Мурска Собота

Мурска Собота
словен. *Murska Sobota*
Мурска Собота; словен. Murska Sobota
	Поглед на Мурску Соботу
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Словенија
Становништво
Становништво	‍
—	12.387 (2.002 године)
— густина	306 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 39′ 36″ С; 16° 09′ 47″ И / 46.66° С; 16.163056° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	190 m
Површина	64,4 km2
	Мурска Собота Мурска Собота на карти Словеније
Остали подаци
Градоначелник	Антон Штихец
Регистарска ознака	MS
Веб-сајт
	murska-sobota.si

Мурска Собота (словен. Murska Sobota, мађ. Muraszombat) је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Помурске регије. То је и управно средиште истоимене општине Мурска Собота.

Положај

Град Мурска Собота налази се у североисточном делу земље, на 180 km североисточно од престонице Љубљане. Марибор је први већи град Мурској Соботи и удаљен је од града 40 km западно .

Природне одлике

Рељеф: Мурска Собота се налази у равничарском делу области Прекомурје, на месту где се из равнице одвајају путеви ка северу и побрђу Горичко.

Клима: У граду влада умерено континетална клима.

Воде: Кроз град протиче речица Лендава, а већа река Мура се налази на 10 km јузозападно од града.

Историја

Подручје Мурске Соботе било је насељено од праисторије. У раном средњем веку на овом подручју се насељавају Словени, али већ у 11. веку ово подручје потпада под власт средњовековне Угарске. Град се тада почео развијати као обласно вашариште, на шта упућује и назив града (субота као вашарски дан).

Мурска Собота је више векова био у поседу Хабзбурговаца, и, за разлику од већине словеначких градова, то у саставу Угарске. 1918. године оно се прикључује Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија, да би данас био један од 10 водећих градова Словеније.

Становништво

Град Мурска Собота данас има преко 12.000 становника и по броју је то десети град у држави. За разлику од већине великих градова Словеније, удео несловеначког становништва (највише из других републике бивше Југославије) је веома мали, па етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.