Милан Живадиновић

Милан Живадиновић (Београд, 15. децембар 1944Београд, 17. јул 2021) био је српски фудбалски тренер и југословенски фудбалер.[1]

Милан Живадиновић
Милан Живадиновић, 2018. године
Лични подаци
Надимак Жива, Бард
Датум рођења (1944-12-15)15. децембар 1944.
Место рођења Београд, ДФ Југославија
Датум смрти 17. јул 2021.(2021-07-17) (76 год.)
Место смрти Београд, Србија
Позиција везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1962—1964
1964—1965
1965—1966
1966—1968
1968—1972
1968—1970
1970—1971
1972—1974
Црвена звезда
Челик
Вардар
Слобода Ужице
Црвена звезда
Ријека
Црвенка
Судвест
2
8
23
52
0
33
23
(0)
(1)
(4)
(13)
(0)
(8)
(2)
Тренерска каријера
1974—1975
1975—1977
1977—1979
1979—1980
1980—1981
1981—1983
1983—1984
1985
1986—1987
1987—1988
1989—1990
1990—1991
1991—1992
1992—1994
1996—1998
1998—1999
1999—2000
2000—2001
2002
2002
2003—2004
2004—2005
2007
2011
Спартак Суботица
Нови Сад (помоћник)
Црвена звезда (млађе категорије)
Рад
Сутјеска Никшић
Сакарјаспор
Нови Сад
Сакарјаспор
Будућност
Раднички Ниш
Ал-Шахаб
ОФК Београд
Будућност
Црвена звезда
Југославија до 21
Југославија
Ал-Наср
Ирак
Обилић
Јемен
Гана
Сава Батери
Чангша Ђинде
Мјанмар

Каријера

уреди

Играчка

уреди

Прошао је омладинску школу Црвене звезде, а шансу у првом тиму је добио 1963. године, као веома млад фудбалер. Пружио је запажене партије у Рапан купу исте године, када је одиграо пет утакмица и постигао гол против Полоније из Битома у победи од 4:3. Одиграо је и два меча у шампионату, али је повреда зауставила даљи напредак његове каријере. Играо је још за Челик из Зенице, Вардар, Слободу из Ужица, Ријеку, Црвенку и немачки Судвест Лудвигсхафен, где је завршио каријеру 1974. године. Најбоље партије имао је у дресу Ријеке, где је у сезони 1969/70 постигао осам голова у Другој лиги.

Тренерска

уреди

У изузетно богатој тренерској каријери водио је велики број клубова и репрезентација. Био је тренер у јуниорима Црвене звезде од 1977. до 1979. године. Први тим црвено-белих водио је од 1992. до 1994. године и освојио један национални куп 1993. године, када је Звезда против Партизана у другој утакмици финала стигла до трофеја бољим извођењем пенала. Популарни Жива је тада у финишу меча на терен послао резервног голмана Милана Симеуновића, који је постао јунак утакмице, када је одбранио ударац Мијатовића, а затим реализовао последњи шут за освајање трофеја.[2] Био је тренер Звезде у тешком времену за државу, када је свим клубовима било забрањено учешће у Европи због санкција. Жива је био један од заслужних за долазак Дејана Савићевића у клуб, а забележио је и највећи број вечитих дербија као тренер Црвене звезде у последње две и по деценије, рачунајући и ревијалне мечеве, који су играни у то време.

Поред Звезде, у тренерској каријери водио је још Нови Сад, суботички Спартак, Рад, Сутјеску, Сакаријаспор из Турске, Будућност, Приштину, нишки Раднички, Ал Шахаб, ОФК Београд, Аполон са Кипра, Ал Наср, Обилић, Саба Батери, са којим има освојен Куп Ирана 2005. године и Чангша Ђинде из Кине. Био је селектор младе репрезентације Југославије. У периоду од 1998. до 1999. водио је национални тим као селектор на шест утакмица у време када је репрезентација била шеста на ФИФА ранг листи. Остварио је учинак од три победе, два ремија и једног пораза, а остаје забележено да није изгубио утакмицу у квалификацијама за Европско првенство (све три победе), и то у време када је репрезентација због политичке ситуације играла мечеве ван Србије и Црне Горе. Водио је још и националне селекције Ирака, Јемена, Гане и Мјанмара.

Остало

уреди

Познат је и по гостовањима у емисији КЦН Спорт Дејана Анђуса, где је био стални стручни сарадник.

Смрт

уреди

Преминуо је у Београду 17. јула 2021. године од последица можданог удара.[3]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди