5. мај
датум
5. мај (05.05) је 125. дан у години по грегоријанском календару (126. у преступној години). До краја године има још 240 дана.
Догађаји
уреди| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 533 — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор.
- 1260 — Кублај-кан постаје владар Монголског царства.
- 1789 — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година.
- 1855 — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе.
- 1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.
- 1904 — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану.
- 1930 — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности.
- 1936 — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије.
- 1941 — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I.
- 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете "V-1" и "V-2". Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен.
- 1954 — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру.
- 1955 — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет.
- 1961 — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод "Меркјури", прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард.
- 1978 — Терористичка организација "Црвене бригаде" саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима.
- 1981 — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору "Мејз" у Северној Ирској од последица штрајка глађу.
- 1996 — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста.
- 1999 — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора.
- 2001 — Припадници побуњеничке групе "Унита" у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила.
- 2003 — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији "Сабља" а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу.
- 2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење
- 2006 - Угашен је Трећи канал Радио-Телевизије Србије (РТС 3К)
- 2023 - У пуцњави која се догодила у селима Дубона и Шепшин у околини београдске општине Младеновац, односно у селу Мало Орашје у околини Смедерева, убијено је осморо људи док је четрнаесторо повређено.
Рођења
уреди- 1747 — Леополд II, цар Светог римског царства. (прем. 1792)[1]
- 1813 — Серен Кјеркегор, дански филозоф, теолог и песник, познат као зачетник филозофије егзистенцијализма. (прем. 1855)[2]
- 1818 — Карл Маркс, немачки филозоф, политички економиста, историчар, новинар, социолог, критичар капитализма и теоретичар социјалистичке мисли. (прем. 1883)[3]
- 1846 — Хенрик Сјенкјевич, пољски новинар и писац, добитник Нобелове награде за књижевност (1905). (прем. 1916)[4]
- 1883 — Петар Коњовић, српски композитор. (прем. 1970)[5]
- 1921 — Артур Ленард Шолоу, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1981). (прем. 1999)[6]
- 1939 — Јован Зебић, српски политичар и економиста. (прем. 2007)
- 1940 — Ленс Хенриксен, амерички глумац и уметник.[7]
- 1943 — Мајкл Пејлин, енглески глумац, комичар, сценариста, редитељ,и писац.
- 1944 — Џон Рис Дејвис, велшки глумац.[8]
- 1945 — Часлав Оцић, српски макроекономиста, универзитетски професор у пензији и редовни члан Српске академије наука и уметности.[9]
- 1947 — Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент. (прем. 2021)[10]
- 1957 — Ричард Е. Грант, енглески глумац.[11]
- 1960 — Светислав Буле Гонцић, српски глумац.[12]
- 1961 — Александар Аца Илић, српски певач.[13]
- 1963 — Џејмс Лабри, канадски музичар, најпознатији као певач групе Dream Theater.[14]
- 1970 — Зорана Михајловић, српска политичарка и економисткиња.
- 1975 — Мина Костић, српска певачица.[15]
- 1981 — Крејг Дејвид, енглески музичар, ди-џеј и музички продуцент.[16]
- 1984 — Јелена Пудар, српска певачица, најпознатија као чланица групе Неверне бебе.[17]
- 1988 — Адел, енглеска музичарка.[18]
- 1988 — Фатос Бећирај, црногорски фудбалер.[19]
- 1989 — Крис Браун, амерички певач, плесач и глумац.[20]
- 1989 — Фран Пилепић, хрватски кошаркаш.[21]
- 1989 — Секу Саного, фудбалер из Обале Слоноваче.[22]
- 1992 — Горан Чаушић, српски фудбалер.[23]
- 1993 — Амануел Диреса, канадски кошаркаш.[24]
- 1997 — Дарко Тодоровић, босанскохерцеговачки фудбалер.[25]
- 1998 — Арина Сабаленка, белоруска тенисерка.[26]
- 2003 — Карлос Алкараз, шпански тенисер.[27]
Смрти
уреди- 311 — Галерије, римски цар (рођ. отприлике 250)
- 1705 — Леополд I, римско-немачки цар. (рођ. 1640)[28]
- 1821 — Наполеон I Бонапарта, француски цар. (рођ. 1769).[29]
- 1977 — Лудвиг Ерхард, немачки државник и економиста.[30] (рођ. 1897)
- 1992 — Жан-Клод Паскал, француски шлагер певач и победник на песми Евровизије 1961. године. (рођ. 1927).[31]
- 1993 — Ирвинг Хоу, амерички писац и интелектуалац.[32] (рођ. 1920)
- 1995 — Михаил Ботвиник, руски шаховски велемајстор.[33] (рођ. 1911)
- 2003 — Валтер Сисулу, један од ветерана у борби против белаца у Јужној Африци.[34] (рођ. 1912)
Празници и дани сећања
уреди- Српска православна црква слави:
- Потке, Горанци обележавају овај дан који претходи њиховом великом празнику Ђурену (Ђурђевдан):
Референце
уреди- ^ „Leopold II | Austrian, Successor, Reformer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-19. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Søren Kierkegaard | Danish Philosopher & Existentialist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Karl Marx | Books, Theory, Beliefs, Children, Communism, Sociology, Religion, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-25. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2012-06-15. Архивирано из оригинала 15. 06. 2012. г. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Arthur L. Schawlow | Biography, Work in Laser Spectroscopy | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Lance Henriksen | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „John Rhys-Davies | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „ЧАСЛАВ ОЦИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 28. 1. 2024.
- ^ „Vojislav Borisavljevic | Composer, Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Richard E. Grant | Actor, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Svetislav 'Bule' Goncic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Aleksandar Ilić”. www.discogs.com.
- ^ „James LaBrie Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Mina Kostić”. www.discogs.com.
- ^ „Craig David Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Jelena Pudar - Biografija”. www.neverne-bebe.com. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Adele Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Fatos Bećiraj”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Chris Brown | Biography, Songs, Controversy, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-21. Приступљено 2024-01-30.
- ^ Eurobasket. „Fran Pilepic, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Sékou Sanogo - Player profile 23/24”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Goran Causic - Player profile 23/24”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ Eurobasket. „Ammanuel Diressa, Basketball Player, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2024-01-30.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Darko Todorović (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Aryna Sabalenka | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Leopold I | Holy Roman Emperor, Austrian Ruler & Reformer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Napoleon I | Biography, Achievements, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-16. Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Ludwig Erhard | Economic Miracle, Social Market & Chancellor | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Jean-Claude Pascal”. Filmweb (на језику: пољски). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Irving Howe | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Mikhail Moiseyevich Botvinnik | World Champion, Grandmaster, Chess Master | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30.
- ^ „Биографија: Валтер Мак Улиате Сисулу”. sr.eferrit.com. Приступљено 2024-01-30.
