Династија Јуан

Династија Јуан или Монголска династија је назив за период у којем је Кином по први пут у историји владала династија страних освајача. Иако је монголски владар Џингис-кан освојио сјеверну Кину почетком 13. вијека, тек је његов унук Кублај-кан успио да доврши освајање Кине, односно јужног дијела који је био под династијом Сунг. Године 1271. се прогласио кинеским царем и формално установио династију. Раздобље династије Јуан је било релативно кратко, али се под управом монголских царева Кина поновно ујединила, економски опоравила и дошла у додир с цијелим низом других народа и култура. У том је периоду Кину посјетио Марко Поло. Како су се цареви династије Јуан све више синизирали, тако је нестајао њихов утицај међу другим монголским кановима. У међувремену су их кинески поданици и даље сматрали страним узурпаторима те су године 1368. истјерани из Кине од стране Таизија, оснивача династије Минг. Остаци династије Јуан су владали Монголијом, да би у 17. вијеку формално власт предали манџурској династији Ћинг.

Иако је Џингис-кан (устанак бившег поданика Ђин царства) устоличен са кинеском титулом цара 1206. године, а Монголско царство је деценијама владало територијама, укључујући и данашњу северну Кину, тек 1271. године Кублај Кан је званично прогласио династију у традиционалном кинеском стилу, а освајање је завршено тек 1279. године када је династија Јужни Сонг поражена у бици код Јамена. До тада је његово царство било изоловано од осталих монголских каната и контролисало је већи део савремене Кине и околних подручја, укључујући и модерну Монголију. Била је то прва неханска династија која је владала читавом Кином и трајала је до 1368. године када је династија Минг поразила Јуанске снаге. Након тога, укорени владари Џингисида повукли су се на Монголску висораван и наставили да владају као династија Северних Јуана.

Неки од Јуанских царева су савладали су кинески језик, док су други користили само свој матерњи монголски језик и монголско квадратно писмо.

Након поделе Монголског царства, династија Јуан била је канат којим су владали наследници Монгке кана. У званичним кинеским историјама династија Јуан носила је небески мандат. Династију је основао Кублај Кан, али је свог деду Џингис-кана ставио у царске записе као званичног оснивача династије и доделио му храмовно име Тајцу. У едикту под насловом Проглашење династичког имена, Кублај је објавио име нове династије као Велики Јуан и тврдио је порекло од бивших кинеских династија од Три суверена и пет царева до династије Танг.

Поред кинеског цара, Кублај кан такође је полагао право на титулу Великог кана, врховног над осталим канским наследницима: Чагатајима, Златном Хордом и Илканатом. Као такав, Јуан се понекад називао и Царством Великог Кана. Међутим, док су западни ханови повремено признавали захтев за превласт јуанских царева, њихова потчињеност била је номинална и сваки је наставио свој властити развој.

Литература

• Allsen, Thomas (1994). „The rise of the Mongolian empire and Mongolian rule in north China”. Ур.: Twitchett, Dennis; Franke, Herbert. The Cambridge History of China, Volume 6: Alien Regimes and Border States, 907–1368. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 321—413. ISBN 978-0-521-24331-5. 
• 陳學霖, Hok-Lam Chan (1991). „"Ta Chin" (Great Golden): The Origin and Changing Interpretations of the Jurchen State Name”. T'oung Pao. Second Series. 77 (4/5): 253—299. JSTOR 4528536. S2CID 162236445. doi:10.1163/156853291X00046. 
• Dauben, Joseph (2007). „Chinese Mathematics”. Ур.: Victor Katz. The Mathematics of Egypt, Mesopotamia, China, India, and Islam: A Sourcebook. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11485-9. 
• Ebrey, Patricia Buckley (2010) [1996]. The Cambridge Illustrated History of China (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-12433-1. 
• Guzman, Gregory G. (1988). „Were the Barbarians a Negative or Positive Factor in Ancient and Medieval History?”. The Historian. 50 (4): 558—571. doi:10.1111/j.1540-6563.1988.tb00759.x. 
• Ho, Peng Yoke (1985). Li, Qi and Shu: An Introduction to Science and Civilization in China. Hong Kong University Press. ISBN 978-0-486-41445-4. 
• Hsiao, Ch'i-Ch'ing (1994). „Mid-Yuan Politics”. Ур.: Twitchett, Dennis; Franke, Herbert. The Cambridge History of China, Volume 6: Alien Regimes and Border States, 907–1368. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 490—560. ISBN 978-0-521-24331-5. 
• Joseph, George Gheverghese (2011). The Crest of the Peacock: Non-European Roots of Mathematics. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13526-7. 
• Lane, George (2006). Daily Life in the Mongol Empire. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-313-33226-5. 
• Morgan, David (1982). „Who Ran the Mongol Empire?”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. 114 (1): 124—136. doi:10.1017/S0035869X00159179. 
• Morgan, David (2007). The Mongols. Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-3539-9. 
• Rossabi, Morris (1988). Khubilai Khan: His Life and Times. Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-06740-0. 
• Rossabi, Morris (1994). „The reign of Khubilai Khan”. Ур.: Twitchett, Dennis; Franke, Herbert. The Cambridge History of China, Volume 6: Alien Regimes and Border States, 907–1368. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 414—489. ISBN 978-0-521-24331-5. 
• Rossabi, Morris (2012). The Mongols: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-984089-2. 
• Mote, Frederick W. (1999). Imperial China: 900–1800. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01212-7. 
• Mote (1994). „Chinese society under Mongol rule, 1215-1368”. Ур.: Twitchett, Dennis; Franke, Herbert. The Cambridge History of China, Volume 6: Alien Regimes and Border States, 907–1368. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 616—664. ISBN 978-0-521-24331-5. 
• Smith, Jr., John Masson (1998). „Review: Nomads on Ponies vs. Slaves on Horses”. Journal of the American Oriental Society. 118 (1): 54—62. JSTOR 606298. doi:10.2307/606298. 
• Wu, K. T. (1950). „Chinese Printing under Four Alien Dynasties: (916-1368 A. D.)”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 13 (3/4): 447—523. ISSN 0073-0548. JSTOR 2718064. doi:10.2307/2718064. 
• Zhao, Gang (јануар 2006). „Reinventing China: Imperial Qing Ideology and the Rise of Modern Chinese National Identity in the Early Twentieth Century”. Modern China. 32 (1): 3—30. JSTOR 20062627. S2CID 144587815. doi:10.1177/0097700405282349. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Birge, Bettine (1995). „Levirate marriage and the revival of widow chastity in Yüan China”. Asia Major. 3rd series. 8 (2): 107—146. JSTOR 41645519. 
• Brook, Timothy. The Troubled Empire: China in the Yuan and Ming Dynasties (History of Imperial China) (Harvard UP, 2010). excerpt
• Chan, Hok-lam; de Bary, W.T., ур. (1982). Yuan Thought: Chinese Thought and Religion Under the Mongols. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05324-2. 
• Cotterell, Arthur (2007). The Imperial Capitals of China - An Inside View of the Celestial Empire. London, England: Pimlico. ISBN 9781845950095. 
• Dardess, John (1994). „Shun-ti and the end of Yuan rule in China”. Ур.: Denis C. Twitchett; Herbert Franke (sinologist); John King Fairbank. The Cambridge History of China: Volume 6, Alien Regimes and Border States, 710–1368. Cambridge University Press. стр. 561—586. ISBN 978-0-521-24331-5. 
• Ebrey, Patricia Buckley (2009-11-24). Chinese Civilization: A Sourcebook (2nd изд.). Simon and Schuster. ISBN 978-1-4391-8839-2. 
• Endicott-West, Elizabeth (1986). „Imperial governance in Yüan times”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 46 (2): 523—549. JSTOR 2719142. doi:10.2307/2719142. 
• Endicott-West, Elizabeth (1994). „The Yuan government and society”. Ур.: Denis C. Twitchett; Herbert Franke (sinologist); John King Fairbank. The Cambridge History of China: Volume 6, Alien Regimes and Border States, 710–1368. Cambridge University Press. стр. 587—615. ISBN 978-0-521-24331-5. 
• Langlois, John D. (1981). China Under Mongol Rule. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-10110-1. 
• Langlois, John D. (1977). „Report on the research conference: The Impact of Mongol Domination on Chinese Civilization”. Sung Studies Newsletter. 13 (13): 82—90. JSTOR 23497251. 
• Paludan, Ann (1998). Chronicle of the China Emperors. London, England: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05090-3. 
• Saunders, John Joseph (2001) [1971]. The History of the Mongol Conquests. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-812-21766-7. 
• Owen, Stephen, "The Yuan and Ming Dynasties," in Stephen Owen, ed. An Anthology of Chinese Literature: Beginnings to 1911. New York: W. W. Norton, 1997. pp. 723 743. ( Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)).
• “Directory of Scholars Working in Sung, Liao, Chin and Yüan”. 1987. “Directory of Scholars Working in Sung, Liao, Chin and Yüan”. Bulletin of Sung and Yüan Studies, no. 19. Society for Song, Yuan, and Conquest Dynasty Studies: 224–54. JSTOR 23497542.
• Robinson, David (2019). In the Shadow of the Mongol Empire: Ming China and Eurasia. стр. 50. ISBN 9781108482448. 
• Robinson, David (2009). Empire's Twilight: Northeast Asia Under the Mongols. стр. 293. ISBN 9780674036086. 
• Brook, Timothy; Walt van Praag, Michael van; Boltjes, Miek (2018). Sacred Mandates: Asian International Relations since Chinggis Khan. стр. 45. ISBN 9780226562933. 

Спољашње везе

• Collectif (2002-01-01). „Revue bibliographique de sinologie, n° 19/2001 – Collectif”. Books.google.com. Приступљено 2016-05-27. 
• „"萬戶路"、"千戶州" ——蒙古千戶百戶制度與華北路府州郡體制 – 新疆哲學社會科學”. Big5.xjass.com. 2013-02-27. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 2016-05-27. 
• „白话元史-刘伯林传(附刘黑马传)”. Wenxue100.com. Приступљено 2016-05-27. 
• „"万户路"、"千户州"——蒙古千户百户制度与华北路府州郡体制 – 中国人民大学清史研究所”. Iqh.net.cn. 2013-04-30. Приступљено 2016-05-27. 
• Timothy Michael May (2009-01-14). „The Mechanics of Conquest and Governance: The Rise and Expansion of the ...”. Books.google.com. Приступљено 2016-05-27.