Кублај-кан (монг. Хубилай хаан; кинески: 忽必烈; пинјин: Hūbìliè; 12151294)[1] последњи Велики кан Монголског царства (1260—1294) и оснивач и први цар (1279—1294) кинеске династије Јуан.[2][3]

Кублај-кан
YuanEmperorAlbumKhubilaiPortrait.jpg
Кублај-кан
Датум рођења(1215-09-23)23. септембар 1215.
Датум смрти18. фебруар 1294.(1294-02-18) (78 год.)
ДинастијаДинастија Јуан
ОтацТолуј
МајкаСорхахтани
ПретходникМонгке-кан
НаследникТемур-кан

Кублај је био четврти син Толуја (његов други син са Сорхахтани Беки) и унук Џингис-кана. Имао је скоро 12 година када је Џингис-кан умро и наследио свог старијег брата Монгка као кагана 1260. године, али је морао да победи свог млађег брата Арига Бука у Толуидском грађанском рату који је трајао до 1264. Ова епизода означила је почетак фрагментације царства.[4] Кублајева стварна моћ била је ограничена на Јуанско царство, иако је као каган још увек имао утицај у Илканату и, у знатно мањој мери, у Златној Хорди.[5][6][7] Ако се Монголско царство у то време посматра у целини, његово царство је сезало од Тихог океана до Црног мора, од Сибира до данашњег Авганистана.[8]

Године 1271, Кублај је успоставио династију Јуан, која је владала данашњом Кином, Монголијом, Корејом и неким суседним подручјима; такође је стекао утицај на Блиском истоку и у Европи као каган. Он је преузео улогу кинеског цара. До 1279. монголско освајање династије Сонг је завршено и Кублај је постао први нехански цар који је ујединио целу Кину.

Царски Кублајев портрет био је део албума портрета јуанских царева и царица, који се сада налази у збирци Музеја националне палате у Тајпеју. Бела, боја царског костима Кублаја, била је царска боја династије Јуан.[9]

Детињство и младостУреди

Кублај-кан био је четврти Толујев син, а његов други син са Сорхахтани Беки. Као што је његов деда Џингис-кан саветовао, Соргагтани је изабрала будистичку тангутску жену за дадиљу свог сина, коју је Кублај касније високо поштовао. На свом путу кући након монголског освајања Кваразмије, Џингис-кан је извео церемонију на својим унуцима Монгки и Кублај након њиховог првог лова 1224. године у близини реке Или.[10] Кублај је имао девет година и са старијим братом убио је зеца и антилопу. Након што је његов деда намазао масти са убијених животиња на Кублаијев средњи прст у складу са монголском традицијом, рекао је: „Речи овог дечака Кублаја пуне су мудрости, добро их послушајте - послушајте их сви ви.” Стари каган (монголски цар) Џингис-кан умро би три године након овог догађаја 1227. године, када је Кублај имао 12 година. Кублајов отац Толуј служио је две године као регент све док Џингисов наследник, трећи Кублајев ујак Огатај-кан, није устоличен као каган 1229. године.

Након монголског освајања династије Ђин, 1236. године, Огатај је Хебеј (заједно са 80.000 домаћинстава) поклонио породици Толуја, који је умро 1232. Кублај је добио своје имање које је обухватало 10.000 домаћинстава. Пошто је био неискусан, Кублај је локалним званичницима дозволио слободу. Корупција међу његовим званичницима и агресивно опорезивање довели су до бекства великог броја кинеских сељака, што је довело до пада пореских прихода. Кублај је брзо дошао у своју апанажу у Хебеју и наредио реформе. Сорхахтани Беки је послала нове званичнике да му помогну и порески закони су ревидирани. Захваљујући тим напорима, многи људи који су избегли су се вратили.

Најистакнутија и вероватно најутицајнија компонента раног живота Кублај-кан било је његово студирање и снажна привлачност савременој кинеској култури. Кублај је позвао Хајуна, водећег будистичког монаха у северној Кини, у своју хорду у Монголији. Када је 1242. године срео Хајуна у Каракоруму, Кублај га је питао о филозофији будизма. Хајун је назвао Кублајевог сина, који је рођен 1243. године, Џенђин (кинески: право злато).[11] Хајун је такође упознао Кублаја са некадашњим даоистом (таоистом), а у то време будистичким монахом, Љу Бингџонгом. Љу је био сликар, калиграф, песник и математичар, а постао је Кублајев саветник када се Хајун вратио у свој храм у савременом Пекингу.[12] Кублај је убрзо у своју пратњу додао и научника из Шансија Џао Бија. Кублај је запошљавао и људе других националности, јер је желео да уравнотежи локалне и царске интересе, монголске и туркијске.[13]

Монголско царствоУреди

За време његове владавине царство је подељено у четири каната који су сваки имали свог посебног кана под врховном влашћу великог кана. У Русији Златна хорда, Илканат на Блиском истоку, Чагатај Канат у западној Азији, док је Кублај за себе задржао Монголију и касније Кину. За време Кублај-кана Монголско царство је добило своје највеће границе освајањем Кине које је завршено 1279. године коначном победом над династијом Сунг.[14][15]

Кинески царУреди

Кублај-кан је 1271. године званично основао династију Јуан и за главни град прогласио Пекинг. Да би ујединио Кину покренуо је велику офанзиву против остатака држава династије Сунг, коју је коначно освојио 1279. године. За време његове владавине дошло је до економског раста поправљањем великог канала и ширењем мреже путева. Марко Поло је посетио његов двор 1275. године. Освојио је Јунан и Кореју и водио неуспеле походе на Јапан, Бурму, Вијетнам и Индонезију.

РеференцеУреди

  1. ^ „太祖本纪 [Chronicle of Taizu]”. 《元史》 [History of Yuan] (на језику: кинески). »元年丙寅,大会诸王群臣,建九斿白旗,即皇帝位于斡难河之源,诸王群臣共上尊号曰成吉思皇帝["Genghis Huangdi"]。« 
  2. ^ „Kublai Khan emperor of Yuan dynasty”. Britannica. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Kublai Khan - Biography, Death & Achievements”. HISTORY. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ Encyclopædia Britannica. стр. 893. 
  5. ^ Marshall, Robert. Storm from the South: from Genghis Khan to Khubilai Khan. стр. 224. 
  6. ^ Borthwick, Mark (2007). Pacific Century. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4355-6. 
  7. ^ Howorth, H. H. The History of the Mongols. II. стр. 288. 
  8. ^ Man 2007
  9. ^ Chen, Yuan Julian. „"Legitimation Discourse and the Theory of the Five Elements in Imperial China." Journal of Song-Yuan Studies 44 (2014): 325–364.”. Journal of Song-Yuan Studies (на језику: енглески). 
  10. ^ Weatherford, Jack. The Secret History of the Mongol Queens. стр. 135. 
  11. ^ Man 2007, стр. 37
  12. ^ Haw, Stephen G. Marco Polo's China. стр. 33. 
  13. ^ ḎḤWTY. „Kublai Khan: Mongol Warrior, Horseman, Hunter and Powerful Emperor”. Ancient Origins (на језику: енглески). Приступљено 12. 4. 2018. 
  14. ^ „Kublai Khan”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  15. ^ „Kublai Khan and the Mongolian Empire”. National Geographic. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)

ЛитератураУреди

  • Amitai-Preiss, Reuven; Morgan, David O., ур. (2000). The Mongol Empire and Its Legacy. BRILL. ISBN 978-90-04-11946-8. 
  • Atwood, Christopher Pratt (2004). Encyclopedia of Mongolia and the Mongol Empire . Facts On File. ISBN 978-0-8160-4671-3. 
  • Chan, Hok-Lam. 1997. "A Recipe to Qubilai Qa'an on Governance: The Case of Chang Te-hui and Li Chih". Journal of the Royal Asiatic Society 7 (2). Cambridge University Press: 257–83. JSTOR 25183352.
  • Clements, Jonathan (2010). A Brief History of Khubilai Khan. Philadelphia: Running Press. ISBN 978-0-7624-3987-4. 
  • Grousset, René (1970). The Empire of the Steppes: A History of Central Asia . Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-1304-1. 
  • Man, John (2004). Genghis Khan: Life, Death and Resurrection. London; New York: Bantam Press. ISBN 978-0-593-05044-6. 
  • Man, John (2007). Kublai Khan: The Mongol King Who Remade China. London; New York: Bantam Press. ISBN 978-0-553-81718-8. 
  • Morgan, David (1986). The Mongols . New York: Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-17563-6. 
  • Rossabi, Morris (1988). Khubilai Khan: His Life and Times. University of California Press. ISBN 978-0-520-06740-0. 
  • Saunders, J. J. (2001) [1971]. The History of the Mongol Conquests. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1766-7. 
  • Weatherford, Jack (1997). The History of Money. Crown Publishing Group. ISBN 978-0-307-55674-5. 
  • Weatherford, Jack (2004). Genghis Khan and the Making of the Modern World . New York: Crown/Archetype. ISBN 978-0-307-23781-1. 
  • Lanchester, John, "The Invention of Money: How the heresies of two bankers became the basis of our modern economy", The New Yorker, 5 & 12 August 2019, pp. 28–31. "One of the things that astonished Marco Polo most [in China] was paper money, introduced by Kublai [Khan] in 1260." (p. 28.)
  • Andrade, Tonio (2008f), „Chapter 6: The Birth of Co-colonization”, How Taiwan Became Chinese: Dutch, Spanish, and Han Colonization in the Seventeenth Century, Columbia University Press 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Atwood, Christopher P. (2004), Encyclopedia of Mongolia and the Mongol Empire, Facts On File 
  • Chase, Kenneth (2003), Firearms: A Global History to 1700, Cambridge University Press, ISBN 0-521-82274-2 .
  • Knapp, Ronald G. (1980), China's Island Frontier: Studies in the Historical Geography of Taiwan, The University of Hawaii 
  • Jackson, Peter (2005), The Mongols and the West, Pearson Education Limited 
  • Nakamura, Kazuyuki (2010). „Kita kara no mōko shūrai wo meguru shōmondai” 「北からの蒙古襲来」をめぐる諸問題 [Several questions around "the Mongol attack from the north"]. Ур.: Kikuchi, Toshihiko. Hokutō Ajia no rekishi to bunka 北東アジアの歴史と文化 [A history and cultures of Northeast Asia] (на језику: јапански). Hokkaido University Press. ISBN 9784832967342. 
  • Needham, Joseph (1986a), Science and Civilization in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986g), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Engineering, Part 1, Physics, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986b), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Engineering, Part 2, Mechanical Engineering, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986c), Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 3, Civil Engineering and Nautics, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986d), Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1, Paper and Printing, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986e), Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 4, Spagyrical Discovery and Invention: Apparatus, Theories and Gifts, Taipei: Caves Books 
  • —— (1986h), Science and Civilization in China: Volume 6, Biology and Biological Technology, Part 1, Botany, Cambridge University Press 
  • —— (1986f), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3 
  • Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
  • Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder , Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 0-8018-5954-9 
  • Rubinstein, Murray A. (1999), Taiwan: A New History, East Gate Books 
  • Trekhsviatskyi, Anatolii (2007). „At the far edge of the Chinese Oikoumene: Mutual relations of the indigenous population of Sakhalin with the Yuan and Ming dynasties”. Journal of Asian History. 41 (2): 131—155. ISSN 0021-910X. JSTOR 41933457. 
  • Lo, Jung-pang (2012). Elleman, Bruce A., ур. China as a Sea Power, 1127-1368: A Preliminary Survey of the Maritime Expansion and Naval Exploits of the Chinese People During the Southern Song and Yuan Periods. Singapore: NUS Press. ISBN 9789971695057. 
  • Twitchett, Denis (1994), The Cambridge History of China, Volume 6, Alien Regime and Border States, 907-1368, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0521243319 
  • Twitchett, Denis (1998), The Cambridge History of China Volume 7 The Ming Dynasty, 1368—1644, Part I, Cambridge University Press 
  • Twitchett, Denis (1998b), The Cambridge History of China Volume 8 The Ming Dynasty, 1368—1644, Part 2, Cambridge University Press 
  • Twitchett, Denis (2009), The Cambridge History of China Volume 5 The Sung dynasty and its Predecessors, 907-1279, Cambridge University Press 

Спољашње везеУреди