Војкан Борисављевић

српски композитор и диригент

Војислав Војкан Борисављевић (Зрењанин, 5. мај 1947Београд, 23. фебруар 2021[1]) био је српски композитор и диригент. Компоновао је више од пет стотина песама за најпознатије југословенске певаче — Леа Мартина, Здравка Чолића, Ђорђа Марјановића, Микија Јевремовића и многе друге, као и за бројне телевизијске серије и филмове, попут серија Сиви дом и Врућ ветар и филма Лајање на звезде[2] за чију је музику награђен Златном мимозом на Фестивалу југословенског филма у Херцег Новом 1997. године.[3] Аутор је песама Одисеја, Љубав је само реч, А сад адио, Ја те волим... Преминуо је 23. фебруара 2021. у Београду.

Војкан Борисављевић
Војкан Борисављевић 2017.png
Војкан Борисављевић у 2017.
Пуно имеВојислав Борисављевић
Датум рођења(1947-05-05)5. мај 1947.
Место рођењаЗрењанин,  НР Србија
 ФНР Југославија
Датум смрти23. фебруар 2021.(2021-02-23) (73 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
НаградеНаграда Дарко Краљић,
Награда за животно дело Савеза естрадно-музичких уметника Србије,
Награда за животно дело на Филмском фестивалу у Сопоту

БиографијаУреди

Војкан Борисављевић је рођен 5. маја 1947. године у Зрењанину, а од 1948. године живи у Београду. Родитељи су му били Слободан и Светислава, а деда по оцу књижевник Миодраг Борисављевић.[4] По завршеној гимназији је студирао на Филозофском факултету у Београду. Музичко образовање је стекао у београдским школама „Др Војислав Вучковић“ и „Станковић“, као и на приватним студијама у Паризу. Уметничким радом се активно бави од 1965. године.

Цео радни век провео је као слободан уметник у оквиру Удружења композитора Србије са статусом истакнутог уметника. Компонује музику за позориште, филм и телевизију, популарне и дечје песме, инструменталне композиције и аранжмане, што до сада чини неколико стотина дела различитих жанрова.

Бави се дириговањем у позоришту, концертима, фестивалима и РТВ снимањима. Сарађивао је са ТВ Београд као музички сарадник и уредник од 1968. године. Учествовао је на већем броју музичких, позоришних и филмских фестивала у земљи и иностранству, где је више пута награђиван.[5] Добитник је награде „Дарко Краљић” која се додељује од стране Удружења композитора Србије за музичко стваралаштво у домену популарне музике.[6]

На Великој сцени Народног позоришта у Београду, 22. марта 2018. године одржао је ауторски концерт, назван Моја одисеја, а том приликом уручена му је награда "Дарко Краљић". 2018. године објавио је књигу Моја одисеја.

Сахрањен је 2. марта 2021. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[7]

СтваралаштвоУреди

Популарна музикаУреди

Музика за филмУреди

Војислав „Војкан” Борисављевић је писао музику за следеће филмове:[8]

Музика за телевизијске серијеУреди

Музика за телевизијске филмовеУреди

Награде и признањаУреди

  • 2015. Златна медаља за заслуге у културним делатностима (Поводом Дана државности Републике Србије)
  • 2015. Златни мелос — награда за животно дело[9]
  • 2017. Награда за животно дело „Дарко Краљић” (Удружење композитора Србије)
  • 2018. Награда за животно дело (Филмски фестивал Сопот)
  • 2018. Награда за животно дело (Савез естрадно-музичких уметника Србије)

РеференцеУреди

  1. ^ Preminuo Vojkan Borisavljević, b92.net, 23. 2. 2021.
  2. ^ „Глорија: Војкан Борисављевић — Одисеја се наставља” (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала на датум 06. 03. 2016. Приступљено 16. новембар 2011. 
  3. ^ „Војкан Борисављевић”. barikada.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 07. 2013. Приступљено 18. 7. 2013. 
  4. ^ Порекло Војкана Борисављевића (Порекло, 6. април 2012)
  5. ^ „Кошутњак филм: Војкан Борисављевић” (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала на датум 20. 07. 2013. Приступљено 18. јул 2011. 
  6. ^ „Nagrada Darko Kraljić | Udruženje kompozitora Srbije”. composers.rs. Приступљено 15. 07. 2019. 
  7. ^ „САХРАНЈЕН ВОЈКАН БОРИСАВЛЈЕВИЋ: Композитор испраћен уз "А сад адио", почиваће поред Џеја Рамадановског”. Вечерње новости. 2. 3. 2021. Приступљено 2. 3. 2021. 
  8. ^ „Профил Војкана Борисављевић на сајту IMDB” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 16. новембар 2011. 
  9. ^ „Признање легендама”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 15. 07. 2019. 

Спољашње везеУреди