Никола Симић
Никола Симић (Београд, 18. мај 1934 — Београд, 9. новембар 2014) био је српски и југословенски глумац.
| Никола Симић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Никола Симић | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 18. мај 1934. | ||||||
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија | ||||||
| Датум смрти | 9. новембар 2014. (80 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд, Србија | ||||||
| Религија | Православље | ||||||
| Универзитет | Драмске уметности у Београду | ||||||
| Занимање | Филмски, телевизијски и позоришни глумац | ||||||
| Породица | |||||||
| Породица | Славко Симић (брат) | ||||||
| Рад | |||||||
| Активни период | 1957—2014. | ||||||
| Битна улога | Хитлер из нашег сокака — Лекси Лаф у срцу — Сава Митровић Тесна кожа — Димитрије Пантић Давитељ против давитеља — Огњен Страхињић Нема проблема — Миленко Пантић Луде године — Светислав Бркић Срећни људи — Михајло Остојић Породично благо — Трипко Стојковић Јагода у супермаркету — Кобац Љубав, навика, паника — Мића Милићевић | ||||||
| Веза до IMDb-а | |||||||
| |||||||
Биографија Уреди
Рођен је у пекарској породици.[1]
Након основне школе, завршио је Пету београдску гимназију. У гимназији је глумио у Драмској секцији, а 1958. дипломирао глуму на Академији за позоришну уметност у Београду, на класи са Радом Ђуричин, Ружицом Сокић и Батом Живојиновићем.
Брат је глумца Славка Симића. Женио се више пута, није имао деце.[2]
Позориште Уреди
Прву улогу игра већ као студент (1957) у Југословенском драмском позоришту (ЈДП), чији је стални члан од 1959.[3] до 1998. године. У том позоришту остварио је бројне запажене улоге у представама као што су: Ревизор, Псећи валцер, Велика ауто трка, Чекајући Годоа, Пуњене тиквице, Скакавци. Од 1971. је играо у представи Буба у уху, са којом је 7. јуна 2011. прославио јубилеј 40 година играња.[4] Представа је ушла у Гинисову књигу рекорда. И то са обе улоге које тумачи: и као имућни Шандебизе и као хотелски слуга Пош. Највећи део позоришне каријере остварио је у матичном Југословенском драмском, док је повремено гостовао на сцени Атељеа 212, Театра поезије, Позоришта на Теразијама, Позоришта "Славија", Вечерње сцене "Радовић", Крушевачког позоришта и др. Остварио је више од 80 позоришних улога.
Филм, телевизија и радио Уреди
На филму је дебитовао 1957. године кратком појавом у остварењу Суботом увече Владимира Погачића. Посебну пажњу привлачи првом главном филмском улогом, партизана Чавке у Погачићевом остварењу Сам 1959. године. За трагикомичну улогу "фолксдојчера" Лексија у потресној драми Хитлер из нашег сокака 1975. године осваја Гран при "Ћеле кула" на Филмским сусретима у Нишу и Сребрну арену на Филмском фестивалу у Пули. У жанру филмске комедије посебно се прославио улогом Димитрија Пантића у филмском серијалу Тесна кожа (1982—1991), а остаће запамћен и као Светислав Бркић, који имперсонира диригента Херберта фон Карајана, из филмова Друга Жикина династија и Сулуде године. Друге важне улоге су биле у филмовима Давитељ против давитеља, где је играо инспектора Огњена Страхињића, који мора да разреши случај давитеља чије су жртве жене које не воле каранфиле, потом Мољац, Нема проблема, Довиђења у Чикагу и Лајање на звезде. Познат је и по улози симпатичног декице у филму Бели лавови. Улога у Давитељу донела му је и једно инострано признање, Награду за најбољег глумца на фестивалу хорор филма у Мадриду. Остварио је улоге у 50 дугометражних филмова.
На телевизији наступа још од раних 60-их, у бројним ТВ-драмама, ТВ-серијама, забавним и квиз програмима. Широку популарност је стекао улогама у серијама које је написао Синиша Павић, као што су Срећни људи (1993—1996), Породично благо (1998—2002), Стижу долари (2004—2006) и серијама Агенција за СИС (2006—2007) и Љубав, навика, паника (2005—2007). Остварио је више од 100 ТВ улога, углавном у продукцији ТВ Београд (данашња РТС), као и у продукцији других ТВ центара.
Посебан сегмент у његовом глумачком стваралаштву представља опус на Радио Београду. Од 1957. до 2013. године остварио је више од 250 улога у радио драмама Драмског програма Радио Београда.[5]
Цртани филмови Уреди
Познат је и по томе што је синхронизацијама цртаних филмова на српски „позајмљивао” глас Душку Дугоушку и тада изговорио реченицу „Шефе који ти је враг” једну од најпознатијих реченица из цртаних филмова. Глас је позајмио и Микеланђелу и Секачу у Нинџа корњачама; Мегатрону, Блустрику и Чипу Чејсу у Трансформерсима, Гаргамелу из Штрумпфова, Мики Маусу и Шиљи…
Последње године Уреди
Почетком фебруара 2014. је оперисан у Институту за урологију и нефрологију од рака простате, а почетком јуна због компликација са бешиком.[6][7]
Преминуо је 9. новембра 2014. у Београду, у 80. години живота.[6][8][9] Комеморација поводом смрти доајена српског глумишта одржана је 14. новембра 2014. у Југословенском драмском позоришту на сцени „Љуба Тадић”. Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду поред свог брата Славка Симића.[10][11]
Награде Уреди
- Гран при „Наиса”, награда за најбољу улогу у филму Хитлер из нашег сокака, на Филмским сусретима у Нишу, 1975. године
- Стеријина награда, за најбоље глумачко остварење, за улогу у представи Дундо Мароје, 1977. године
- Специјална Стеријина награда, за улогу у представи Клара Домбровска, 1968. године
- Статуета Ћуран, за улогу у представи Буба у уху, на Данима комедије у Јагодини, 1972. године
- Статуета Ћуран, за улогу у представи Дундо Мароје, на Данима комедије у Јагодини, 1977. године
- Статуета Ћуран, за улогу у представи Лумуција, на Данима комедије у Јагодини, 1979. године
- Златна арена за најбољу споредну мушку улогу, у филму Хитлер из нашег сокака, на Филмском фестивалу у Пули, 1975. године
- Глумачки пар године „Она и он”, заједно са Секом Саблић, за серију Љубав, навика, паника, на Филмским сусретима у Нишу, 2007. године
- Награда Павле Вуисић за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму, на Филмским сусретима у Нишу, 2005. године
- Златни ћуран за животно дело глумцу комичару — највеће признање позоришног фестивала „Дани комедије” у Јагодини, 2006. године[12]
- Нушићева награда за животно дело глумцу комичару, 1992. године[13]
Филмографија Уреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1950-е | |||
| 1957. | Суботом увече | навијач | |
| 1958. | Те ноћи | Малишин друг | |
| 1959. | Дундо Мароје | ||
| 1959. | Сам | Чавка | |
| 1960-е | |||
| 1960. | Љубав и мода | Бата | |
| 1960. | X-25 јавља | Грегорић | |
| 1961. | Насиље на тргу | Радио оператор | |
| 1961. | Штрафта | ||
| 1962. | Прва љубав | ||
| 1962. | Кишобран, освета и узица (ТВ) | ||
| 1963. | Безазлене душе | ||
| 1963. | Необичне делије | ||
| 1963. | Насиље на тргу | радио оператор | |
| 1963. | Промаја (серија) | ||
| 1964. | Нови асистент | ||
| 1964. | Народни посланик | Ивковић | |
| 1964. | Реквијем за похабане ствари | ||
| 1965. | Лице и наличје | ||
| 1965. | Сигурно је сигурно | ||
| 1965. | Алергија | ||
| 1965. | Горки део реке | Јеврем Ристић | |
| 1966. | Поглед кроз уво | ||
| 1966. | Три бекрије | ||
| 1966. | Пре рата | Љубомир Протић | |
| 1967. | Никад се не зна | ||
| 1967. | Кораци кроз магле | Чапурка | |
| 1967. | Будућност света | дворска луда | |
| 1967. | Седам Хамлета | ||
| 1967. | Терговци | ||
| 1967. | На туђем хлебу | Иванов | |
| 1967. | Пробисвет (ТВ серија) | ||
| 1968. | Изгубљено писмо | ||
| 1968. | Наши синови | ||
| 1968. | Слепи миш (ТВ) | ||
| 1968. | Једног дана, једном човјеку | ||
| 1968. | Продајем стара кола | ||
| 1968. | На рубу памети | ||
| 1968. | Узрок смрти не помињати | Фотограф | |
| 1968. | Бекства | Бановић | |
| 1968. | Вукадин (ТВ серија) | ||
| 1969. | Заобилазни Арчибалд | ||
| 1969. | Безимена звезда | ||
| 1969. | Кројцерова соната (ТВ) | ||
| 1969. | Крчма на главном друму | ||
| 1969. | ТВ Буквар | друг Јешић | |
| 1969. | Рађање радног народа | Шуре | |
| 1969. | Велики дан | Жика | |
| 1970-е | |||
| 1970. | Протекција (ТВ филм) | Сава Савић, ћумурџија | |
| 1970. | Бурна ноћ | ||
| 1970. | Фарса о Патлену | Трговац | |
| 1970. | Јепе брђанин (ТВ) | ||
| 1971. | Капетан из Кепеника | Кале | |
| 1971. | Дом и лепота | ||
| 1971. | Баријоново венчање | ||
| 1971. | Улази слободан човек (ТВ) | ||
| 1971. | Леваци | Вук | |
| 1971. | Дипломци | Александар Аца Брзић | |
| 1972. | Злочин и казна | Александар Григорјевич Замјотов | |
| 1972. | Буба у уху | Виктор Шандебиз | |
| 1972. | Розенбергови не смеју да умру | Тужилац | |
| 1972. | Смех са сцене: Југословенско драмско позориште | ||
| 1972. | Амфитрион 38 | ||
| 1972. | Дамон (ТВ) | Леандер | |
| 1972. | Девојка са Космаја | Лисичић | |
| 1973. | Кућевласник и паликућа | ||
| 1973. | Самртно пролеће | Бошко | |
| 1973. | Прослава (ТВ филм) | ||
| 1973. | Хотел за птице | ||
| 1973. | Дубравка | ||
| 1974. | Лажа и Паралажа | ||
| 1974. | Пинг без понга | ||
| 1974. | Кошава | Ђура | |
| 1975. | Црни петак | Саја Молеровић | |
| 1975. | Циркус бува | ||
| 1975. | Велебитске саонице или три швалера и једна девојка | ||
| 1975. | Проклетиња | Сведок | |
| 1975. | Хитлер из нашег сокака | Лекси | |
| 1976. | Влајкова тајна | ||
| 1976. | Људи с репом | ||
| 1977. | Хајдучка времена | Саватије | |
| 1977. | Под истрагом | Правник | |
| 1977. | Више од игре | Мирослав Илић-Гуливер | |
| 1978. | Мисао | Доктор Антон Игњаич Керженцев | |
| 1978. | Поглед у ноћ | ||
| 1978. | Чардак ни на небу ни на земљи | Психијатар у моди | |
| 1978. | Није него | директор Мартиновић | |
| 1979. | Сумњиво лице (ТВ) | Јеротије Пантић | |
| 1979. | Шестица, горе лево | ||
| 1978—1979. | Чардак ни на небу ни на земљи | ||
| 1979. | Седам плус седам | Никола | |
| 1979. | Копилан | ||
| 1980-е | |||
| 1980. | Било, па прошло | погребник | |
| 1980. | Врућ ветар | шеф | |
| 1980. | Позориште у кући 4 | Радин | |
| 1980. | Само за двоје | директор предузећа | |
| 1981. | Лаф у срцу | Сава Митровић | |
| 1981. | Ерогена зона | Доктор Поповић „Кикирез” | |
| 1981. | Берлин капут | Максим | |
| 1981. | 500 када | Тржишни инспектор | |
| 1981. | На рубу памети (ТВ) | ||
| 1981. | Седам минус седам | ||
| 1981. | Наши песници (ТВ серија) | ||
| 1982. | Три сестре | ||
| 1982. | Стеница (ТВ) | ||
| 1982. | Лукицијада (ТВ серија) | ||
| 1982. | Тесна кожа | Димитрије „Мита” Пантић | |
| 1982. | Мачор на усијаном лименом крову | Паја Шушуревић | |
| 1983. | Увоз—извоз | Директор из Комишинице | |
| 1984. | Не тако давно (ТВ серија) | ||
| 1984. | Уби или пољуби | Рецепционер | |
| 1984. | Давитељ против давитеља | Инспектор Огњен Страхињић | |
| 1984. | The Secret Diary of Sigmund Freud | Папа Фројд | |
| 1984. | Мољац | Доктор Табацки | |
| 1984. | Нема проблема | Миленко Пантић | |
| 1984. | Формула 1 (серија) | ||
| 1985. | Ћао инспекторе | Мики | |
| 1985. | Хумористички клуб | ||
| 1986. | Смешне и друге приче | ||
| 1986. | Мајстор и Шампита | Веља | |
| 1986. | Кружна путовања (ТВ) | Господин Кукурику | |
| 1986. | Друга Жикина династија | Светислав Бркић | |
| 1987. | Тесна кожа 2 | Димитрије „Мита” Пантић | |
| 1988. | Сулуде године | Светислав Бркић | |
| 1988. | Вук Караџић | Др. Јозеф Шкода | |
| 1988. | Тајна манастирске ракије | брат Габријел | |
| 1988. | Тесна кожа 3 | Димитрије „Мита” Пантић | |
| 1989. | Вампири су међу нама | доктор Шварц | |
| 1989. | Другарица министарка | Спасоје | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Под жрвњем | Стеван Савић | |
| 1990. | Сумњиво лице | Милисав — писар | |
| 1991. | Секула се опет жени | Синиша | |
| 1991. | Глава шећера | Ђука | |
| 1991. | Свемирци су криви за све | Свемирац | |
| 1991. | Тесна кожа 4 | Димитрије „Мита” Пантић | |
| 1992. | Тесна кожа: Новогодишњи специјал (ТВ) | Димитрије „Мита” Пантић | |
| 1993—1994. | Срећни људи | Михајло Остојић | |
| 1995. | Трећа срећа | Пијани поштар | |
| 1995. | Театар у Срба | ||
| 1995. | Отворена врата | Жак Убипарип, Кристијан Зу | |
| 1996. | Добро вече, децо | Чика Антика | |
| 1996. | Довиђења у Чикагу | Пајко | |
| 1995—1996. | Срећни људи 2 | Михајло Остојић | |
| 1996. | Срећни људи: Новогодишњи специјал | Михајло Остојић | |
| 1997. | Горе доле | агент некретнинама Животић | |
| 1998. | Канал мимо | Хранислав | |
| 1998. | Никољдан 1901. године | Одаџија Таса | |
| 1998. | Свирач | Општински писар Видак Пецкаловић | |
| 1998. | Бекство (ТВ) | Парамон Иљиц Корзухин | |
| 1998. | Голубовића апотека | дворски | |
| 1998. | Лајање на звезде | директор | |
| 1999. | Кактуси и руже | Борис Лебедев Макс | |
| 2000-е | |||
| 2000. | Суседи | Милош Николић „Барон” | |
| 2000. | Луђе од луђег | Господин Џоунс | |
| 2000—2001. | Породично благо | Трипко Стојковић | |
| 2000. | Тајна породичног блага | Трипко Стојковић | |
| 2001. | Бумеранг | Апрцовић | |
| 2001. | Бар—Београд вија Пекинг | Радомир „Рада” Цветић | |
| 2001—2002. | Породично благо 2 | Трипко Стојковић | |
| 2003. | Сироти мали хрчки 2010 | академик/нови министар | |
| 2003. | Казнени простор | обијач Муња | |
| 2003. | Јагода у супермаркету | Кобац | |
| 2003. | Црни Груја | газда Славко Митезер | |
| 2004. | Стижу долари | Александар Љутић | |
| 2004. | Te quiero, Радиша | Газда | |
| 2005. | У ординацији | Пацијент са завојима | |
| 2005. | Lost and found | ||
| 2005—2007. | Љубав, навика, паника | Мића | |
| 2006—2007. | Агенција за СИС | Спиридон Карамарковић | |
| 2007. | Кафаница близу СИС-а | Спиридон Карамарковић | |
| 2008. | Читуља за Ескобара | Чика Стева | |
| 2008. | Забрањена љубав | Официр ЈНА | |
| 2009. | Оно као љубав | Тома | |
| 2010-е | |||
| 2011. | Бели лавови | Декица | |
| 2013. | Тесна кожа 5 | Димитрије Мита Пантић | |
| 2014. | Стварање света | ||
Референце Уреди
- ^ Одлазак непоновљивог комичара („Политика”, 10. новембар 2014)
- ^ „Братанац Николе Симића открио због чега глумац никада није имао децу”. Б92. 24. 5. 2022. Приступљено 26. 5. 2022.
- ^ „Бечка раја - Никола Симић, биографија”. becka-raja.at. Архивирано из оригинала 13. 10. 2006. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Како се калила легенда: најбржи тркач Бубиног маратона („Вечерње новости”, 13. новембар 2014)
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Kod dva bela goluba”. www.rts.rs. Приступљено 2022-10-02.
- ^ а б Puls — Preminuo Nikola Simić
- ^ „Kurir:Nikola Simić hitno operisan”. Kurir. 6. 6. 2014.
- ^ Преминуо Никола Симић („Блиц”, 9. новембар 2014)
- ^ Умро Никола Симић (Б92, 9. новембар 2014)
- ^ Последњи опроштај од Николе Симића („Политика”, 14. новембар 2014)
- ^ Сахрањен Никола Симић: Није био глумац него маг („Вечерње новости”, 14. новембар 2014)
- ^ Никола Симић добитник награде фестивала „Дани комедије” у Јагодини, Приступљено 15. април 2013.
- ^ Биографија на ИМДБ, Приступљено 15. април 2013.
Спољашње везе Уреди
- Никола Симић на сајту PORT.rs (језик: српски)
- Никола Симић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Симић на МСН филмовима[мртва веза]
- Биографија на Filmovi.com
- Имам трему од мјузикла — интервју („Прес”, 23. фебруар 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011)
- Брат ме из сликарства, несвесно, увео у глуму („Политика”, 13. јануар 2013)
