Филозофски факултет Универзитета у Београду

Филозофски факултет Универзитета у Београду
	Филозофски факултет
Тип	државни
Оснивање	1863. година
Афилијација	Универзитет у Београду
Декан	Данијел Синани
Број одсека	10
Локација	Београд, Србија; 44° 49′ 05″ С; 20° 27′ 28″ И / 44.817952° С; 20.457909° И
Веб-сајт	http://www.f.bg.ac.rs

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарији факултет Универзитета у Београду.^[1] Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године.

Из Филозофског факултета се 1947. године издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.^[2]

Филозофски факултет има 255 сарадника у настави, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету.^[1] Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.

На Филозофском факултету се одржавају трибине и спортска такмичења, промовишу се нове књиге и одржавају стручни и научни скупови.^[1]

На платоу испред зграде Филозофског факултета налазе се римске терме и затрпано археолошко налазиште које је описано 1970-их.^[3]

Одељења уреди

Филозофски факултет има десет одељења:

Научни центри уреди

Филозофски факултет у свом саставу има и следеће научне јединице:

Декани уреди

Декани овог факултета од 1905. били су:^[4]

1905/06 - Богдан Поповић
1906-1908 - Светолик Радовановић
1908/09 - Михаило Петровић
1909-1913 - Ђорђе Станојевић
1913/14 - Драгољуб Павловић, затим Ђорђе Станојевић
1918/19 - Сима Лозанић
1919/20 - Живојин Ђорђевић
1920-1923 - Никола Вулић
1923-1926 - Владимир К. Петковић
1926/27 - Милутин Миланковић
1927/28 - Милош Тривунац (зимски семестар), Недељко Кошанин (летњи семестар)
1928-1930 - Милорад Поповић
1930-1933 - Веселин Чајкановић
1933/34 - Владимир Ћоровић
1934/35 - Владимир Ћоровић (зимски семестар), Миливоје С. Лозанић (летњи семестар)
1935-1937 - Миливоје С. Лозанић
1937-1939 - Никола Поповић
1939/40 - Никола Поповић (зимски семестар), Милош Тривунац (летњи семестар)
1940/41 - Милош Тривунац
1945/46 - Јован Томић
1946/47 - Љубиша Глишић (зимски семестар), Душан Недељковић (летњи семестар)
1947-1949 - Душан Недељковић
1949/50 - Михаило Стевановић
1950/51 - Михаило Динић
1951/52 - Борислав Стевановић
1952-1954 - Боривоје Дробњаковић
1954/55 - Миодраг Ибровац
1955/56 - Никола Банашевић
1956/57 - Боривоје Дробњаковић
1957/58 - Георгије Острогорски
1958/59 - Војислав М. Ђурић
1959/60 - Драгољуб Павловић
1960-1962 - Јорјо Тадић
1962-1964 - Иван Божић
1966/67 - Михаило Марковић
1971-1973 - Дејан Медаковић^[5]

Декани су били и Душан Савићевић, Иван Штајнбергер, Иван Максимовић, Живан Лазовић, Марица Шупут, Александар Костић, Весна Димитријевић, Милош Арсенијевић, Сима Ћирковић.

Значајни алумни уреди

Мира Адања-Полак, слободни продуцент, новинар и водитељ
Мехди Бардхи, оснивач Института за албанологију у Приштини
Алојз Бенац, председник Академије наука и уметности Босне и Херцеговине (1977-1981)
Гани Боби, албански филозоф и социолог
Милан Будимир, српски класичар
Милош Н. Ђурић, српски класичар
Миодраг Булатовић, црногорски српски романсијер и драматург
Бранко Ћопић, југословенски писац
Бора Ћосић, српски и хрватски писац
Зијо Диздаревић, босански прозаик
Зоран Ђинђић, председник Владе Србије (2001–2003)
Рајко Ђурић, српски ромски писац
Јелена Генчић, српски тениски тренер
Триво Инђић, саветник председника Србије (2004–2012)
Жарко Кораћ, потпредседник Владе Србије (2001—2004)
Десанка Ковачевић-Којић, српска историчарка
Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност (2003-данас)
Сима Лозанић, први ректор Универзитета у Београду
Десанка Максимовић, српска песникиња
Мирослав Марковић, филолог и универзитетски професор
Симо Елаковић, српски филозоф и економиста
Михаило Марковић, српски филозоф
Драгољуб Мићуновић, српски политичар и филозоф
Никола Милошевић, српски писац и политички филозоф
Драгослав Митриновић, српски математичар
Васко Попа, српски песник румунског порекла
Тома Поповић, српски историчар
Небојша Радмановић, председник Босне и Херцеговине (2008–2009)
Шербо Растодер, црногорски бошњачки филозоф и историчар
Владислав Ф. Рибникар, оснивач Политике, најстаријег српског листа
Вељко Рус, словеначки филозоф и политичар
Љубодраг Симоновић, српски филозоф, писац и пензионисани кошаркаш
Богољуб Шијаковић, министар вера Србије (2008–2012)
Борис Тадић, председник Србије (2004–2012)
Љубомир Тадић, један од оснивача Демократске странке у Србији
Љубодраг Димић, српски историчар и универзитетски професор
Лепа Млађеновић, српска феминисткиња и лезбејска активисткиња
Здравко Диздар, хрватски историчар