Врућ ветар је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1979. године. Сценарио је написао Синиша Павић, по свом истоименом роману,[1] у сарадњи са Љиљаном Павић, а режирао је Александар Ђорђевић.[2] Серија има 10 епизода које су премијерно емитоване у периоду од 6. јануара до 10. марта 1980. године.[3]

Врућ ветар
Врућ ветар.jpg
Врућ ветар
Жанркомедија
ФорматТелевизијска серија
ИздавачРадио-телевизија Београд
СценариоСиниша Павић
Љиљана Павић
РежијаАлександар Ђорђевић
УлогеЉубиша Самарџић
Миодраг Петровић Чкаља
Бора Тодоровић
Весна Чипчић
Жика Миленковић
Радмила Савићевић
Уводна тема„Човек и брод“
Оливер Драгојевић
Завршна тема„А сад, адио“
Оливер Драгојевић
КомпозиторВојкан Борисављевић
Земља СФРЈ
ЛокацијаБеоград
Власотинце
Франкфурт
Језиксрпски
Број епизода10.
Време трајања~ 55 минута
Продукција
ПродуцентДрагољуб Марковић
УредникМилован Витезовић
Љубомир Радичевић
МонтажерРадмила Николић
КамераМирољуб Поповић
ПродукцијаРТВ Београд
ДистрибуцијаРТВ Београд
Емитовање
ЕмитерРТВ Београд
Прво
приказано на

РТБ 1
Премијерно
приказивање

6. јануар 1980. — 10. март 1980.
Сродно
приказивање

Авантуре Боривоја Шурдиловића
Профил на IMDb-ју

Серија је осим на просторима бивше Југославије емитована у Чехословачкој, Румунији, Бугарској, Аустрији и Мађарској где је проглашена за најбољу телевизијску серију свих времена.[4][5]

Улога Шурде је Љубиши Самарџићу донела велику популарност. Осамдесетих је у Мађарској проглашен за најбољег глумца где га је на Неп стадиону дочекало 100.000 људи, а после великог успеха серије проглашен је за глумца године и у Бугарској и Румунији.[6]

Упоредо са серијом, снимљен је и филм Авантуре Боривоја Шурдиловића. Завршна тема серије, песма „А сад, адио”, коју је уз грчки инструментал отпевао Оливер Драгојевић, евергрин је југословенске поп музике.

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Боривоје Шурдиловић Шурда (Љубиша Самарџић) одлази из родног Власотинца у Београд, надавши се да ће унапредити своје животне прилике и остварити дугогодишње амбиције. Почиње да живи као подстанар, код ујака (Миодраг Петровић Чкаља) и бабе (Радмила Савићевић). Испоставља се да је живот са њима тек прва у низу многобројних Шурдиних главобоља у белом свету.

УлогеУреди

Глумац Улога
Љубиша Самарџић Боривоје Шурдиловић Шурда
Миодраг Петровић-Чкаља Благоје Поповић Фирга
Бора Тодоровић Слободан Михајловић Боб
Радмила Савићевић Шурдина баба
Весна Чипчић Весна, Шурдина жена
Жика Миленковић Соћа, Шурдин отац
Илија Михајловић Шурдин син
Драгомир Бојанић Гидра Крстивоје Крстић – Једноруки Крстивоје
Никола Симић Шурдин шеф
Љубица Ковић Шурдина мајка
Љубица Шћепановић Шурдина сестра
Младен Недељковић Шурдин зет
Чедомир Петровић Пера проналазач
Милан Пузић Марко Бошковић
Никола Милић председник стамбене комисије
Јанез Врховец Пупавац, Шурдин колега
Душан Почек пословођа самопослуге
Мелита Бихали секретарица директора грађевинске фирме
Миодраг Поповић Деба директор грађевинске фирме
Тома Јовановић магистар Чоловић
Драгољуб Гула Милосављевић Бобов пријатељ
Предраг Тодоровић новинар
Жижа Стојановић службеница банке
Предраг Милинковић Пицек, Шурдин колега
Славољуб Бешић певач
Миливоје Даскаловић гост на Шурдиној свадби
Радослав Павловић комшија
Михајло Викторовић станар новоградње
Растко Тадић председник техничке комисије
Славко Симић кројач
Милутин Бутковић берберин у пензији
Јелица Сретеновић Иванка
Нада Блам Анчи, Шурдина прва девојка
Милан Срдоч муштерија у таксију, човек у гипсу
Љуба Тадић човек на аеродрому
Петар Словенски Борко, гост на пријему
Драган Николић гост на пријему
Воја Брајовић гост на пријему
Мида Стевановић нервозна муштерија у берберници
Ненад Цигановић муштерија у берберници
Велимир Суботић муштерија у берберници са псом
Дара Чаленић Афронзина
Мића Татић доктор
Лидија Плетл медицинска сестра
Драгица Новаковић Службеница на шалтеру банке
Радисав Радојковић командир милиције
Душан Тадић дежурни Величковић
Ратко Милетић Кондуктер Рале
Даница Ристовски Новинарка
Боро Стјепановић помоћни судија
Драган Лаковић директор фудбалског клуба
Ђорђе Јовановић секретар фудбалског клуба
Зоран Миљковић Роки
Цане Фирауновић конобар
Дуња Чинче жена са пудлицом
Радмила Плећаш Афронзинина служавка Марија
Ружица Сокић Анђелија
Радмила Гутеша грофица Хелена
Михајло Бата Паскаљевић Жилијен Живаго
Љубомир Дидић Светолик Попадић Баћко
Мира Динуловић службеница завода за запошљавање
Рада Ђуричин судија
Владан Живковић Миле Контраш
Душан Јанићијевић Каписазовић
Еуген Вербер председник радничког савета
Никола Јовановић Брка
Мирко Бабић судски извршитељ
Љубомир Убавкић сељак
Рамиз Секић нови директор
Богољуб Петровић Веснин директор Курчубић
Стеван Миња газда Сима
Јелена Жигон Бошковићева секретарица
Мирослав Бијелић хотелски психолог
Миодраг Андрић - Љуба Мољац контролор паркинга
Весна Малохоџић Бобова супруга
Даница Максимовић продавачица касета
Мира Бањац Мара
Миливој Поповић Мавид судија
Бранислав Цига Миленковић навијач са штапом/ незадовољни станар / гост у кафани
Љубиша Бачић продавац кола / муштерија у кафани
Драган Оцокољић др Ивковић / адвокат
Бранко Цвејић Миша, гост на пријему / Веснин бивши дечко
Миливоје Мића Томић Шахиста / Веснин станодавац / Бобов шеф
Божидар Стошић ауто-механичар / водоинсталер
Иво Јакшић Аврамовић, гост на пријему / Бобов колега Дамјановић
Вељко Маринковић судија / Бобов нови колега
Иван Бекјарев голман / конобар у хотелу
Ранко Гучевац конобар у хотелу / човек из унутрашњости
Татјана Бељакова Преводилац
Буда Јеремић Шурдин колега с позивом за састанак
Станимир Аврамовић Поштар
Душан Вујновић милиционер
Страхиња Мојић милиционер
Милка Газикаловић Драгица, сервирка
Славица Ђорђевић Ленче
Владислав Матић Веснин адвокат
Драган Лукић Омољац Мајстор Милисав
Бранислав Дамњановић Конобар који нема цревца
Живојин Ненадовић

НаградеУреди

МузикаУреди

Музику за серију, као и филм „Авантуре Боривоја Шурдиловића“, компоновао је Војкан Борисављевић[9] a отпевао Оливер Драгојевић. Песме „Човек и брод“ и „А сад адио“ постале су веома популарне и данас се слушају. Песму „А сад адио“, чији је текст написала Љиљана Павић, у серији је певао и Славко Бешић Чупа као и Љубиша Самарџић. Године 2000. сниман је телевизијски филм „А сад адио“ у коме је истоимену песму отпевала Снежана Савић.

ЛокацијеУреди

Серија је снимана осам месеци на локацијама у Београду, Власотинцу, Франкфурту и њиховим околинама.

  • Берберска радња коју је држао Шурда се налазила у старом граду Београда у Чика Љубиној улици.
  • Фиргина кућа се налази на углу улица Јована Рајића и Гружанске на Врачару.
  • Стан Бобове љубавнице Афронзине се налази у Немачкој у Франкфурту Goetheplatz 5.
  • Сцена када је Крстивоје повезао Шурду, након што се враћао са посла из Ритопека, је снимана на Кружном путу Лештане - Бубањ поток.
  • Стамбена зграда у којој се налази Бобов стан је у улици Илије Гарашанина 49.
  • Сцене у ексклузивном хотелу снимане су у некадашњем хотелу "Извор" у Аранђеловцу, као и испред самог хотела.

ЗанимљивостиУреди

  • Првобитно је планирано да Фиргу игра Данило Бата Стојковић а Боривоја Шурдиловића Шурду Милан Гутовић.[10]
  • Редитељ Александар Ђорђевић је Синиши Павићу за улогу Боривоја Шурдиловића Шурду предложио Љубишу Самарџића са којим до тада није сарађивао.[11]
  • Серија је снимана осам месеци.
  • Серија је веома популарна и гледана у Мађарској па је синхронизована на мађарском језику као и песма А сад адио коју је отпевао Љубиша Самарџић.[12][13]
  • Занимљиво је да се Радмила Савићевић која је тумачила Шурдину бабу појавила у свим епизодама, а ни у једној се не помиње име улоге коју тумачи.
  • Занимљиво је да су неки глумци тумачили по две споредне епизодне улоге.
  • Инспирација за лик Шурде био је брица Живојин Биџић Биџа из Власотинца.[14]
  • Миодраг Петровић Чкаља у серији Шурдин ујак Фирга је од Радмиле Савићевић, која му у серији глуми мајку старији скоро две године, иначе су обоје рођени у Крушевцу.
  • Радмила Савићевић која глуми Шурдину бабу и Жика Миленковић који глуми Соћу, Шурдиног оца су у стварном животу били кумови.

ИзвориУреди

  1. ^ „Синиша Павић - биографија”. domace.serije.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 05. 08. 2012. Приступљено 24. 7. 2013. 
  2. ^ „Врућ ветар - домаћа серија”. domace.serije.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 5. 5. 2013. 
  3. ^ „Врућ ветар”. imdb.com. Приступљено 5. 5. 2013. 
  4. ^ „Синиша Павић”. kosutnjakfilm. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2013. Приступљено 6. 8. 2013. 
  5. ^ „"Врућ ветар" се репризира у Хрватској”. nadlanu.com. Приступљено 17. 9. 2013. 
  6. ^ „Веровали или не: Серија "Врућ ветар" и даље најпопуларнија у Мађарској!”. telegraf.rs. Приступљено 4. 5. 2013. 
  7. ^ „Једна од најпрестижнијих акција ТВ новости, Глумачки пар, ОНА и ОН, бележи 40 година”. tv.novosti.rs. Приступљено 8. 7. 2013. 
  8. ^ Мирис кише на Балкану“ у најужем кругу за „Еми. novosti.rs. Приступљено 8. 7. 2013. 
  9. ^ „Војкан Борисављевић: Одисеја се наставља”. gloria.rs. Архивирано из оригинала на датум 06. 03. 2016. Приступљено 18. 7. 2013. 
  10. ^ „Највећа тајна српске телевизије: Ево ко је требало да глуми легендарног Шурду, а ко чувеног ујака Фиргу!”. espreso.rs. Приступљено 14. 9. 2017. 
  11. ^ „Љубиша Самарџић од Шурде до деда-Љубе”. mail-archive.com. Приступљено 24. 7. 2013. 
  12. ^ „Врућ ветар и даље најпопуларнија серија у Мађарској”. vesti-online.com. Приступљено 24. 7. 2013. 
  13. ^ „Ljubiša Samardžić ‎– Forró Szél – Surda-Dal”. discogs.com. Приступљено 24. 7. 2013. 
  14. ^ Шурда из Врућег ветра настао по Биџи из Власотинца (Курир, 22. октобар 2019)

Спољашње везеУреди