Луде године

југословенски филмски серијал

Луде године“ је филмски серијал од десет филмoва. Режирао га је Зоран Чалић, а сценарио је писао Јован Марковић.

Марија и Боба у филму Луде године

Први филм овог циклуса Луде године снимљен је 1977. године и био је замишљен као тинејџерска прича о проблемима младих, убрзо је то постала комедија, пре свега због два главна лика - Жике Павловића и Милана Тодоровића. Имао је велику гледаност и зато је снимљено десет наставака „Лудих година“, сваки наставак има назив али због најпопуларнијег лика Жике Павловића сви наставци су познати као Жикина династија. Овај серијал је прославио глумце Драгомира Бојанића и Марка Тодоровића, и снимани су до 1992. године.

Драгомир Бојанић Гидра је преминуо 1993. године и то је означило крај серијала.[1][2] Међутим, 2020. године је потврђено снимање једанаестог дела. Смрћу главне глумице Риалде Кадрић 2021. године, снимање новог серијала је доведено у питање.

Улоге уреди

Редовни ликови у наставцима овог филмског серијала били су:

Лик Филм
Луде године
(1977)
Дошло доба да се љубав проба
(1980)
Љуби, љуби, ал’ главу не губи
(1981)
Какав деда такав унук
(1983)
Иди ми, дођи ми
(1983)
Шта се згоди кад се љубав роди
(1984)
Жикина династија
(1985)
Друга Жикина династија
(1986)
Сулуде године
(1988)
Жикина женидба
(1992)
Луда година
(2022)
Живорад Павловић Драгомир Бојанић
Дара Павловић Дара Чаленић Оливера Викторовић
(Глас)
Милан Тодоровић Марко Тодоровић
Јелена Тодоровић Јелена Жигон
Слободан Павловић Владимир Петровић Владимир Петровић
Марија Павловић-Тодоровић Риалда Кадрић
др. Милутин Недељковић Велимир Живојиновић Велимир Живојиновић Велимир Живојиновић
Миге Милан Срдоч Милан Срдоч
Вука Тодоровић Љиљана Јанковић Љиљана Јанковић
Елза Весна Чипчић Весна Чипчић
Михајло Павловић Михаило Јевтић Борис Миливојевић Никола Којо Никола Којо
Наташа Гала Виденовић
Грофица Ниночка Николајевна Романова Вука Дунђеровић Вука Дунђеровић
Светислав Бркић - Херберт фон Карајан Никола Симић

Филмови уреди

 
Драгомир Бојанић Гидра и Марко Тодоровић у филму Друга Жикина династија као Жика и Милан
Редни број. Наслов Година
1 Луде године 1977.
2 Дошло доба да се љубав проба 1980.
3 Љуби, љуби, ал’ главу не губи 1981.
4 Какав деда такав унук 1983.
5 Иди ми, дођи ми 1983.
6 Шта се згоди кад се љубав роди 1984.
7 Жикина династија 1985.
8 Друга Жикина династија 1986.
9 Сулуде године 1988.
10 Жикина женидба 1992.
11 Луда година 2022.

Промена имена улога кроз серијал уреди

Занимљиво је да су неки глумци тумачили по неколико различитих улога у серијалу.

Занимљивости и недоследности уреди

У прва два дела серијала Маријина породица се презива Ђорђевић (директор школе (Стево Жигон) ословљава Милана са "господине Ђорђевићу"), а у сваком наредном Тодоровић.

Ипак, серијал је неочекивано одолео променама глумаца, са изузетком лика Мише који је морао да буде замењен због старости глумаца.

Улогу Марије, Бобине девојке, требало је да игра Соња Савић међутим замењена је Риалдом Кадрић. Риалда је дошла пред само снимање, иако су се глумац Владимир Петровић и глумица Соња Савић, дуго припремали за главне улоге.[3] Соњи је касније ипак додељена споредна улога, тумачила је Бобину другарицу Лидију.

Дара Чаленић је напустила серијал после трећег филма јер се са супругом Владом Петрићем одселила у Сједињене Америчке Државе, а у филму Какав деда такав унук њен одлазак је представљен тако што је пала са прозора у буре са водом док је прала прозоре.

Риалда Кадрић се после филма Друга Жикина династија одселила у Лондон, те се због тога њен и Бобин лик нису појављивали даље у серијалу, у десетом делу Жикина женидба објашњено је да су се Марија и Боба одселили у Лондон због њене докторске специјализације.

Један од главних ликова Миша кога тумачи Никола Којо из јавности непознатих разлога није се појавио у филмовима Сулуде године и Жикина женидба. У десетом делу Жика је рекао како су Миша и Наташа велики уметници да живе у Москви где приређују концерте у дуету.

Када је снимио последњи филм у серијалу Јован Марковић је са Драгомиром Бојанићем договорио снимање серије Жикини мемоари, планирано је да се серија снима у некој бањи, међутим Гидра је убрзо преминуо и до реализације није дошло.[4]

После смрти Зорана Чалића неколико пута је планирано снимање једанаестог филма али је и одлагано због недостатка новца.

Филмски центар Србије је 2018. године одбио да финансира девет пројеката међу којима је био и филм "Повратак Жикине Династије".[5]

Филмски центар Србије 2020. године је на конкурсу подржао снимање филма Луда година и издвојио 22,5 милиона динара.[6]

Награде уреди

Зоран Чалић је за филмове Луде године и Дошло доба да се љубав проба је добио пет награда на међународним фестивалима: Ормина на Сицилији, два пута у Салерну, Александрији и Уницеф награду у Абруцу.[7]

Гледаност уреди

Филм Дошло доба да се љубав проба премијерно је приказан у Београду 31. јануара 1980. Филм је био толико гледан да је направио застој у приказивању осталих филмова те године. У свим београдским биоскопима приказиван је у ударним терминима до 4. маја када су га скинули са репертоара због смрти Јосипа Броза Тита у том периоду само у Београду га је гледало 600.000 гледалаца.[8]

Сви филмови из серијала су имали велику гледаност, осим на просторима бивше Југославије били су популарни и у земљама Источног Балкана. Филмови су стекли велику популарност а глумци постали велике филмске звезде у Русији. Риалда Кадрић добила је 1980. позив да учествује на филмском фестивалу у Москви где је дочекана као холивудска дива.

Филм Дошло доба да се љубав проба приказиван је у двадесетак московских биоскопа, а на карте се чекало више од три месеца.

Због великог успеха и гледаности серијала у Русији, филм Шта се згоди кад се љубав роди сниман је наменски и за њихово тржиште те се због тога по сценарију Миша заљубљује у Рускињу Наташу и у филму се доста говори на руском језику.[8]

Популарност уреди

Драгомир Бојанић Гидра је остварио преко сто улога у филмовима и ТВ серијама али овај филмски серијал је обележио његову каријеру а улога Жике Павловића сматра се ремек делом у српској и југословенској кинематографији.

Марко Тодоровић је улогом Милана Тодоровића стекао велику популарност, која му је донела улогу Јосипа Броза Тита у неколико партизанских филмова.[9]

Никола Којо је у овом серијалу остварио једну од првих главних улога што га је учинило једног од најпопуларнијих и најпознатијих глумаца млађе генерације у тадашњој Југославији а касније добија главну улогу у филму Ми нисмо анђели.

Гала Виденовић се прославила у филму Шта се згоди кад се љубав роди и наставила да игра Рускињу Наташу у овом серијалу, популарност јој је донела и велике улоге у филмовима Држање за ваздух и Јагоде у грлу као и главну улогу у серији Метла без дршке и у филму Бал на води.

Локације уреди

Локација и кућа у којој су живели Милан и Јелена у серијалу више пута је мењана. У прва три филма живе у центру града, у згради преко пута Конака књегиње Љубице. Наредна три филма живели су у велелепну вилу на Дедињу. Још два пута су мењали виле али такође на Дедињу. Жикина династија снимана је у кући у којој су снимани бројни домаћи филмови и серије док је Друга Жикина династија снимана у кући у коју је живео и Озрен Солдатовић из серије Срећни људи. Занимљиво је да су се у последњем наставку Жикина женидба вратили у кућу из четвртог филма Какав деда, такав унук.[8]

Референце уреди

Спољашње везе уреди