27. мај
датум
27. мај (27.5.) је 147. дан године по грегоријанском календару (148. у преступној години). До краја године има још 218 дана.
Догађаји уреди
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1358 — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.
- 1679 — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.
- 1703 — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.
- 1806 — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.
- 1860 — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.
- 1905 — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.
- 1937 — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету.
- 1941 — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло 2.300 људи.
- 1942 — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
- 1960 — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
- 1988 — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељне уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција.
- 1992 —
- У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама
- Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске
- 1993 — У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.
- 1997 —
- НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности.
- Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.
- 1999 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.
- 2000 - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју.
- 2001 — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.
- 2003 — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја.
- 2004 — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.
Рођења уреди
- 1868 — Алекса Шантић, српски песник. (прем. 1924)
- 1876 — Петар Бајаловић, српски архитекта. (прем. 1947)
- 1879 — Лусил Вотсон, канадска глумица. (прем. 1962)
- 1897 — Џон Кокрофт, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1951). (прем. 1967)
- 1911 — Винсент Прајс, амерички глумац. (прем. 1993)
- 1922 — Кристофер Ли, енглески глумац и певач. (прем. 2015)
- 1923 — Хенри Кисинџер, амерички политичар и дипломата, 56. државни секретар САД. (прем. 2023)
- 1936 — Иво Брешан, хрватски књижевник, драматург и сценариста. (прем. 2017)
- 1936 — Сенка Велетанлић, српска певачица и глумица.
- 1936 — Луј Госет Млађи, амерички глумац.
- 1947 — Бранко Облак, словеначки фудбалер и фудбалски тренер.
- 1950 — Ди Ди Бриџвотер, америчка музичарка.
- 1956 — Ђузепе Торнаторе, италијански редитељ и сценариста.
- 1957 — Челси Филд, америчка глумица.
- 1958 — Линеа Квигли, америчка глумица, продуценткиња, модел, певачица и списатељица.
- 1960 — Емир Мутапчић, босанскохерцеговачки кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1965 — Пет Кеш, аустралијски тенисер.
- 1967 — Пол Гаскојн, енглески фудбалер и фудбалски тренер.[1]
- 1970 — Џозеф Фајнс, енглески глумац.
- 1971 — Пол Бетани, енглески глумац.
- 1972 — Ивет Сангало, бразилска певачица.
- 1973 — Јоргос Лантимос, грчки редитељ, сценариста, продуцент и фотограф.
- 1975 — Џејми Оливер, енглески кувар.
- 1984 — Блејк Ејхерн, амерички кошаркаш.
- 1985 — Роберто Солдадо, шпански фудбалер.
- 1987 — Мајкл Брамос, грчки кошаркаш.
- 1987 — Жервињо, фудбалер из Обале Слоноваче.
- 1987 — Драган Зековић, српско-црногорски кошаркаш.
- 1987 — Хосе Алберто Кањас, шпански фудбалер.
- 1991 — Ксенија Первак, руска тенисерка.
- 1994 — Гиљермо Ернангомез, шпански кошаркаш.
- 2001 — Изабела Видовић, америчко-хрватска глумица.
Смрти уреди
- 366 — Прокопије, римски узурпатор (рођ. 326)
- 927 — Симеон, први бугарски цар и највећи владар средњовековне Бугарске.
- 1564 — Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла. (рођ. 1509)
- 1840 — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (рођ. 1782)
- 1910 — Роберт Кох, немачки бактериолог. (рођ. 1843)
- 1926 — Сречко Косовел, словеначки песник. (рођ. 1904)[2]
- 1964 — Џавахарлал Нехру, индијски државник, први премијер независне Индије. (рођ. 1889)
- 1968 — Тодор Манојловић, српски песник, драматичар, есејиста. (рођ. 1883)[3]
- 1988 — Ернст Руска, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1906)
- 2005 — Драгослав Андрић, српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. (рођ. 1923)
- 2016 — Ђорђе Јелисић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (рођ. 1925)
Празници и дани сећања уреди
Види још уреди
- ^ „Paul Gascoigne | Football Stats | No Club | Age 53 | 1984-2004 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2021-01-26.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 375.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 458.