Управа државне безбедности

цивилна обавештајна служба ФНРЈ

Управа државне безбедности (скраћ. УДБ, верз. скраћ. Удба; мкд. Управа за државна безбедност, словен. Uprava državne varnosti) била је цивилна обавештајна служба Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) од 1946. до 1966. године.[1][2]

Формирана је 1946. реорганизацијом Одељења за заштиту народа (ОЗН) на цивилни и војни одсек. Тада је од Првог и Другог одсека Одељења за заштиту народа, при Министарству унутрашњих послова ФНРЈ, формирана Управа државне безбедности, док је од Трећег одсека, при Министарству народне одбране, формирана Контраобавештајна служба (КОС) Југословенске армије.

Функционисала је на сличним принципима као совјетски Комитет државне безбедности (КГБ). Као цивилна контраобавјештајна служба налазила у саставу Министарства унитрашњих послова (касније Савезни секретеријат за унутрашње послове), и састојала се од четири главна одсека која су се бавили:

  • унутрашњим непријатељем;
  • емиграцијом;
  • страним обавјештајним службама;
  • техником праћења и прислушкивања.

У првим поратним годинама, Удба се бавила елиминацијом непријатеља нове власти, најчешће из редова странака и политичких опција поражених у Другом светском рату. Од 1948. године, један од главних задатака Удбе била је елиминација „унутрашњег непријатеља”, што је укључивало чак и чланове Комунистичке партије Југославије (КПЈ), за које се сумњало да подржавају Резолуцији Информбироа и одржавају тајне везе са Совјетским Савезом. Захваљујући томе, Удба је стекла огромну моћ, која је почела угрожавати чак и самог председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и довела до Брионског пленума ЦК СКЈ, јула 1966. године, на коме је са свих дотадашњих функција смијењен Александар Ранковић.

Управа државне безбедности је тада реорганизована и име јој је промењено у Служба државне безбедности (СДБ), а од 1967. је федерализована, односно, свака република је добила властиту службу безбедности, док је на федералном ниву остала Савезна служба државне безбедности, чија су се овлашћења све више смањивала.

Жртве УДБе уреди

Година Држава Име убијеног
1946   Италија Иво Протулипац, Андреј Уршич
1948   Аустрија Илија Абрамовић
1960   Аргентина Динка Доманчиновић
1962   Аргентина Рудолф Кантоци
1966   Канада Мате Миличевић
1967   Западна Немачка Јозе Јелић, Миле Јелић, Владо Мурат, Бардош Гервала, Анђелко Пернар, Маријан Шимундић, Петар Томинац
1968   Аустрија Јосип Крталић
  Аустралија Перо Човић
  Француска Недјељко Мркоњић
  Француска Андрија Лончарић
  Италија Анте Знаор
  Западна Немачка Ђуро Кокић, Вид Маричић, Миле Рукавина, Крешимир Тољ, Хрвоје Урса
1969   Западна Немачка Мирко Ћурић, Нахид Куленовић, Ратко Обрадовић
  Шпанија Вјекослав (Макс) Лубурић
1971   Аргентина Иво Богдан
  УК Максим Крстуловић
  Западна Немачка Мирко Шимић
  Шведска Мијо Лијић
1972   Италија Розмари Бахорић, Стјепан Шево, Татјана Шево
  Западна Немачка Иван Михалић, Јосип Сенић
1973   Западна Немачка Јосип Буљан-Микулић
1974   Западна Немачка Мате Јозак, Благој Шамбевски, Јаков Љотић
  УК Максим Крстуловић
1975   Аустрија Никола Мартиновић
  Белгија Матко Брадарић, Петар Валић, Бора Благојевић
  Данска Винко Ељуга
  Западна Немачка Ивица Миошевић, Никола Пенава, Илија Вучић
  Шведска Стипе Микулић
1976   Француска Иван Туксор
  Белгија Миодраг Бошковић, Урош Миленковић
1977   Јужна Африка Јозо Ореч
  Западна Немачка Иван Вучић
  САД Драгиша Кашиковић и Иванка Милошевић
1978   Француска Бруно Бушић
  САД Крижан Бркић
1979   Канада Цвитко Цицварић, Горан Шећер
  САД Маријан Рудела, Звонко Шимац
1980   Западна Немачка Мирко Дескер, Никола Миличевић
1981   Француска Мате Колић
  Западна Немачка Петар Биланџић, Иво Фурлић, Иван Јуришић, Младен Јуришић, Анте Костић, Јусуф Гервала, Бардош Гервала, Кадри Зека
   Швајцарска Станко Нижић
1983   Западна Немачка Стјепан Ђурековић, Фрањо Микулић, Ђуро Загајски, Милан Жупан
1984   Западна Немачка Славко Логарић
1984   Аустрија Томислав Каталениц
1986   САД Фрањо Машић
1987   Канада Дамир Ђурековић
  Западна Немачка Иван Хлевњак
1990   Белгија Енвер Хадри

Референце уреди

  1. ^ Vojna enciklopedija 6 1973, стр. 495.
  2. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 771.

Литература уреди