Милан Живадиновић
Милан Живадиновић Бард (Београд, 15. децембар 1944 — Београд, 17. јул 2021) био је српски фудбалски тренер и југословенски фудбалер.[1]
| Милан Живадиновић | |||
|---|---|---|---|
 Милан Живадиновић 2018. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Милан Живадиновић | ||
| Надимак | Бард, Жива | ||
| Рођење |
15. децембар 1944. Београд,  ДФ Југославија | ||
| Смрт |
17. јул 2021. (76 год.) Београд,  Србија | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1960—1963 1963 1963—1965 1965—1966 1966—1968 1968—1972 1972 1972—1974 |
Црвена звезда Челик Вардар Слобода Ужице Црвена звезда Ријека Црвенка Судвест |
| |
| Тренерска каријера | |||
| 1974—1975 1975—1978 1980—1981 1981—1983 1983—1986 1986—1987 1987—1988 1989—1990 1990—1991 1991—1992 1992—1994 1997—1998 1998—1999 2000 2000—2001 2002 2002 2003—2004 2004—2005 2007 2011 |
Спартак Суботица Нови Сад Рад Сутјеска Никшић Сакарјаспор Будућност Раднички Ниш Ал-Шахаб ОФК Београд Будућност Црвена звезда Југославија до 23 Југославија Ал-Наср Ирак Обилић Јемен Гана Сава Батери Чангша Ђинде Мјанмар | ||
КаријераУреди
ИграчкаУреди
Прошао је омладинску школу Црвене звезде, а шансу у првом тиму је добио 1963. године, као веома млад фудбалер. Пружио је запажене партије у Рапан купу исте године, када је одиграо пет утакмица и постигао гол против Полоније из Битома у победи од 4:3. Одиграо је и два меча у шампионату, али је повреда зауставила даљи напредак његове каријере. Играо је још за Челик из Зенице, Вардар, Слободу из Ужица, Ријеку, Црвенку и немачки Судвест Лудвигсхафен, где је завршио каријеру 1974. године. Најбоље партије имао је у дресу Ријеке, где је у сезони 1969/70 постигао осам голова у Другој лиги.
ТренерскаУреди
У изузетно богатој тренерској каријери водио је велики број клубова и репрезентација. Био је тренер у јуниорима Црвене звезде од 1977. до 1979. године. Први тим црвено-белих водио је од 1992. до 1994. године и освојио један национални куп 1993. године, када је Звезда против Партизана у другој утакмици финала стигла до трофеја бољим извођењем пенала. Популарни Жива је тада у финишу меча на терен послао резервног голмана Милана Симеуновића, који је постао јунак утакмице, када је одбранио ударац Мијатовића, а затим реализовао последњи шут за освајање трофеја.[2] Био је тренер Звезде у тешком времену за државу, када је свим клубовима било забрањено учешће у Европи због санкција. Жива је био један од заслужних за долазак Дејана Савићевића у клуб, а забележио је и највећи број вечитих дербија као тренер Црвене звезде у последње две и по деценије, рачунајући и ревијалне мечеве, који су играни у то време.
Поред Звезде, у тренерској каријери водио је још Нови Сад, суботички Спартак, Рад, Сутјеску, Сакаријаспор из Турске, Будућност, Приштину, нишки Раднички, Ал Шахаб, ОФК Београд, Аполон са Кипра, Ал Наср, Обилић, Саба Батери, са којим има освојен Куп Ирана 2005. године и Чангша Ђинде из Кине. Био је селектор младе репрезентације Југославије. У периоду од 1998. до 1999. водио је национални тим као селектор на шест утакмица у време када је репрезентација била шеста на ФИФА ранг листи. Остварио је учинак од три победе, два ремија и једног пораза, а остаје забележено да није изгубио утакмицу у квалификацијама за Европско првенство (све три победе), и то у време када је репрезентација због политичке ситуације играла мечеве ван Србије и Црне Горе. Водио је још и националне селекције Ирака, Јемена, Гане и Мјанмара.
ОсталоУреди
Познат је и по гостовањима у емисији КЦН Спорт Дејана Анђуса, где је био стални стручни сарадник.
СмртУреди
Преминуо је у Београду 17. јула 2021. године од последица можданог удара.[3]
РеференцеУреди
- ^ Сви селектори репрезентације, www.reprezentacija.rs, Приступљено 18. 11. 2020.
- ^ Времеплов: Живина тактика и херој Симеуновић донели Звезди Куп 1993. године, Приступљено 22. 5. 2016.
- ^ PROSPITE MOJ PEPEO PO MARAKANI, DA NE DAM PARTIZANU DA NAM DAJU GOL! Ovo je poslednja želja Milana Živadinovića! Мондо, 17. 7. 2021.
