizor smrskanih automobila (FOTO)”. hotsport.rs. Приступљено 6. 12. 2019. 
  228. ^ B, M. (24. 2. 2019). „MLADI NAPADAČ POSTAO OTAC: Luka Jović dobio sina!”. Курир. Приступљено 6. 12. 2019. 
  229. ^ Nikolić, Darko (4. 4. 2019). „Luka Jović sa 22 GODINE postao otac, dao sinu IME IZ DAVNINA, a sada prvi put objavio fotografiju sa njim”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  230. ^ „Luka Jović vara devojku sa kojom ima bebu?! U tajnoj vezi sa ovom manekenkom?”. Вести онлајн. 3. 10. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  231. ^ „Luka Jović pokušao da smuva duplo stariju Daru Bubamaru? "Ne poznajem ga". Информер. Арена спорт. 30. 10. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  232. ^ „NE MOŽE DA SE OKANE OD NJE: Luka tvrdi da je RASKINUO sa Sofijom, a OVO je DOKAZ da je ponovo PRESPAVAO u njenom stanu”. srbijadanas.com. 3. 12. 2019. Приступљено 6. 12. 2019. 
  233. ^ „Luka Jović i Sofija Milošević raskinuli: Fudbaler potvrdio da više ne ljubi manekenku”. Телеграф. 1. 12. 2019. Приступљено 2. 12. 2019. 
  234. ^ J, F. (2. 12. 2019). „Sestra Luke Jovića je STUDENTKINJA, obožava njegovog sina, a Sofija Milošević prati svaki njen korak uprkos RASKIDU sa fudbalerom”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  235. ^ J, F. (3. 12. 2019). „U JEKU RASKIDA SA SOFIJOM Bivša devojka Luke Jovića i dalje čuva jednu njegovu fotku i to BAŠ OVU - prizor je prelep”. Блиц. Приступљено 6. 12. 2019. 
  236. ^ „FK Crvena Zvezda - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2015. Приступљено 2. 12. 2019. 
  237. ^ „FK Crvena Zvezda - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2015. Приступљено 2. 12. 2019. 
  238. 238,0 238,1 238,2 238,3 „Luka Jovic” (на језику: португалски). foradejogo.net. Приступљено 2. 12. 2019. 
  239. ^ „Luka Jović — 2017/18.”. kicker.de (на језику: немачки). Приступљено 2. 12. 2019. 
  240. ^ „Luka Jović — 2018/19.”. kicker.de (на језику: немачки). Приступљено 2. 12. 2019. 
  241. 241,0 241,1 „Luka Jovic”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 12. 2019. 
  242. ^ „Luka Jović”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 2. 12. 2019. 

Спољашње везеУреди