Ђузепе Торнаторе
Ђузепе Торнаторе (итал. Giuseppe Tornatore; Багерија, 27. мај 1956) италијански је филмски режисер и сценариста.
 | |
| Лични подаци | |
|---|---|
| Пуно име | Ђузепе Торнаторе |
| Датум рођења | 27. мај 1956. |
| Место рођења | Багерија, Сицилија, Италија |
| Веза до IMDb-а | |
Он се сматра једним од редитеља који је вратио признање критике италијанској кинематографији.[1] У каријери дугој преко 30 година најпознатији је по режији и писању драмских филмова као што су Everybody's Fine, The Legend of 1900, Malèna, Baarìa и The Best Offer. Његов најпознатији филм је Cinema Paradiso, за који је Торнаторе освојио Оскара за најбољи филм на страном језику. Такође је режирао неколико рекламних кампања за Dolce & Gabbana.[2]
Торнаторе је такође познат по дугогодишњој сарадњи са композитором Енијем Мориконеом, који је компоновао музику за тринаест играних филмова о Торнатореу од 1988. године.
Живот и каријераУреди
Рођен у Багерији, у близини Палерма, Торнаторе је већ са 16 година развио интересовање за глуму и позориште и постављао дела Луиђија Пирандела и Едуарда Де Филипа.
У почетку је радио као слободни фотограф. Затим је, прешавши на филм, дебитовао са Le minoranze etniche in Sicilia (Етничке мањине на Сицилији), заједничким документарним филмом који је освојио награду фестивала у Салерну. Затим је радио за RAI пре него што је објавио свој први целовечерњи филм, Il Camorrista, 1985. Ово је изазвало позитиван одговор како код публике, тако и код критичара, а Торнаторе је награђен Сребрном врпцом за најбољег новог редитеља.
Године 1988, сарадња са продуцентом Франком Кристалдијем изродила је Торнатореово најпознатије филмско дело: Биоскоп Парадизо, филм који приповеда о животу успешног филмског редитеља који се вратио у свој родни град на Сицилији на сахрану свог ментора. Овај филм је постигао светски успех и освојио Оскара за најбољи филм на страном језику.[3] Након тога, Торнаторе је објавио неколико других филмова. Године 2007. освојио је Сребрног Ђорђа за најбољу режију на 29. Московском међународном филмском фестивалу за Непознату жену.[4]
Лични животУреди
Торнаторе себе описује као „особу која не верује и која се каје због тога“.[5] Његов брат Франческо Торнаторе је продуцент.
ФилмографијаУреди
РежисерУреди
- (Il camorrista, 1986)
- Биоскоп Парадизо (Cinema Paradiso, 1989)[3][6][7][8]
- (Stanno tutti bene, 1990)
- Специјална недеља (La domenica specialmente, 1993) - сегмент Il cane blu
- (Una pura formalità, 1994)
- (L'uomo delle stelle, 1995)
- (Lo schermo a tre punte, 1995) - документарни филм
- (Ritratti d'autore: seconda serie, 1996) - документарни филм
- (La leggenda del pianista sull'oceano, 1998)
- Малена (Malèna, 2000)
- (La sconosciuta, 2006)
- Барија: капија ветрова (Baarìa - La porta del vento, 2008)
СценаристаУреди
- Сто дана у Палерму (Cento giorni a Palermo, 1984, режирао Ђузепе Ферара) - потписан као Пепучо Торнаторе (итал. Peppuccio Tornatore)[9]
РеференцеУреди
- ^ Katz, Ephraim, "Italy," The Film Encyclopedia (New York: HarperResource, 2001), pp. 682-685.
- ^ Valentina Zannoni (30. 10. 2011). „Funeral alla Dolce & Gabbana”. Swide Magazine. Архивирано из оригинала на датум 04. 01. 2012. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ а б „The 62nd Academy Awards (1990) Nominees and Winners”. oscars.org. Приступљено 6. 9. 2015.
- ^ „29th Moscow International Film Festival (2007)”. MIFF. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2013. Приступљено 2013-05-30.
- ^ Interview with Trovacinema
- ^ Vancheri, Barabara (26. 3. 1990). „Foreign-movie nominees discuss money, muses”. Pittsburgh Post-Gazette. стр. 10.
- ^ Ebert, Roger (16. 3. 1990). „Cinema Paradiso Movie Review & Film Summary”. Chicago Sun-Times. Приступљено 3. 7. 2021 — преко RogerEbert.com.
- ^ Ebert, Roger (28. 6. 2002). „Cinema Paradiso: The New Version Movie Review”. Chicago Sun-Times. Приступљено 3. 7. 2021.
- ^ Full cast and crew for Cento giorni a Palermo, www.imdb.com, Приступљено 4. 5. 2013.
ЛитератураУреди
- Giuseppe Tornatore. Uno sguardo dal set a cura di Ninni Panzera, Silvana Editoriale, Cinisello Balsamo 2007
- L'isola di Tornatore a cura di Ninni Panzera, Silvana Editoriale, Cinisello Balsamo 2010
- Le Madonie, cinema ad alte quote di Sebastiano Gesù e Elena Russo, con introduzione di Francesco Novara e presentazione di Pasquale Scimeca, Giuseppe Maimone Editore, Catania 1995 (Nuovo Cinema Paradiso and L'Uomo delle Stelle)
- Porter, Darwin; Danforth Prince (2009). Frommer's Sicily. Frommer's. стр. 132. ISBN 978-0-470-39899-9.
- „Cinema Paradiso film locations (1988)”. The Worldwide Guide to Movie Locations. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2014. Приступљено 7. 5. 2014.
- „Festival de Cannes: Cinema Paradiso”. festival-cannes.com. Приступљено 2009-08-01.
- „Umbrella Entertainment - Special Edition DVD”. Архивирано из оригинала на датум 28. 8. 2011. Приступљено 28. 5. 2013.
- „Umbrella Entertainment - Academy Award DVD”. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2011. Приступљено 28. 5. 2013.
- „Umbrella Entertainment - Blu-ray”. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2012. Приступљено 28. 5. 2013.
- „Cinema Paradiso UHD Blu-ray”. Arrow Films. Приступљено 3. 7. 2021.
- Bondanella, Peter E. (1. 1. 2001). Italian Cinema: From Neorealism to the Present. Continuum International Publishing. ISBN 978-0826412478.
- Marcus, Millicent Joy (24. 4. 2002). After Fellini: National Cinema in the Postmodern Age. JHU Press. ISBN 978-0801868474.
Спољашње везеУреди
- Ђузепе Торнаторе на сајту IMDb (језик: енглески)
