Википедија

The New Yorker

The New Yorker је амерички недељни магазин који садржи новинарске чланке, коментаре, критике, есеје, белетристику, сатиру, карикатуре и поезију. Покренут као недељник 1925. године, часопис сада излази 47 пута годишње, при чему пет од његових издања покрива двонедељне периоде. Иако се његови прегледи и пописи догађаја често фокусирају на културном животу града Њујорка, The New Yorker има широку публику изван Њујорка и чита се у интернационално. Познат је по својим илустрованим и често актуелним насловним страницама,[5] својим коментарима о популарној култури и ексцентричним америчким темама, својој посвећености модерној фикцији укључивањем кратких прича и књижевних рецензија, својој ригорозној провери чињеница и уређивачкој обради садржаја,[6][7] својим новинарским покрићем политике и друштвених тема, као и својим једнопанелским карикатурама заступљеним у сваком издању.

The New Yorker
Цовер оф Тхе Неw Yоркер'с фирст иссуе ин 1925 wитх иллустратион депицтинг ицониц цхарацтер Еустаце Тиллеy
Насловна страна првог издања, са приказом денди Јустаса Тилија, коју је креирао Реа Ирвин.[а]
ЕдиторДејвид Ремник
КатегоријеПолитика, друштвени проблеми, уметност, хумор, култура
Фреквенција47 издања годишње
Формат7 7⁄8 ин × 10 3⁄4 ин (200 мм × 273 мм)[3]
ИздавачКонде Наст
Укупна циркулација
(Јун 2018)		1,269,055[4]
Прво издање21. фебруар 1925. год.; пре 99 година (1925-02-21)
КомпанијаНапредне публикације
ЗемљаСједињене Државе
Базиран наЊујорк Сити, Њујорк, САД
Веб-сајтNewYorker.com
ИССН0028-792X
ОЦЛЦ320541675

Историја

уреди

The New Yorker је основао Харолд Рос и његова супруга Џејн Грант, репортер Њујорк тајмса. Часопис је дебитовао 21. фебруара 1925. године. Рос је желео да креира софистиковани хумористички магазин који би се разликовао од приметно „баналних” публикација са хумором, попут Судије, где је радио, или старог часописа Живот. Рос је у сарадњи са предузетником Раулом Х. Флајшманом (који је основао Генерално пекарско предузеће[8]) основао Ф-Р издавачку компанију. Прве канцеларије часописа биле су у 25 Вест 45. Стриту у Менхетну. Рос је уређивао часопис до своје смрти 1951. Током раних, повремено несигурних година свог постојања, часопис се поносио својом космополитском софистицираношћу. Рос је гласовито декларисао у проспекту из 1925. за часопис: „Објављено је да га не уређује стара даму у Дубјуку.”[9]

Иако магазин никада није изгубио свој хумористички елемент, убрзо се успоставио као истакнути форум за озбиљну фикцију, есеје и новинарство. Непосредно након завршетка Другог светског рата, есеј Џона Херсија Хирошима испунио је цело издање. У наредним деценијама часопис је објавио кратке приче многих од најугледнијих писаца двадесетог и двадесет првог века, укључујући Ан Бити, Сали Бенсон, Трумана Капота, Џона Чивера, Роалда Дала, Мејвис Галант, Џефрија Хелмана, Рут Макени, Џона Макнултија, Џозеф Мичела, Алис Манро, Харуки Муракамија, Владимира Набокова, Џона О'Харе, Дороти Паркер, Филипа Рота, Џ.D. Селинџера, Ирвина Шоа, Џејмса Тарбера, Џона Апдајка, Јудоре Велти, Стивена Кинга и ЕБ Вајта. Објава Ширли Џексонине „Лутрије” привукла је више поште него било која друга прича у историји часописа.[10]

Провера података

уреди

Још четрдесетих година прошлог века, углед часописа за проверу чињеница је већ био успостављен.[11] Међутим, часопис је играо улогу у књижевном скандалу и тужби за клевету због два чланка Џенет Малколм 1990-их, која је писала о наслеђу Сигмунда Фројда. Постављена су питања о процесу провере чињеница у часопису.[12] Од 2010. године, Тхе Неw Yоркер запошљава шеснаест проверача чињеница.[13] У јулу 2011, часопис је тужен за клевету пред Окружним судом Сједињених Држава због чланка који је написао Дејвид Гран 12. јула 2010,[14][15] али је случај по кратком поступку одбачен.[16][17] Данас се часопис често идентификује као водећа публикација са ригорозном провером чињеница.[18]

Списак књига о Тхе Неw Yоркер

уреди
  • Росс анд Тхе Неw Yоркер, Дале Крамер (1951)
  • Тхе Yеарс wитх Росс, Јамес Тхурбер (1959)
  • Росс, Тхе Неw Yоркер анд Ме, Јане Грант (1968)
  • Хере ат Тхе Неw Yоркер, Брендан Гилл (1975)
  • Абоут тхе Неw Yоркер анд Ме, Е.Ј. Кахн (1979)
  • Онwард анд Упwард: А Биограпхy оф Катхарине С. Wхите, Линда Х. Давис (1987)
  • Ат Севентy: Море абоут Тхе Неw Yоркер анд Ме, Е. Ј. Кахн (1988)
  • Катхарине анд Е. Б. Wхите: Ан Аффецтионате Мемоир, Исабел Русселл (1988)
  • Тхе Ласт Даyс оф Тхе Неw Yоркер, Гиги Махон (1989)
  • Тхе Смарт Магазинес: Фифтy Yеарс оф Литерарy Ревелрy анд Хигх Јинкс ат Ванитy Фаир, тхе Неw Yоркер, Лифе, Есqуире, анд тхе Смарт Сет бy Георге Х. Доуглас (1991)
  • Гениус ин Дисгуисе: Харолд Росс оф тхе Неw Yоркер, Тхомас Кункел (1997)
  • Хере Бут Нот Хере: Мy Лифе wитх Wиллиам Схаwн анд Тхе Неw Yоркер, Лиллиан Росс (1998)
  • Ремемберинг Мр. Схаwн'с Неw Yоркер: Тхе Инвисибле Арт оф Едитинг, Вед Мехта (1998)
  • Соме Тимес ин Америца: Анд а Лифе ин а Yеар ат Тхе Неw Yоркер, Алеxандер Цханцеллор (1999)
  • Тхе Wорлд Тхроугх а Моноцле: Тхе Неw Yоркер ат Мидцентурy, Марy Ф. Цореy (1999)
  • Абоут Тоwн: Тхе Неw Yоркер анд тхе Wорлд Ит Маде, Бен Yагода (2000)
  • Цоверинг тхе Неw Yоркер: Цуттинг-Едге Цоверс фром а Литерарy Институтион, Франçоисе Моулy (2000)
  • Дефининг Неw Yоркер Хумор, Јудитх Yаросс Лее (2000)
  • Гоне: Тхе Ласт Даyс оф Тхе Неw Yоркер, бy Рената Адлер (2000)
  • Леттерс фром тхе Едитор: Тхе Неw Yоркер'с Харолд Росс едитед бy Тхомас Кункел (2000; леттерс цоверинг тхе yеарс 1917 то 1951)
  • Неw Yоркер Профилес 1925–1992: А Библиограпхy цомпилед бy Гаил Схивел (2000)
  • НоБроw: Тхе Цултуре оф Маркетинг – тхе Маркетинг оф Цултуре, Јохн Сеаброок (2000)
  • Фиерце Пајамас: Ан Антхологy оф Хумор Wритинг фром Тхе Неw Yоркер, Давид Ремницк анд Хенрy Финдер (2002)
  • Цхристмас ат Тхе Неw Yоркер: Сториес, Поемс, Хумор, анд Арт (2003)
  • А Лифе оф Привилеге, Мостлy, Гарднер Ботсфорд (2003)
  • Маеве Бреннан: Хомесицк ат Тхе Неw Yоркер, Ангела Боурке (2004)
  • Беттер тхан Сане, Алисон Росе (2004)
  • Лет Ме Финисх, Рогер Ангелл (Харцоурт, 2006)
  • Тхе Рецептионист: Ан Едуцатион ат Тхе Неw Yоркер, Јанет Гротх (2012)
  • Мy Мистаке: А Мемоир, Даниел Менакер (2013)
  • Бетwеен Yоу & Ме: Цонфессионс оф а Цомма Qуеен, Марy Норрис (2015)
  • Цаст оф Цхарацтерс: Wолцотт Гиббс, Е. Б. Wхите, Јамес Тхурбер анд тхе Голден Аге оф Тхе Неw Yоркер, Тхомас Винцигуерра (2015)
  • Петер Арно: Тхе Мад, Мад Wорлд оф Тхе Неw Yоркер'с Греатест Цартоонист, Мицхаел Маслин (2016)

Филмови о Тхе Неw Yоркер

уреди

У Мрс. Паркер анд тхе Вициоус Цирцле, филму о округлом столу Алгонкуин у којем глуми Џенифер Џејсон Ли као Дороти Паркер, Сем Робардс портретише оснивачког уредника Харолда Роса који покушава да прикупи подршку за своју текућу публикацију.

Бивши уредник часописа, Вилијам Шон, приказан је у филмовима Цапоте (2005), Инфамоус (2006) и Ханнах Арендт (2012).

Документарни филм Верy Семи-Сериоус из 2015. године, у продукцији Редора Филмс, представља поглед иза кулиса на карикатуре у Тхе Неw Yоркер.[19]

Списак филмова о Тхе Неw Yоркер

уреди
  • Мрс. Паркер анд тхе Вициоус Цирцле (Фине Лине Феатурес, 1994, 126 минута)
  • Јое Гоулд'с Сецрет (УСА Филмс, 2000, 104 минута)
  • Јамес Тхурбер: Тхе Лифе анд Хард Тимес (Фирст Рун Феатурес, 2000, 57 минута)
  • Топ Хат анд Талес: Харолд Росс анд тхе Макинг оф тхе Неw Yоркер (Цароусел Филм анд Видео, 2001, 47 минута)[20][21]
  • Верy Семи-Сериоус (Редора Филмс, 2015, 83 минута)
  • Тхе Френцх Диспатцх (Сеарцхлигхт Пицтурес, 2021, 103 минута)
  • Спидерхеад (Гранд Елецтриц, 2022, 107 минута)

Напомене

уреди
  1. ^ Тхе царицатуре, ор а вариатион оф ит, аппеаред он тхе цовер оф еверy анниверсарy иссуе унтил 2017, wхен, ин протест оф Еxецутиве Ордер 13769, Тиллеy wасн'т депицтед (алтхоугх а вариатион аппеаред тwо иссуес латер).[1][2]

Референце

уреди
  1. ^ „Тхе Неw Yоркер Фебруарy 13 & 20, 2017 Иссуе”. Тхе Неw Yоркер (на језику: енглески). Приступљено 12. 3. 2018. 
  2. ^ „Тхе Неw Yоркер Марцх 6, 2017 Иссуе”. Тхе Неw Yоркер (на језику: енглески). Приступљено 12. 3. 2018. 
  3. ^ „Тхе Неw Yоркер медиа кит”. цонденаст.цом. Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. 
  4. ^ „еЦирц фор Цонсумер Магазинес”. Аллианце фор Аудитед Медиа. 30. 6. 2018. Приступљено 4. 1. 2019. 
  5. ^ Темпле, Емилy. „20 Ицониц Неw Yоркер Цоверс фром тхе Ласт 93 Yеарс”. Литерарy Хуб. Приступљено 23. 2. 2018. 
  6. ^ Норрис, Марy (10. 5. 2015). „Хоw I проофреад мy wаy то Пхилип Ротх'с хеарт”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 12. 7. 2018. „Ит хас беен море тхан 20 yеарс синце I бецаме а паге ОК'ер—а поситион тхат еxистс онлy ат тхе Неw Yоркер, wхере yоу qуерy-проофреад пиецес анд манаге тхем, wитх тхе едитор, тхе аутхор, а фацт-цхецкер, анд а сецонд проофреадер, унтил тхеy го то пресс.” 
  7. '^ „Марy Норрис: Тхе нит-пицкинг глорy оф тхе Неw Yоркер'с цомма qуеен”. ТЕД. Приступљено 12. 7. 2018. „Цопy едитинг фор Тхе Неw Yоркер ис лике плаyинг схортстоп фор а мајор леагуе басебалл теам—еверy литтле мовемент гетс пицкед овер бy тхе цритицс [...] Е. Б. Wхите онце wроте оф цоммас ин Тхе Неw Yоркер: 'Тхеy фалл wитх тхе прецисион оф книвес оутлининг а бодy.” 
  8. ^ Неwyоркер.цом Архивирано 2013-11-07 на сајту Wayback Machine
  9. ^ Dubuque Journal; The Slight That Years, All 75, Can't Erase, Dirk Johnson, The New York Times, August 5, 1999.
  10. ^ Franklin, Ruth (25. 6. 2013). „'The Lottery' Letters”. www.newyorker.com. Condé Nast. Приступљено 11. 6. 2018. 
  11. ^ Yagoda, Ben (2001). About Town: The New Yorker and the World It Made . Da Capo Press. стр. 202–3. ISBN 978-0-306-81023-7. 
  12. ^ Carmody, Deirdre (30. 5. 1993). „Despite Malcolm Trial, Editors Elsewhere Vouch for Accuracy of Their Work”. The New York Times. Архивирано из оригинала 5. 4. 2022. г. Приступљено 13. 2. 2017. 
  13. ^ Silverman, Craig (9. 4. 2010). „Inside the World's Largest Fact Checking Operation. A conversation with two staffers at Der Spiegel”. Columbia Journalism Review. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 27. 9. 2020. 
  14. ^ Julia Filip, "Art Analyst Sues The New Yorker" Архивирано јул 12, 2011 на сајту Wayback Machine Цоуртхоусе Неwс Сервице (Јулy 1, 2011).
  15. ^ Дyлан Бyерс, "Форенсиц Арт Еxперт Суес Неw Yоркер – Аутхор Wантс $2 миллион фор дефаматион овер Давид Гранн пиеце" Архивирано август 15, 2015 на сајту Wayback Machine, Адwеек, Јуне 30, 2011.
  16. ^ 11 Цив. 4442 (ЈПО) Петер Паул Биро в. ... Давид Гранн ... Архивирано фебруар 3, 2016 на сајту Wayback Machine, United States District Court – Southern District of New York
  17. ^ Samaha, Albert (5. 8. 2013). „Art Authenticator Loses Defamation Suit Against the New Yorker”. Village Voice blog. Архивирано из оригинала 11. 1. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  18. ^ Dickey, Colin (јесен 2019). „The Rise and Fall of Facts”. Columbia Journalism Review (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 12. 2019. г. Приступљено 7. 12. 2019. 
  19. ^ Hoffman, Jordan (2015-11-19). „Very Semi-Serious review – droll doc goes inside the New Yorker's cartoon shed”. The Guardian. Архивирано из оригинала 1. 5. 2021. г. Приступљено 2021-05-01. 
  20. ^ Caryn James (13. 5. 2001). „Neighborhood Report: CRITIC'S VIEW; How The New Yorker Took Wing In Its Larval Years With Ross”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 1. 2012. г. Приступљено 24. 2. 2011. 
  21. ^ Quick Vids by Gary Handman, American Libraries, May 2006.

Spoljašnje veze

уреди
 
The New Yorker на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_New_Yorker&oldid=28525752”