Vojkan Borisavljević
Vojislav Vojkan Borisavljević (Zrenjanin, 5. maj 1947 — Beograd, 23. februar 2021[1]) bio je srpski kompozitor i dirigent.[2] Komponovao je više od pet stotina pesama za najpoznatije jugoslovenske pevače — Lea Martina, Zdravka Čolića, Đorđa Marjanovića, Mikija Jevremovića i mnoge druge, kao i za brojne televizijske serije i filmove, poput serija Sivi dom i Vruć vetar i filma Lajanje na zvezde[3] za čiju je muziku nagrađen Zlatnom mimozom na Festivalu jugoslovenskog filma u Herceg Novom 1997. godine.[4] Autor je pesama Odiseja, Ljubav je samo reč, A sad adio, Ja te volim... Preminuo je 23. februara 2021. u Beogradu.
| Vojkan Borisavljević | |
|---|---|
 Vojkan Borisavljević u 2017. godini | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Vojislav Borisavljević |
| Datum rođenja | 5. maj 1947. |
| Mesto rođenja | Zrenjanin, NR Srbija, FNR Jugoslavija |
| Datum smrti | 23. februar 2021. (73 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Kompozitorski rad | |
| Nagrade | Nagrada Darko Kraljić, Nagrada za životno delo Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije, Nagrada za životno delo na Filmskom festivalu u Sopotu |
Biografija
urediVojkan Borisavljević je rođen 5. maja 1947. godine u Zrenjaninu, a od 1948. godine živi u Beogradu. Roditelji su mu bili Slobodan i Svetislava, a deda po ocu književnik Miodrag Borisavljević.[5] Po završenoj gimnaziji je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Muzičko obrazovanje je stekao u beogradskim školama „Dr Vojislav Vučković“ i „Stanković“, kao i na privatnim studijama u Parizu. Umetničkim radom se aktivno bavi od 1965. godine.
Ceo radni vek proveo je kao slobodan umetnik u okviru Udruženja kompozitora Srbije sa statusom istaknutog umetnika. Komponuje muziku za pozorište, film i televiziju, popularne i dečje pesme, instrumentalne kompozicije i aranžmane, što do sada čini nekoliko stotina dela različitih žanrova.
Bavi se dirigovanjem u pozorištu, koncertima, festivalima i RTV snimanjima. Sarađivao je sa TV Beograd kao muzički saradnik i urednik od 1968. godine. Učestvovao je na većem broju muzičkih, pozorišnih i filmskih festivala u zemlji i inostranstvu, gde je više puta nagrađivan.[6] Dobitnik je nagrade „Darko Kraljić” koja se dodeljuje od strane Udruženja kompozitora Srbije za muzičko stvaralaštvo u domenu popularne muzike.[7]
Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, 22. marta 2018. godine održao je autorski koncert, nazvan Moja odiseja, a tom prilikom uručena mu je nagrada "Darko Kraljić". 2018. godine objavio je knjigu Moja odiseja.
Sahranjen je 2. marta 2021. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[8]
Stvaralaštvo
urediPopularna muzika
uredi- Leo Martin: Odiseja, Ja te volim, Svet bez tebe, Reci mi šta je ljubav, Laku noć, dragi, laku noć, draga, Jednom kad se zaljubiš, Ima vremena, Biću uvek sam, Zbogom, Kristina, Vetar u tvojoj kosi, Draga
- Đorđe Marjanović: Bela dama, crni kralj, Kabare, Peva srce tvoje, Ta tužna muzika, Dobro jutro, Aleksandra
- Miki Jevremović: Pesnikova gitara, Kako ti je ime, devojčice
- Zdravko Čolić: Ljubav je samo riječ
- Nada Knežević: Beograd, Neka pati ko me voli, Peva srce tvoje
- Senka Veletanlić: Ime mi je ljubav
- Dubravka Nešović: Rastanak
- Radmila Karaklajić: Ti ćeš mi se vratiti
- Bojan Milanović: Katarina
- Arsen Dedić: Dolazi dan tvog vjenčanja
- Lutajuća srca: Brod za sreću
- Hladna braća: Mare, Oslobodi me, Kate, Katinka
- Ljiljana Šljapić: Beli Beograde
- Dragan Mijalkovski: Idi, dušo moja
- Saška Petkovska: Toliko ljubavi
- Indeksi: Moja mala Ana
- Alma Ekmečić: Svako ima svoju ljubav
- Ksenija Erker: Nikad više
- Jasna Zlokić: Noć i dan
Muzika za film
urediVojislav „Vojkan” Borisavljević je pisao muziku za sledeće filmove:[9]
- 1968 — Višnja na Tašmajdanu
- 1974 — Partizani
- 1976 — Vojnikova ljubav
- 1979 — Osvajanje slobode
- 1980 — Avanture Borivoja Šurdilovića
- 1982 — Smrt gospodina Goluže
- 1988 — Kuća pored pruge
- 1988 — Špijun na štiklama
- 1991 — Noć u kući moje majke
- 1994 — Biće bolje
- 1997 — Vraćanje
- 1998 — Lajanje na zvezde (nagrađen za muziku)
- 2003 — Volim te najviše na svetu
- 2016 — Santa Maria della Salute
Muzika za televizijske serije
uredi- 1977. Više od igre
- 1980. Vruć vetar
- 1986. Sivi dom
- 1987. I to se zove sreća
- 1989. Sazvežđe belog duda
- 2006-2012. Bela lađa
- 2017. Santa Maria della Salute
- 2019. Junaci našeg doba
- 2021. Beležnica Profesora Miškovića
Muzika za televizijske filmove
uredi- 1974. Mister Dolar
- 1974. Laža i paralaža
- 1978. Siroče
- 1981. Počnimo život iz početka
- 1981. Bila jednom ljubav jedna
- 1983. Ljubavno pismo
- 1989. Mister Dolar
- 1994. Želja zvana tramvaj
- 1998. Džandrljivi muž
- 1999. Golubovića apoteka
- 2006. Gde cveta limun žut
- 2008. Kneževina Srbija
- 2008. Kraljevina Srbija
Nagrade i priznanja
uredi- 2015. Zlatna medalja za zasluge u kulturnim delatnostima (Povodom Dana državnosti Republike Srbije)
- 2015. Zlatni melos — nagrada za životno delo[10]
- 2017. Nagrada za životno delo „Darko Kraljić” (Udruženje kompozitora Srbije)
- 2018. Nagrada za životno delo (Filmski festival Sopot)
- 2018. Nagrada za životno delo (Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije)
Reference
uredi- ^ Preminuo Vojkan Borisavljević, b92.net, 23. 2. 2021.
- ^ „Vojislav Borisavljevic | Composer, Actor, Soundtrack”. IMDb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30.
- ^ „Glorija: Vojkan Borisavljević — Odiseja se nastavlja” (na jeziku: (jezik: srpski)). Arhivirano iz originala 6. 3. 2016. g. Pristupljeno 16. novembar 2011.
- ^ „Vojkan Borisavljević”. barikada.com. Arhivirano iz originala 30. 7. 2013. g. Pristupljeno 18. 7. 2013.
- ^ Poreklo Vojkana Borisavljevića (Poreklo, 6. april 2012)
- ^ „Košutnjak film: Vojkan Borisavljević” (na jeziku: (jezik: srpski)). Arhivirano iz originala 20. 7. 2013. g. Pristupljeno 18. jul 2011.
- ^ „Nagrada Darko Kraljić | Udruženje kompozitora Srbije”. composers.rs. Pristupljeno 15. 7. 2019.
- ^ „SAHRANjEN VOJKAN BORISAVLjEVIĆ: Kompozitor ispraćen uz "A sad adio", počivaće pored Džeja Ramadanovskog”. Večernje novosti. 2. 3. 2021. Pristupljeno 2. 3. 2021.
- ^ „Profil Vojkana Borisavljević na sajtu IMDB” (na jeziku: (jezik: srpski)). Pristupljeno 16. 11. 2011.
- ^ „Priznanje legendama”. www.novosti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 15. 07. 2019.
