Отворите главни мени

Социјалистичка Република Словенија

(преусмерено са СР Словенија)

Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.

Социјалистичка Република Словенија
Socialistična Republika Slovenija

Застава
Застава
Положај СР Словеније
Главни градЉубљана
Службени језикСловеначки и српско-хрватски језик
Владавина
Облик државеСавез комуниста Словеније
 — Председник ПредседништваМилан Кучан ¹
 — Председник Извршног већаАлојз Петерле ²
Историја
Стварање и Независност
 — Оснивање ФНРЈ29. новембар 1945.
 — Распад Југославије26. јун 1991.
Географија
Површина
 — укупно20.273 km2(-)
 — вода (%)0.6 %
Становништво
 — 1991.1.913.355(-)
 — густина94,38 ст./km2
Економија
ВалутаДинар
 — код валутеYUD
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.yu
Позивни број+38

1Задњи председник Председништва СР Словеније био је Милан Кучан
2Задњи председник Извршног већа СР био је Алојз Петерле.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Maрибop, Цeљe, Koпeр.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

ИсторијаУреди

Пoслe Aпpилcког рата , Словенија je подељена измeђy Heмaчке, Италије и Мађарске. 27. априла основана је Освободилна фронта, односно Антиимперијалистички фронт (како се у почетку звала) , коју су чинили 15 патриотских организација. Током јула долази до организованијег отпора широм Словеније,а 22. јула (Дан устанка народа Словеније) је основана Рашичка партизанска чета и тај дан се сматра почетком устанка на територији Словеније. Крајем 1941. и почетком 1942. партизански одреди су претрпели тешке губитке, али и поред тога расла је снага ОФ. После капитулације Италије ОФ је убрзо разоружала италијанску војску и обрачунала се са Белом и Плавом гардом, те убрзо проширила власт на готово целу Љубљанску покрајину. Темељи нове Словеније положени су на Збору делегата словеначког народа од 1. до 3. октобра 1943. године, на којем је одлучено да Словенија буде једна од шест јединица нове Југославије.

Словеначка привреда се веома брзо развијала, посебно током 1950-их, када је спроведена интензивна индустријализација земље.

Општине у СР СловенијиУреди

На пописима становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Словенија се састојала из 62 општине и то:

Функционери СР СловенијеУреди

ПредседнициУреди

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Словеније уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Словеначког народноослободилачког већа, од 1944. до 1946. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1946. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

ПремијериУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди