Milan Živadinović
Milan Živadinović Bard (Beograd, 15. decembar 1944 — Beograd, 17. jul 2021) bio je srpski fudbalski trener i jugoslovenski fudbaler.[1]
| Milan Živadinović | |||
|---|---|---|---|
 Milan Živadinović 2018. godine | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Milan Živadinović | ||
| Nadimak | Bard, Živa | ||
| Datum rođenja | 15. decembar 1944. | ||
| Mesto rođenja |
Beograd,  DF Jugoslavija | ||
| Datum smrti | 17. jul 2021. (76 god.) | ||
| Mesto smrti |
Beograd,  Srbija | ||
| Pozicija | odbrana | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1960—1963 1963 1963—1965 1965—1966 1966—1968 1968—1972 1972 1972—1974 |
Crvena zvezda Čelik Vardar Sloboda Užice Crvena zvezda Rijeka Crvenka Sudvest |
| |
| Trenerska karijera | |||
| 1974—1975 1975—1978 1980—1981 1981—1983 1983—1986 1986—1987 1987—1988 1989—1990 1990—1991 1991—1992 1992—1994 1997—1998 1998—1999 2000 2000—2001 2002 2002 2003—2004 2004—2005 2007 2011 |
Spartak Subotica Novi Sad Rad Sutjeska Nikšić Sakarjaspor Budućnost Radnički Niš Al-Šahab OFK Beograd Budućnost Crvena zvezda Jugoslavija do 23 Jugoslavija Al-Nasr Irak Obilić Jemen Gana Sava Bateri Čangša Đinde Mjanmar | ||
Karijera Uredi
Igračka Uredi
Prošao je omladinsku školu Crvene zvezde, a šansu u prvom timu je dobio 1963. godine, kao veoma mlad fudbaler. Pružio je zapažene partije u Rapan kupu iste godine, kada je odigrao pet utakmica i postigao gol protiv Polonije iz Bitoma u pobedi od 4:3. Odigrao je i dva meča u šampionatu, ali je povreda zaustavila dalji napredak njegove karijere. Igrao je još za Čelik iz Zenice, Vardar, Slobodu iz Užica, Rijeku, Crvenku i nemački Sudvest Ludvigshafen, gde je završio karijeru 1974. godine. Najbolje partije imao je u dresu Rijeke, gde je u sezoni 1969/70 postigao osam golova u Drugoj ligi.
Trenerska Uredi
U izuzetno bogatoj trenerskoj karijeri vodio je veliki broj klubova i reprezentacija. Bio je trener u juniorima Crvene zvezde od 1977. do 1979. godine. Prvi tim crveno-belih vodio je od 1992. do 1994. godine i osvojio jedan nacionalni kup 1993. godine, kada je Zvezda protiv Partizana u drugoj utakmici finala stigla do trofeja boljim izvođenjem penala. Popularni Živa je tada u finišu meča na teren poslao rezervnog golmana Milana Simeunovića, koji je postao junak utakmice, kada je odbranio udarac Mijatovića, a zatim realizovao poslednji šut za osvajanje trofeja.[2] Bio je trener Zvezde u teškom vremenu za državu, kada je svim klubovima bilo zabranjeno učešće u Evropi zbog sankcija. Živa je bio jedan od zaslužnih za dolazak Dejana Savićevića u klub, a zabeležio je i najveći broj večitih derbija kao trener Crvene zvezde u poslednje dve i po decenije, računajući i revijalne mečeve, koji su igrani u to vreme.
Pored Zvezde, u trenerskoj karijeri vodio je još Novi Sad, subotički Spartak, Rad, Sutjesku, Sakarijaspor iz Turske, Budućnost, Prištinu, niški Radnički, Al Šahab, OFK Beograd, Apolon sa Kipra, Al Nasr, Obilić, Saba Bateri, sa kojim ima osvojen Kup Irana 2005. godine i Čangša Đinde iz Kine. Bio je selektor mlade reprezentacije Jugoslavije. U periodu od 1998. do 1999. vodio je nacionalni tim kao selektor na šest utakmica u vreme kada je reprezentacija bila šesta na FIFA rang listi. Ostvario je učinak od tri pobede, dva remija i jednog poraza, a ostaje zabeleženo da nije izgubio utakmicu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo (sve tri pobede), i to u vreme kada je reprezentacija zbog političke situacije igrala mečeve van Srbije i Crne Gore. Vodio je još i nacionalne selekcije Iraka, Jemena, Gane i Mjanmara.
Ostalo Uredi
Poznat je i po gostovanjima u emisiji KCN Sport Dejana Anđusa, gde je bio stalni stručni saradnik.
Smrt Uredi
Preminuo je u Beogradu 17. jula 2021. godine od posledica moždanog udara.[3]
Reference Uredi
- ^ Svi selektori reprezentacije, www.reprezentacija.rs, Pristupljeno 18. 11. 2020.
- ^ Vremeplov: Živina taktika i heroj Simeunović doneli Zvezdi Kup 1993. godine, Pristupljeno 22. 5. 2016.
- ^ PROSPITE MOJ PEPEO PO MARAKANI, DA NE DAM PARTIZANU DA NAM DAJU GOL! Ovo je poslednja želja Milana Živadinovića! Mondo, 17. 7. 2021.
