The New Yorker

The New Yorker je američki nedeljni magazin koji sadrži novinarske članke, komentare, kritike, eseje, beletristiku, satiru, karikature i poeziju. Pokrenut kao nedeljnik 1925. godine, časopis sada izlazi 47 puta godišnje, pri čemu pet od njegovih izdanja pokriva dvonedeljne periode. Iako se njegovi pregledi i popisi događaja često fokusiraju na kulturnom životu grada Njujorka, The New Yorker ima široku publiku izvan Njujorka i čita se u internacionalno. Poznat je po svojim ilustrovanim i često aktuelnim naslovnim stranicama,[5] svojim komentarima o popularnoj kulturi i ekscentričnim američkim temama, svojoj posvećenosti modernoj fikciji uključivanjem kratkih priča i književnih recenzija, svojoj rigoroznoj proveri činjenica i uređivačkoj obradi sadržaja,[6][7] svojim novinarskim pokrićem politike i društvenih tema, kao i svojim jednopanelskim karikaturama zastupljenim u svakom izdanju.

The New Yorker
The New Yorker Logo.svg
Cover of The New Yorker's first issue in 1925 with illustration depicting iconic character Eustace Tilley
Naslovna strana prvog izdanja, sa prikazom dendi Justasa Tilija, koju je kreirao Rea Irvin.[a]
EditorDejvid Remnik
KategorijePolitika, društveni problemi, umetnost, humor, kultura
Frekvencija47 izdanja godišnje
Format7 7⁄8 in × 10 3⁄4 in (200 mm × 273 mm)[3]
IzdavačKonde Nast
Ukupna cirkulacija
(Jun 2018)		1,269,055[4]
Prvo izdanje21. februar 1925. god.; pre 95 godina (1925-02-21)
KompanijaNapredne publikacije
ZemljaSjedinjene Države
Baziran naNjujork Siti, Njujork, SAD
VebsajtNewYorker.com
ISSN0028-792X
OCLC320541675

IstorijaУреди

The New Yorker je osnovao Harold Ros i njegova supruga Džejn Grant, reporter Njujork tajmsa. Časopis je debitovao 21. februara 1925. godine. Ros je želeo da kreira sofistikovani humoristički magazin koji bi se razlikovao od primetno „banalnih” publikacija sa humorom, poput Sudije, gde je radio, ili starog časopisa Život. Ros je u saradnji sa preduzetnikom Raulom H. Flajšmanom (koji je osnovao Generalno pekarsko preduzeće[8]) osnovao F-R izdavačku kompaniju. Prve kancelarije časopisa bile su u 25 Vest 45. Stritu u Menhetnu. Ros je uređivao časopis do svoje smrti 1951. Tokom ranih, povremeno nesigurnih godina svog postojanja, časopis se ponosio svojom kosmopolitskom sofisticiranošću. Ros je glasovito deklarisao u prospektu iz 1925. za časopis: „Objavljeno je da ga ne uređuje stara damu u Dubjuku.”[9]

Iako magazin nikada nije izgubio svoj humoristički element, ubrzo se uspostavio kao istaknuti forum za ozbiljnu fikciju, eseje i novinarstvo. Neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, esej Džona Hersija Hirošima ispunio je celo izdanje. U narednim decenijama časopis je objavio kratke priče mnogih od najuglednijih pisaca dvadesetog i dvadeset prvog veka, uključujući An Biti, Sali Benson, Trumana Kapota, Džona Čivera, Roalda Dala, Mejvis Galant, Džefrija Helmana, Rut Makeni, Džona Maknultija, Džozef Mičela, Alis Manro, Haruki Murakamija, Vladimira Nabokova, Džona O'Hare, Doroti Parker, Filipa Rota, Dž.D. Selindžera, Irvina Šoa, Džejmsa Tarbera, Džona Apdajka, Judore Velti, Stivena Kinga i EB Vajta. Objava Širli Džeksonove „Lutrije” privukla je više pošte nego bilo koja druga priča u istoriji časopisa.[10]

NapomeneУреди

  1. ^ The caricature, or a variation of it, appeared on the cover of every anniversary issue until 2017, when, in protest of Executive Order 13769, Tilley wasn't depicted (although a variation appeared two issues later).[1][2]

ReferenceУреди

  1. ^ „The New Yorker February 13 & 20, 2017 Issue”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 12. 3. 2018. 
  2. ^ „The New Yorker March 6, 2017 Issue”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 12. 3. 2018. 
  3. ^ „The New Yorker media kit”. condenast.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2014. 
  4. ^ „eCirc for Consumer Magazines”. Alliance for Audited Media. 30. 6. 2018. Приступљено 4. 1. 2019. 
  5. ^ Temple, Emily. „20 Iconic New Yorker Covers from the Last 93 Years”. Literary Hub. Приступљено 23. 2. 2018. 
  6. ^ Norris, Mary (10. 5. 2015). „How I proofread my way to Philip Roth's heart”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 12. 7. 2018. »It has been more than 20 years since I became a page OK'er—a position that exists only at the New Yorker, where you query-proofread pieces and manage them, with the editor, the author, a fact-checker, and a second proofreader, until they go to press.« 
  7. ^ „Mary Norris: The nit-picking glory of the New Yorker's comma queen”. TED. Приступљено 12. 7. 2018. »Copy editing for The New Yorker is like playing shortstop for a major league baseball team—every little movement gets picked over by the critics [...] E. B. White once wrote of commas in The New Yorker: 'They fall with the precision of knives outlining a body.'« 
  8. ^ Newyorker.com Архивирано 2013-11-07 на сајту Wayback Machine
  9. ^ Dubuque Journal; The Slight That Years, All 75, Can't Erase, Dirk Johnson, The New York Times, August 5, 1999.
  10. ^ Franklin, Ruth (25. 6. 2013). „'The Lottery' Letters”. www.newyorker.com. Condé Nast. Приступљено 11. 6. 2018. 

Spoljašnje vezeУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_New_Yorker&oldid=23180876”