Марсељ
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Марсељ (фр. Marseille, окс. Marselha), традиционални изузетак уместо према савременом изговору Марсеј (мада је и овај облик дозвољен), најважнији је лучки град Француске[2] , и трећа лука Европе по величини. Град се налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Марсељ је главни град департмана Ушће Роне у региону Прованса-Алпи-Азурна обала. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 839.043.[3]
| Марсељ фр. Marseille | |
|---|---|
 Панорама Марсеја | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Француска |
| Регион | Прованса-Алпи-Азурна обала |
| Департман | Ушће Роне |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 868.277 [1] |
| — густина | 3.608,5 ст./km2 |
| Агломерација (2017) | 1.590.867 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 17′ 51″ С; 5° 22′ 38″ И / 43.2975° С; 5.377222° И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Апс. висина | 0-640 m |
| Површина | 240,62 km2 |
  Марсељ Марсељ на карти Француске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Мишел Рубирола |
| Поштански број | 13001, 13016 |
| Позивни број | 491, 496 |
| INSEE код | 13055 |
| Веб-сајт | |
| marseille.fr | |
Историја
уреди
Град Марсељ су основали Грци[2] из Фокеје у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е.[2], али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.
У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних варварских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора хришћанства почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени дио бискупије.
Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. веку, под заштитом провансалских виконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове.[2] Марсељ 1214. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252, када напуљски краљ Карло I Анжујски ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске 1481[2], град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660, за вријеме владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.
У 18. веку грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. веку, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.
У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио атентат на краља Југославије Александра I Карађорђевића. Марсељ је током Другога свјтског рата, у време њемачке окупације, од новембра 1942. до августа 1944, био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су немачке трупе у два наврата, 1943. и 1944, минирале четврти Панје и Стару луку.
Географија
уредиКлима
уредиМарсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима.[4] Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12 °C током дана и 4 °C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29 °C током дана и 19 °C ноћу.
| Клима Марсеља-Марињана (Марсељски Прованс аеродром), надморска висина: 36 m, 1981–2010 нормале, екстереми 1921–садашњост[5][6] | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 19,9 (67,8) |
22,1 (71,8) |
25,4 (77,7) |
29,6 (85,3) |
34,9 (94,8) |
39,6 (103,3) |
39,7 (103,5) |
39,2 (102,6) |
34,3 (93,7) |
30,4 (86,7) |
25,2 (77,4) |
20,3 (68,5) |
39,7 (103,5) |
| Максимум, °C (°F) | 11,4 (52,5) |
12,5 (54,5) |
15,8 (60,4) |
18,6 (65,5) |
22,9 (73,2) |
27,1 (80,8) |
30,2 (86,4) |
29,7 (85,5) |
25,5 (77,9) |
20,9 (69,6) |
15,1 (59,2) |
11,9 (53,4) |
20,2 (68,4) |
| Просек, °C (°F) | 7,1 (44,8) |
8,1 (46,6) |
11,0 (51,8) |
13,8 (56,8) |
18,0 (64,4) |
21,8 (71,2) |
24,8 (76,6) |
24,4 (75,9) |
20,6 (69,1) |
16,6 (61,9) |
11,1 (52) |
7,9 (46,2) |
15,5 (59,9) |
| Минимум, °C (°F) | 2,9 (37,2) |
3,6 (38,5) |
6,2 (43,2) |
9,1 (48,4) |
13,1 (55,6) |
16,6 (61,9) |
19,4 (66,9) |
19,0 (66,2) |
15,7 (60,3) |
12,4 (54,3) |
7,2 (45) |
4,0 (39,2) |
10,8 (51,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −12,4 (9,7) |
−16,8 (1,8) |
−10,0 (14) |
−2,4 (27,7) |
0,0 (32) |
5,4 (41,7) |
7,8 (46) |
8,1 (46,6) |
1,0 (33,8) |
−2,2 (28) |
−5,8 (21,6) |
−12,8 (9) |
−16,8 (1,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 48,0 (1,89) |
31,4 (1,236) |
30,4 (1,197) |
54,0 (2,126) |
41,1 (1,618) |
24,5 (0,965) |
9,2 (0,362) |
31,0 (1,22) |
77,1 (3,035) |
67,2 (2,646) |
55,7 (2,193) |
45,8 (1,803) |
515,4 (20,291) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 5,3 | 4,5 | 3,9 | 6,1 | 4,5 | 3,0 | 1,3 | 2,7 | 4,5 | 6,1 | 5,9 | 5,5 | 53,2 |
| Сунчани сати — месечни просек | 145,1 | 173,7 | 238,7 | 244,5 | 292,9 | 333,4 | 369,1 | 327,4 | 258,6 | 187,1 | 152,5 | 134,9 | 2.857,8 |
| UV индекс | 1 | 2 | 4 | 5 | 7 | 8 | 8 | 7 | 5 | 3 | 2 | 1 | 4,4 |
| Извор: Météo France[7] и Метереолошки атлас[8] | |||||||||||||
| Клима Марсеља (Лонгшамп опсерваторија), надморска висина: 75 m, 1981–2003 просеци, екстреми 1868–2003[9] | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 21,2 (70,2) |
22,7 (72,9) |
26,1 (79) |
28,6 (83,5) |
33,2 (91,8) |
36,9 (98,4) |
40,6 (105,1) |
38,6 (101,5) |
33,8 (92,8) |
30,9 (87,6) |
24,3 (75,7) |
23,1 (73,6) |
40,6 (105,1) |
| Максимум, °C (°F) | 11,8 (53,2) |
12,7 (54,9) |
15,9 (60,6) |
18,3 (64,9) |
22,6 (72,7) |
26,2 (79,2) |
29,6 (85,3) |
29,1 (84,4) |
25,2 (77,4) |
20,9 (69,6) |
15,2 (59,4) |
12,5 (54,5) |
20,0 (68) |
| Просек, °C (°F) | 8,4 (47,1) |
8,9 (48) |
11,6 (52,9) |
13,8 (56,8) |
17,9 (64,2) |
21,3 (70,3) |
24,5 (76,1) |
24,1 (75,4) |
20,7 (69,3) |
16,9 (62,4) |
11,8 (53,2) |
9,3 (48,7) |
15,8 (60,4) |
| Минимум, °C (°F) | 4,9 (40,8) |
5,1 (41,2) |
7,3 (45,1) |
9,3 (48,7) |
13,1 (55,6) |
16,4 (61,5) |
19,4 (66,9) |
19,1 (66,4) |
16,1 (61) |
13,0 (55,4) |
8,3 (46,9) |
6,0 (42,8) |
11,5 (52,7) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −10,5 (13,1) |
−14,3 (6,3) |
−7,0 (19,4) |
−3,0 (26,6) |
0,0 (32) |
4,7 (40,5) |
8,5 (47,3) |
8,1 (46,6) |
0,0 (32) |
−3,0 (26,6) |
−6,9 (19,6) |
−11,4 (11,5) |
−14,3 (6,3) |
| Количина падавина, mm (in) | 51,1 (2,012) |
32,1 (1,264) |
30,7 (1,209) |
51,1 (2,012) |
38,7 (1,524) |
23,5 (0,925) |
7,6 (0,299) |
27,9 (1,098) |
71,6 (2,819) |
78,6 (3,094) |
58,0 (2,283) |
52,3 (2,059) |
523,2 (20,598) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 5,5 | 4,5 | 4,0 | 6,1 | 4,3 | 2,5 | 1,3 | 2,4 | 4,1 | 6,1 | 6,1 | 5,8 | 52,6 |
| Извор #1: Météo France[10] | |||||||||||||
| Извор #2: Infoclimat.fr[11] | |||||||||||||
| Клима Марсеља-Марињана (Марсељски Прованс аеродром), надморска висина: 36 m, 1961-1990 нормале и екстреми | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 19,1 (66,4) |
22,1 (71,8) |
25,4 (77,7) |
26,6 (79,9) |
30,1 (86,2) |
34,4 (93,9) |
39,7 (103,5) |
38,6 (101,5) |
32,7 (90,9) |
30,1 (86,2) |
24,4 (75,9) |
20,3 (68,5) |
39,7 (103,5) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 13,3 (55,9) |
16,7 (62,1) |
18,0 (64,4) |
20,5 (68,9) |
24,9 (76,8) |
28,4 (83,1) |
32,4 (90,3) |
30,9 (87,6) |
27,4 (81,3) |
22,5 (72,5) |
17,0 (62,6) |
14,7 (58,5) |
32,4 (90,3) |
| Максимум, °C (°F) | 10,5 (50,9) |
12,3 (54,1) |
14,7 (58,5) |
17,9 (64,2) |
21,8 (71,2) |
25,6 (78,1) |
28,9 (84) |
28,5 (83,3) |
25,2 (77,4) |
20,7 (69,3) |
14,6 (58,3) |
11,5 (52,7) |
19,35 (66,83) |
| Просек, °C (°F) | 6,6 (43,9) |
8,4 (47,1) |
10,2 (50,4) |
13,3 (55,9) |
17,1 (62,8) |
20,7 (69,3) |
23,6 (74,5) |
23,3 (73,9) |
20,2 (68,4) |
16,2 (61,2) |
10,6 (51,1) |
7,6 (45,7) |
14,82 (58,68) |
| Минимум, °C (°F) | 2,7 (36,9) |
4,0 (39,2) |
5,7 (42,3) |
8,7 (47,7) |
12,4 (54,3) |
15,7 (60,3) |
18,4 (65,1) |
18,0 (64,4) |
15,4 (59,7) |
11,5 (52,7) |
6,9 (44,4) |
4,0 (39,2) |
10,28 (50,52) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −1,6 (29,1) |
−0,6 (30,9) |
2,4 (36,3) |
6,2 (43,2) |
10,1 (50,2) |
14,2 (57,6) |
16,5 (61,7) |
16,4 (61,5) |
13,3 (55,9) |
6,8 (44,2) |
3,8 (38,8) |
−0,3 (31,5) |
−1,6 (29,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −12,4 (9,7) |
−15,0 (5) |
−7,4 (18,7) |
0,3 (32,5) |
2,2 (36) |
6,8 (44,2) |
11,7 (53,1) |
9,4 (48,9) |
6,6 (43,9) |
0,4 (32,7) |
−5,0 (23) |
−12,3 (9,9) |
−15 (5) |
| Количина падавина, mm (in) | 42,4 (1,669) |
47,7 (1,878) |
42,7 (1,681) |
37,0 (1,457) |
38,2 (1,504) |
23,3 (0,917) |
6,0 (0,236) |
25,7 (1,012) |
37,8 (1,488) |
45,0 (1,772) |
48,2 (1,898) |
56,3 (2,217) |
450,3 (17,729) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 6,5 | 6,0 | 5,5 | 5,3 | 4,9 | 3,5 | 1,6 | 3,0 | 3,6 | 5,8 | 5,1 | 6,0 | 56,8 |
| Дани са снегом | 0,8 | 0,4 | 0,1 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,2 | 0,7 | 2,2 |
| Релативна влажност, % | 75 | 72 | 67 | 65 | 64 | 63 | 59 | 62 | 69 | 74 | 75 | 77 | 68,5 |
| Сунчани сати — месечни просек | 150,0 | 155,5 | 215,1 | 244,8 | 292,5 | 326,2 | 366,4 | 327,4 | 254,3 | 204,5 | 155,5 | 143,3 | 2.835,5 |
| Сунчано време — месечни проценти | 53 | 53 | 59 | 62 | 65 | 72 | 79 | 77 | 68 | 61 | 54 | 52 | 62,9 |
| Извор #1: NOAA[6] | |||||||||||||
| Извор #2: Infoclimat.fr (humidity)[5] | |||||||||||||
Демографија
уреди| 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 778.071 | 889.029 | 908.600 | 874.436 | 800.550 | 798.430 | 839.043 | 856.636 |
Са 800.000 становника, то је други град Француске, после Париза. Са околним градовима (Алаух, Обањ, Пен сир Ивен), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа агломерација Француске. Марсељ је седиште великог муфтије и центар ислама у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија.
Међународна сарадња
уреди
Референце
уреди- ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.
- ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 123. ISBN 86-331-2116-6.
- ^ „Villes.co : Ville de Marseille (Provence-Alpes-Côte d'Azur) - France”. www.villes.co. Приступљено 18. 1. 2022.
- ^ „Marseille, France Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступљено 8. 2. 2019.
- ^ а б „Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp” (на језику: French). Infoclimat. Архивирано из оригинала 10. 3. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ а б „Marseille-Marignane (07650) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 4. 2. 2019. Archived 8 February 2019, at the Wayback Machine
- ^ „Marignane (13)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 3. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ d.o.o, Yu Media Group. „Marseille, France - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Приступљено 2. 7. 2019.
- ^ „The Definition of the Standard WMO Climate Normal: The Key to Deriving Alternative Climate Normals”. Приступљено 8. 2. 2019., American Meteorological Society (June 2011)..
- ^ „Marseille–Obs (13)” (PDF). Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records (на језику: French). Meteo France. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 3. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ „Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp” (на језику: French). Infoclimat. Архивирано из оригинала 10. 3. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2018.
Литература
уреди- Palanque, J.R. (1990). „Ligures, Celtes et Grecs” [Ligures, Celts and Greeks]. Ур.: Baratier, Edouard. Histoire de la Provence [History of Provence]. Univers de la France (на језику: француски). Toulouse: Editions Privat. ISBN 2-7089-1649-1.
- Abulafia, David, ур. (1999). The New Cambridge Medieval History. 5. Cambridge University Press. ISBN 0-521-36289-X.
- Duchêne, Roger; Contrucci, Jean (1998). Marseille, 2600 ans d'histoire
[Marseille, 2600 Years of History] (на језику: француски). Paris: Editions Fayard. ISBN 2-213-60197-6. - Kitson, Simon (2014). Police and Politics in Marseille, 1936–1945. Amsterdam: Brill. ISBN 978-90-04-24835-9.
- Liauzu, Claude (1996). Histoire des migrations en Méditerranée occidentale [History of Migration in the Western Mediterranean] (на језику: француски). Brussels: Editions Complexe. ISBN 2-87027-608-7.
- Trott, Victoria (2007). Cannon, Gwen; Watkins, Gaven, ур. Provence. London: Michelin Apa Publications. ISBN 978-1-906261-29-0.
- Cobb, Richard (2001). Marseille (на језику: French). Paris: Allia. ISBN 978-2-84485-064-5.
- Savitch, H.V.; Kantor, Paul (2002). Cities in the International Market Place: The Political Economy of Urban Development in North America and Western Europe. Princeton University Press. ISBN 0-691-09159-5.
- Peraldi, Michel; Samson, Michel (2006). Gouverner Marseille : Enquête sur les mondes politiques marseillais. Editions La Découverte. ISBN 2-7071-4964-0.
- Busquet, Raoul (1954). Histoire de la Provence des origines à la révolution française. Éditions Jeanne Lafitte. ISBN 2-86276-319-5.
- Attard-Marainchi, Marie-Françoise; Échinard, Pierre; Jordi, Jean-Jacques; Lopez, Renée; Sayad, Abdelmalek; Témime, Émile (2007). Migrance – histoires des migrations à Marseille. Éditions Jeanne Laffitte. ISBN 978-2-86276-450-4., single book comprising 4 separate volumes: La préhistoire de la migration (1482–1830); L'expansion marseillaise et "l'invasion italienne" (1830–1918); Le cosomopolitisme de l'entre-deux-guerres (1919–1945); Le choc de la décolonisation (1945–1990).
Спољашње везе
уреди- Градоначелник Марсеља
- База података: Insee (језик: француски)
- Туристичка организација Марсеља
- „Фотографије Марсеља”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2006. г.
- „Градски водич”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г.
