Добро дошли на Портал
Социјалистичка Федеративна Република Југославија

О Порталу СФРЈ

застава СФРЈ

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била држава која је постојала од 1945. до 1992. године. Настала је, као равноправна заједница јужнословенских народа, на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943, а званично је проглашена 29. новембра 1945. под називом Федеративна Народна Република Југославија.

Била је социјалистичка држава и чланица Покрета несврстаних. У њеном саставу било је шест социјалистичких република и две социјалистичке аутономне покрајине. На њеном челу налазио се доживотни председник Јосип Броз Тито, а после његове смрти маја 1980. земљом је управљало колективно Председништво. Распала се почетком деведесетих година у крвавом грађанском рату.

Успомену на СФР Југославију данас чува Музеј Југославије у Београду, као и неколико удружења грађана широм бивших југословенских република.

Портал је настао је 1. децембра 2008. поводом 90-огодишњице формирања прве заједничке државе југословенских народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Изабрана биографија

Стјепан Стева Филиповић (Опузен, 27. јануар 1916 — Ваљево, 22. мај 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а потом је у Крагујевцу учио електричарски и браварски занат. Године 1937, као млади радник је приступио револуционарном радничком покрету. Учествовао је у многим демонстрацијама, радничким штрајковима и другим акцијама, због чега је био ухапшен и протеран у родно место. Октобра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије. Непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији, Филиповић је био један од активиста Месног комитета КПЈ за Крагујевац, а након окупације земље 1941. године је по партијском задатку био упућен у Ваљево. Овде је активно учествовао у припремама оружаног устанка и почетком јула 1941. године био један од првих бораца Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда. Већ у првим борбама се истакао храброшћу, а за подвиге које је извршио током напада на Лајковац, 15. августа 1941. године је био похваљен од стране команданта Главног штаба НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита.

Истицао се храброшћу и у другим борбама ваљевских партизана, а посебно приликом напада на Крупањ и Шабац, септембра 1941. године. Био је постављен за командира чете, а потом и за команданта Колубарског батаљона. Крајем септембра је пребачен у Подрински партизански одред, где је вршио дужност политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, крајем 1941. године остао је на терену западне Србије.

Изабрана фотографија

Бранко Пешић

Изабрана фотографија

Да ли сте знали

... да су СФРЈ и Малта биле једине несврстане земље у Европи?
... да је сахрана Јосипа Броза Тита званично најпосећенија сахрана једног државника у ХХ веку?
... да је последњи председник Председништва СФРЈ био Стипе Месић?
... да је споменик „Победи народа Славоније“ код Каменске (саграђен 1968, срушен 1992) био највећи апстрактни споменик на свету?
...да је Милка Планинц 1982. године постала прва жена премијер у СФРЈ и уједно прва жена премијер у источној Европи?
...да је филм „Скупљачи перја” 1968. године био југословенски кандидат за Оскара?

Изабрани чланак

Споменик борцима Револуције, познат и као Споменик Стевану Филиповићу или Ваљевац, у Ваљеву је споменик посвећен истоименом народном хероју и партизанским борцима ваљевског краја. Урађен по угледу на фотографију која је забележила последње тренутке Филиповићевог говора окупљеном народу 22. маја 1942. пре вешања, рад је хрватског вајара српског порекла Војина Бакића.

Споменик је смештен на централном месту платоа на брду Видрак које се уздиже изнад Ваљева и одатле доминира околином, те је видљив и из самог града. Простор око споменика је парковски уређен. Претходно изградњи споменика на овом простору се налазило старо градско као и војничко гробље, на којем су били сахрањени од тифуса умрли војници и болничко особље Ваљевске болнице за време првих година Првог светског рата. Поједини споменици из овог периода су и данас видљиви у непосредној близини споменика. Бакићево дело свечано је отворено 23. октобра 1960. године и споменик је културе. Са аспекта уметничког израза и целокупног дела познатог вајара, представља једну фазу у Бакићевом опусу, након његовог раскида са соцреализмом, који карактерише апстраховање органских облика које се очитује у кристализацији форме, својеврсном изналажењу кубистичке доктрине. Споменик Стевану Филиповићу је једно од најпознатијих остварења овог уметника.