Отворите главни мени

ОФК Београд

српски фудбалски клуб

ОФК Београд је српски фудбалски клуб из Београда. Клуб се тренутно такмичи у Српској лиги Београд, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Био је дугогодишњи прволигаш и освајач купа СФРЈ.

ОФК Београд
OFK Beograd.svg
Пуно имеОмладински фудбалски клуб Београд
НадимакРомантичари
Основан25. фебруар 1945. год.; пре 74 године (1945-02-25) (Металац)
26. новембар 1957. год.; пре 62 године (1957-11-26) (ОФК Београд)
СтадионОмладински стадион, Београд
Капацитет19.100[1]
ПредседникСрбија Илија Петковић
ТренерСрбија Душан Јоксимовић
ЛигаСрпска лига Београд
2018/19.Српска лига Београд, 5.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ИсторијаУреди

Споран настанак клубаУреди

ОФК Београд од деведесетих година прошлог века сматра да је он наследних Београдског спортског клуба (БСК) који је основан 6. јула 1911. године. Позива на традицију, годину оснивања, историју и титуле БСК, иако за то нема основа никаквих, јер је БСК угашен пар месеци након оснивања Металца, како се звао ОФК Београд у време оснивања.

ФК Београд је до 1957. година имао исте боје дресова као предратни БСК (тамно плаво - светло плава комбинација), имао доста сличан грб и носио његово име - БСК (1950 — 1957) све до промене у данашње име. Проблем је настао, јер је високи државни функционер Владимир Дедијер из чисте жеље као предратни навијач БСК-а покушао да га ревитализује тако што је извршио прво фузију Металца и ФД Београда, а потом дао име БСК и променио боје дресова. Ову одлуку су са одушевљењем прихватили предратни играчи и функционера БСК-а који су се усталили у Металцу покушавајући да ревитализују успомене (нпр. Моша Марјановић или Микица Арсенијевић).[2]

Позивање на историју БСК-аУреди

Клуб је основан 6. јула 1911. када је одржана је оснивачка скупштина и изабрана управа (председник Андре Јовић, потпредседници Данило Стојановић и Јеврем Пантелић и секретар Душан Милошевић). Прва правила клуба потврђена су 1. септембра 1911.. Прво БСК-ово игралиште на тадашњем Тркалишту, месту где су данас технички факултети и хотел Метропол, је уз залагање чланова клуба уређено и припремљено за утакмице. Прву утакмицу БСК је одиграо 13. октобра 1911. са крагујевачком Шумадијом и победио 8:1. Међу првим играчима био је и Милош Екерт који је до тада играо за Српски мач, он је предложио име Београдски спортски клуб, а био је и благајник клуба.

Усвојене су и боје клуба — тамно плаво — светло плава комбинација, на предлог Милете Недића — тадашњег центарфора, јер су то биле боје његовог колеџа — Шатлен у Женеви где је студирао, а по тој комбинацији боја је касније клуб био познат и добио је надимак „београдски Плави”.

Од прихода са прве наше одгране утакмице са Шумадијом (8:1), прилозима чланова и људи из Прашке кредитне банке, наручени су први дресови у Прагу. Донети су до Земуна (Аустроугарска) и неколико играча је прешло у Земун, навукло по 3-4 дреса на себе да не би платилипрескупу царину и тако их донели у Београд.

У то време највећи градски ривал БСК је била СК Југославија, која је свој стадион направила нешто ниже, тамо где је данас стадион Црвене звезде. Највећи ривали у домаћем првенству су поред ФК Југославије били загребачки клубови ХАШК, Конкордија и Грађански, те сплитски Хајдук. Ови клубови су заједно са БСК –ом били сви прваци државе између 1923. и 1940. године у периоду када је одиграно 17 фудбалских првенстава у Краљевини Југославији. БСК је у том периоду освојио пет титула. БСК је био равноправан играјући и углавном побеђујући у пријатељским утакмицама и најпознатије европске клубове.

Доста је легендарних играча из тог периода, момака који су били идоли тадашње спортске јавности… Др. Михајло Андрејевић, Андра Којић, Милета Недић, Никола Симић — Поп, Бора Васиљевић Икиш, затим браћа — „Моша“ и „Грба“ Марјановић, Лајош Шенфелд — Тушко, Баја Драгићевић, Ђорђе Вујадиновић (једини играч који је учествовао у свих пет похода на титулу), Кузман Сотировић, Светислав Глишовић, Микица Арсенијевић, Александар Тирнанић, Сава Маринковић, Светислав Ваљаревић, Војин „Шкоба“ Божовић, Фрањо Глазер, Драгутин Најдановић, Густав Лехнер, Ернест Дубац, Петар Манола

На жалост, мир на Балкану је, по навици, краткотрајан, те земљу опет захвата ратни вихор и дотадашње првенство краљевине Југославије се гаси. И поред тога, игра се наставља, а лигу чине клубови из Београда. У лето 1941. БСК је освојио тзв. „Српски куп“, у лига такмичењу са 6 клубова, затим лета 1943. је опет био првак БЛП-а (Београдског лоптачког подсавеза) у лиги од 10 тимова, а у марту 1944. је освојио првенство Београда у лиги од 10 екипа, тако да треба додати у биланс јос три титуле на оне предратне.

Наравно није се због рата путовало ван Београда, међутим треба рећи да није ни било дораслих клубова у унутрашњости. Такође, стадион на Топчидерском брду бива тешко оштећен савезничким бомбардовањем 1944. године, а после тог догађаја, који се одиграо на Васкрс 1944. године, до уласка партизана у Београд у октобру, није било фудбалских утакмица у нашем граду.

Тада су за БСК играли неки нови клинци, предвођени голманом Срђаном Мркушићем, Миодрагом Миндом Јовановићем, Рајком Митићем, Бобом Михаиловићем, Бранком Станковићем, Костом Томашевићем, који су после рата и након забране постојања БСК-а, сви били расути по новоформираним клубовима — Црвеној звезди и Партизану, као и Милорадом Николићем Попцем, који је после рата отишао у иностранство и више се није враћао у Београд.

ФК МеталацУреди

Дана 25. марта 1945. године формира се тим синдиката металаца — ФК Металац и дате су му просторије предратног ФК Јадран. Основано је и Спортско друштво „Металац“, са својих седам секција — фудбалском, рвачком, кошаркашком, рукометном, хокејашком, бициклистичком и атлетском. Касније је укинута рвачка и хокејашка, а доста након тога укључена тениска и шаховска секција. Јосип Броз Тито је проглашен за почасног председника клуба, а име је донето декретом раније него што се одржала оснивачка скупштина и нико се није усуђивао да било шта противречи. Тада је власт форсирала да се оснује што више клубова са називом Пролетер, Напредак, Младост, Динамо, Партизан, Металац…

Клуб је задржао боје предратног БСК-а светло плаво — тамно плаву комбинацију боја, а и грб је био сличног облика. На оснивачкој скупштини присуствовали су и ушли у структуре клуба наши легендарни играчи — инг. Милорад Арсенијевић и инг. Сава Маринковић. Исте године, Металац постаје првак Београда (лига од 6 тимова), а у одлучујућој утакмици побеђена је ФК Црвена звезда. Плаво — бели узимају редовно учешће у шампионатима нове државе које се игра од сезоне 1946/47.

Промена назива у БСКУреди

На ванредној скупштини клуба, 22. јула 1950. године, донета је одлука да се поново врати име БСК, а многи су били скептици да ли ће власт допустити да се то име поново носи. Владимир Дедијер, тадашњи политички функционер, а предратни навијач БСК-а, је на то рекао да је БСК „баш лепо име“ и да не види проблем у томе, те је враћено име БСК. Клуб је по свему подсећао на истоимени клуб од пре рата и тамно плаво — светло плава боја дресова се не мења, а грб је скоро идентичан оном предратном!

Под тим именом освајају своја прва два трофеја у националном купу и то 1953. и 1955. године, када је побеђен сплитски Хајдук у два наврата. У том периоду и омладинци 1951. године постају прваци СФРЈ. Станоје Јоцић и Предраг Поп Марковић постају први стрелци лиге, а у сезони 1954/55. освајају друго место.

Тих година су се истицали и остали упамћени бројни играчи као што су Драгиша Филиповић, Александар Панић, Сретен Давидовић, Лазар Тасић, Здравко Јуричко, Василије Шијаковиц, Сава Антић, Предраг Поп Марковић, Петар Раденковић, Томислав Калоперовић, Станоје Јоцић, Живко Јосић…

Фузија са ТСК Шумадијом и промена имена у ОФК БеоградУреди

Клуб се такмичи под старим именом све до 26. новембра 1957. године, када у то време, БСК долази у доста лошу финансијску ситуацију и тада се, после фузије са нижеразредном ТСК Шумадијом, у коју су ушли јаки државни функционери. Клуб мења назив у ОФК Београд, али и боје у данашње плаво — беле. Оснивачка скупштина одржана је у сали радничког универзитета „Браћа Стаменковић”.

Пре промене имена, 24. августа 1957, одиграна је прва утакмица на садашњем Омладинском стадиону (раније се звао Омладински стадион Југославије), ОФК Београд — ФК Будућност 3-1. Префикс ОФК је додат да би клуб коначно добио свој стадион — Омладински, који је добио на коришћење од града. До тада је БСК плаћао кирију за коришћење Звездиног стадиона па би их Звезда некад и тужила за неизмирење исте. Када је Звездин стадион постао неподобан за прву лигу, БСК је играо на Партизановом.

Већ 1962. године победом у финалу над суботичким Спартаком освојен је још један трофеј купа, а четири године касније, у незаборавном финалу са 6:2 побеђују Динамо Загреб и освајају четврти куп историји. Слободан Сантрач постаје апсолутни рекордер по броју постигнутих голова у нашим првенствима и тај рекорд до дан данас није надмашен.

Успеси у ЕвропиУреди

Шездесете и седамдесете године су период када је ОФК Београд дванаест пута уцествовао у међународним куповима и то два пута у Купу победника купова, по 3 пута у Купу сајамских градова и Купу УЕФА, као и по два пута у Интертото и Митропа купу. Тада је ОФК побеђивао минхенски Бајерн, торински Јувентус, ротердамски Фејенорд, напуљски Наполи, атински Панатинаикос и многе друге европске великане. Највећи интернационални успех у периоду после Другог светског рата је полуфинале Купа победника купова, где је у двомечу бољи био лондонски Тотенхем, касније освајач тог купа, а 1973. године у четвртфиналу Купа УЕФА ОФК београд је елиминисан од Твентеа.

За ОФК Београд су између осталих наступали великани нашег фудбала, од којих су многи од њих били стандардни репрезентативци попут Јосипа Скоблара, Драгана Гуглете, Спасоја Самарџића, Благомира Кривокуће, Сретена Бановића, а нешто касније Илије Петковића, Слободана Сантрача, Драгослава Степановића, Нинослава Зеца, Богдана Турудије, Петра Бороте, Душана Лукића

Слабији резултатиУреди

Осамдесете године XX века, памтиће се по лошем, јер смо константно били између прве и друге лиге, да би после испадања из елитне лиге СФРЈ 1986. године, остали у друголигашком рангу такмичења све до распада државе, када су се вратили у лигу коју су чинили клубови из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Те 1991/92. је направљен одличан резултат и тада су под диригентском палицом Илије Петковића, који је те године са места техничког директора преузео тренерско место, у јакој конкуренцији, изборили излазак у куп УЕФА, но санкције су спречиле да се ОФК Београд такмичи у Европи после дугог низа година

У другој лиги, у којој смо укупно били 10 пута, одиграли смо 300 утакмица са следецим билансом : 300 утакмица, 152 победе, 70 ремија, 78 пораза, 499 постигнута гола, а 274 пута су наши чувари мреже морали да капитулирају.

Ни деведесете нису биле срећније за Београд, осим раније поменутог успеха из сезоне 1991/92, као уосталом ни за остатак Србије, која је опет погођена ратним дешавањима, а најважније је то да је клуб по тешким условима опстао.

Поново у ЕвропиУреди

У последњој декади клуб је бележио променљиве резултате. После двадесет девет година пласирали су се 2003. године у једно евро такмичење (овог пута Интертото куп), а већ селедеће године пласирали су се у полуфинале Интертото купа, где је од њих био бољи мадридски Атлетико.

Петар Дивић је у сезони 2000/01. био је најбољи стрелац Прве лиге СР Југославије у дресу ОФК Београда са 27 постигнутих голова.[3]

Након четрдесетак година ОФК је био близу освајања купа, али их је у финалу у сезони 2005/06. након продужетака победила Црвена звезда са 4:2. Такође, вредан успех забележили су омладинци, који су освојили првенство Србије 2008 и 2009. године. У сезони 2009/10 осовјено је треће место и изборен је излазак у Европу.

Клуб је позивајући се на историју БСК-а 2011. године прославио век постојања клуба.[4]

Финансијска криза и испадање у трећи рангУреди

Клуб је у сезони 2015/16 након 18 година испао из прволигашког друштва[5], а недуго затим због тешке финансијске ситуације и из другог степена такмичења.[6]

У Српској лиги Београд у првој сезони освојено је 3. место, а следеће 5. место. У сезони 2018/19. године на стадиону Чукаричког, ОФК Београд је победом над Радничким са Новог Београда освојио Куп Београда. Након регуларног дела било је без голова, али романтичари су били бољи након пенала 4:2 и тако после дужег времена освојили један трофеј.[7]

Грб кроз историјуУреди

Грбови ОФК Београд
ФК Металац БСК БСК ОФК Београд ОФК Београд ОФК Београд ОФК Београд ОФК Београд
 
 
 
 
 
 
1945—1950.
1950—1953.
1953—1957.
1957—1981.
1981—1991.
1991—2005.
Од 2005.
Јубиларни грб 2011.

НавијачиУреди

Прва организована група навијача ОФК Београда појавила се први пут 1984. године под називом Плави громови, група под тим именом „живи“ све до 1990. године када, под утицајем све присутнијег осећања националног идентитета мења име у Соколови. До распада групе долази 1993. године, јер у тренуцима у којима се тада налазила Србија, фудбал је губио смисао. Такође, уз поменуте групе треба поменути и неколико подгрупа које су деловале под именима Плава крв, Пирати…

Године 1994, формира се нова група навијача ОФК Београда под називом Плава унија Београда и под тим именом ће остати до данас.

Навијачи ОФК Београда су у пријатељским односима са „Инвалидима“, навијачком групом која навија за Вождовац и навијачима Динама из Москве. Навијачи Динама чак су основали — ОФК Београд, фан клуб Москве.

СтадионУреди

Стадион ОФК Београда зове се Омладински стадион и лоциран је на Старој Карабурми. Званично је отворен 10. августа 1957. године, утакмицом Радничког и Спартака.[8]

Премијерну утакмицу ОФК Београд (тада као БСК) је на свом стадиону одиграо 24. августа 1957. године, а гост је била Будућност из Подгорице. ОФК Београд је победио резултатом 3:1. Поред ОФК Београда стадион су у периоду након изградње доста користили и остали београдски клубови, Партизан, Црвена звезда и Раднички.[8]

Инвеститор изградње стадиона је био Савез спортова Београда, пројектни биро Спортпројект је заслужан за пројекат стадиона, а главни пројектант у њему је био инжењер Карло Кацл, уз помоћнике Косту Поповића и инжењера архитектуре Александра Радовановића, док је управник радова био Сава Петковић.[8]

Пре реконструкције која је започета 2000. године стадион је имао капацитет за 28.000 особа. Сада има капацитет за 20.000. Главни терен стадиона је површине 105х68 -м.[8]

Због све горег стања у којем се стадион налази, као и због најава из комисије за стадионе да ОФК своје суперлигашке утакмице више неће моћи да игра на њему, чланови „Клуба пријатеља ОФК Београда 1994.“ су половином 2012. покренули петицију за реконструкцију Омладинског стадиона, а апел је превасходно упућен Градској власти јер је стадион у власништву града. [9]

Бивши познати играчиУреди

Новији резултатиУреди

Сезона Ранг Лига Позиција ИГ Д Н П ГД ГП ГР Бод Куп
2006/07. 1 Суперлига Србије 7. 32 14 8 10 49 29 +20 50 Осмина финала
2007/08. 1 Суперлига Србије 9. 33 9 9 15 31 45 -14 36 Полуфинале
2008/09. 1 Суперлига Србије 11. 33 8 9 16 28 54 -26 33 Четвртфинале
2009/10. 1 Суперлига Србије 3. 30 15 5 10 38 33 +5 50 Полуфинале
2010/11. 1 Суперлига Србије 7. 30 12 6 12 27 26 +1 42 Шеснаестина финала
2011/12. 1 Суперлига Србије 8. 30 12 4 14 34 36 -2 40 Четвртфинале
2012/13. 1 Суперлига Србије 6. 30 13 6 11 34 32 +2 45 Полуфинале
2013/14. 1 Суперлига Србије 11. 30 10 3 17 31 43 -12 33 Полуфинале
2014/15. 1 Суперлига Србије 8. 30 10 9 11 35 43 -8 39 Осмина финала
2015/16. 1 Суперлига Србије 15.   37 9 5 23 38 58 -20 18 (32) Четвртфинале
2016/17. 2 Прва лига Србије 16.   30 3 9 18 25 53 -28 18 Шеснаестина финала
2017/18. 3 Српска лига Београд 3. 30 17 6 7 67 39 +28 57 Претколо
2018/19. 3 Српска лига Београд 5. 30 14 4 12 55 35 +20 46 Није се квалификовао
2019/20. 3 Српска лига Београд Осмина финала

ОФК Београд у европским такмичењимаУреди

Сезона Такмичење Ранг Земља Клуб Резултат
1960. Митропа куп Група   Бањик Острава 1:2, 3:2
1962/63. Куп победника купова Кв.   Хеми Хале 2:0, 3:3
Осмина финала   Портадаун 5:1, 2:3
Четвртфинала   Наполи 2:0, 1:3, 3:1
Полуфинале   Тотенхем хотспер 1:2, 1:3
1963/64. Куп сајамских градова 1. коло   Јувентус 1:2, 2:1, 0:1
1964. Митропа куп Четвртфинале   Болоња 0:1, 2:2
1964/65. Куп сајамских градова 1. коло   Атлетик Билбао 2:2, 0:2
1966/67. Куп победника купова 1. коло   Спартак Москва 1:3, 0:3
1968/69. Куп сајамских градова 1. коло   Рапид Букурешт 1:3, 6:1
2. коло   Болоња 1:0, 0:0
Осмина финала   Гезтепе Измир 3:1, 0:2
1971/72. УЕФА куп 1. коло   Јургорден 4:1, 2:2
2. коло   Карл Цајс Јена 1:1, 0:4
1972/73. УЕФА куп 1. коло   Дукла Праг 2:2, 3:1
2. коло   Фејенорд Ротердам 3:4, 2:1
Осмина финала   Берое Стара Загора 0:0, 3:1
Четвртфинале   Твенте 3:2, 0:2
1973/74. УЕФА куп 1. коло   Панатинаикос 2:1, 0:1
2. коло   Динамо Тбилиси 0:3, 1:5
2003. Интертото куп 1. коло   Нарва Транс 6:1, 5:3
2. коло   1. ФК Синот 0:1, 3:3
2004. Интертото куп 2. коло   Динабург 3:1, 2:0
3. коло   Тампере јунајтед 0:0, 1:0
Полуфинале   Атлетико Мадрид 1:3, 0:2
2005/06. УЕФА куп 2. коло кв.   Локомотива Пловдив 0:2, 0:1
2006/07. УЕФА куп 2. коло   Оксер 1:0, 1:5
2008. Интертото куп 2. коло   Паниониос 1:0, 1:3
2010/11. УЕФА лига Европе 2. коло кв.   Торпедо Жодино 2:2, 1:0
3. коло кв.   Галатасарај 1:5, 2:2

Збирни европски резултатиУреди

Стање 3. август 2011.

Такмичење Мечева Д Н И ГД ГП
Лига шампиона 0 0 0 0 0 0
Куп победника купова 11 4 1 6 21 22
УЕФА куп / Лига Европе 24 9 6 9 36 47
Интертото куп 12 6 2 4 23 17
I. Укупно УЕФА такмичења 47 19 9 19 80 86
Куп сајамских градова 13 4 2 7 17 21
II. Укупно остала такмичења 31 11 2 18 39 65
Укупно I. + II. 78 30 11 37 119 151

ТренериУреди

Списак свих тренера ОФК Београда:

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „ОФК Београд”. srbijafudbal.com. Приступљено 17. 4. 2018. 
  2. ^ Права истина о настанку ОФК-а Београда
  3. ^ „Petar Divić zadužen za nove golgetere”. sportske.net. Приступљено 7. 5. 2013. 
  4. ^ „OFK Beograd proslavlja vek postojanja”. sport.blic.rs. Приступљено 23. 6. 2019. 
  5. ^ „OFK Beograd ispao iz Superlige”. novosti.rs. Приступљено 23. 6. 2019. 
  6. ^ „Sunovrat velikana - OFK Beograd ispao iz Prve lige!”. sportske.net. Приступљено 23. 6. 2019. 
  7. ^ „Čista romantika: OFK Beograd osvojio Kup Beograda!”. mozzartsport.com. Приступљено 23. 6. 2019. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Omladinski stadion na Staroj Karaburmi, OFK Beograd
  9. ^ Петицијом траже спас за Омладински стадион Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 4, 2014) (на језику: енглески), www.24sata.rs, 28. 8. 2012.

Спољашње везеУреди