1991
година
(преусмерено са 1991.)
1991. је била проста година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
- 5. јануар — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991–1992.
- 9. јануар — Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
- 13. јануар — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа.
- 16. јануар — САД и западни савезници почели су операцију Пустињска олуја масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација.
- 17. јануар — Ирак је лансирао 8 ракета скад на Израел као одмазду за почетак Заливског рата, иако Израел није учествовао у њему.
- 25. јануар — Скупштина (Собрање) СР Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.
ФебруарУреди
- 13. фебруар — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила.
- 23. фебруар — Основана Српска радикална странка.
- 25. фебруар — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен.
- 26. фебруар — Садам Хусеин је преко радија најавио повлачење ирачке војске из Кувајта.
- 28. фебруар — Председник САД Џорџ Буш старији је прогласио победу у Заливском рату и наредио прекид ватре.
МартУреди
- 2. март — У Пакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватских паравојних снага.
- 3. март — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
- 9. март — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове.
- 12. март — Председништво СФРЈ није изгласало предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ.
- 15. март — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору.
- 17. март — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
- 31. март — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба.
АприлУреди
- 9. април — Врховни совјет Грузијске ССР је прогласио независтност од Совјетског Савеза.
- 10. април — У судару ферибота и танкера код Ливорна услед густе магле, погинуло је 140 особа.
МајУреди
- 2. мај — У Борову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске.
- 6. мај — Демонстрације у Сплиту 1991.
- 15. мај — Спречен избор Стипе Месића за председника Председништва Југославије.
- 19. мај — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.
- 21. мај — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду.
- 28. мај — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат.
- 29. мај — ФК Црвена звезда је постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеља са 5:3 после извођења једанаестераца.
- 31. мај — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан Анголски грађански рат.
ЈунУреди
- 17. јун — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
- 19. јун — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства.
- 25. јун — Парламенти Словеније и Хрватске су прогласили независност тих република од СФРЈ.
- 27. јун — Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза. У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране, погинуло нешто више од 40 особа.
- 30. јун — Стјепан Месић, под притиском Европске заједнице, изабран за председника Председништва СФРЈ.
ЈулУреди
- 1. јул — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
- 7. јул — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа.
- 18. јул — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније.
- 31. јул — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.
АвгустУреди
- 19. август — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске „гласности” и „перестројке”.
- 21. август — Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом.
- 24. август — Председник СССР Михаил Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије.
- 24. август — Почели напади снага ЈНА и српских паравојних јединица на Вуковар.
- 25. август — Белорусија прогласила независност од Совјетског Савеза.
- 27. август — Молдавија је прогласила независност од СССР.
СептембарУреди
- 8. септембар — У Македонији одржава се референдум за независност. 95% гласача изјашњава се за независност.
- 20. септембар — Црногорска народна скупштина је у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватила декларацију о заштити природе.
ОктобарУреди
- 3. октобар — Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије, и прешло у рад у четворочланом саставу, тј. без чланова из Словеније, Хрватске, БиХ, и Македоније. За председника „крњег“ Председништва изабран Бранко Костић, представник Црне Горе.
- 7. октобар — Експлозија у председништву Хрватске на Банским дворима- хрватска страна тврди да је авијација ЈНА тиме покушала да убије Фрању Туђмана, док југословенска страна тврди да су сами Хрвати подметнули контролисану експлозију, огласивши ваздушну опасност.
- 8. октобар — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска су поново прогласиле независност од Југославије.
- 22. октобар — Крње председништво Југославије је одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава.
НовембарУреди
- 4. новембар — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.
- 4. новембар — Гари Каспаров је победио на шаховском турниру у Тилбургу.
- 18. новембар — После тромесечне опсаде, Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама.
ДецембарУреди
- 8. децембар — Председници Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава која би заменила СССР.
- 8. децембар — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа.
- 19. децембар — У Книну бива проглашена независност Републике Српске Крајине.
- 20. децембар — Анте Марковић поднео оставку на дужност председника Савезне Владе.
- 25. децембар — Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председника СССР.
- 26. децембар — Врховни совјет Совјетског Савеза констатовао да земља више не постоји, након што су све републике прогласиле независност.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 1. јануар — Дарија Клишина, руска атлетичарка
- 4. јануар — Чарлс Мелтон, амерички глумац и модел
- 6. јануар — Вил Бартон, амерички кошаркаш
- 7. јануар — Едан Азар, белгијски фудбалер
- 7. јануар — Ален Стевановић, српски фудбалер
- 8. јануар — Стефан Савић, црногорски фудбалер
- 12. јануар — Тина Крајишник, српска кошаркашица
- 12. јануар — Пикси Лот, енглеска музичарка и глумица
- 16. јануар — Немања Р. Милетић, српски фудбалер
- 20. јануар — Полона Херцог, словеначка тенисерка
- 26. јануар — Николо Мели, италијански кошаркаш
- 27. јануар — Александар Игњовски, српски фудбалер
- 30. јануар — Нина Мицић, српска сноубордерка
ФебруарУреди
- 5. фебруар — Теренс Рос, амерички кошаркаш
- 6. фебруар — Александар Катаи, српски фудбалер
- 10. фебруар — Ема Робертс, америчка глумица и певачица
- 11. фебруар — Никола Миротић, шпански кошаркаш
- 13. фебруар — Синиша Бабић, српски фудбалер
- 17. фебруар — Бони Рајт, енглеска глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња
- 17. фебруар — Ед Ширан, енглески музичар
- 19. фебруар — Адријан Пејн, амерички кошаркаш (прем. 2022)
- 20. фебруар — Сали Руни, ирска књижевница
- 21. фебруар — Џо Алвин, енглески глумац
- 24. фебруар — Немања Убовић, српски ватерполиста
- 27. фебруар — Ања Тепеш, словеначка такмичарка у скијашким спортовима
МартУреди
- 4. март — Мелвин Еџим, канадско-нигеријски кошаркаш
- 6. март — Александар Драговић, аустријски фудбалер
- 6. март — Tyler, the Creator, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и дизајнер
- 13. март — Стефан Ђорђевић, српски фудбалер
- 13. март — Тристан Томпсон, канадско-амерички кошаркаш
- 14. март — Емир Бекрић, српски атлетичар
- 16. март — Џастин Кобс, америчко-црногорски кошаркаш
- 18. март — Тијана Малешевић, српска одбојкашица
- 18. март — Пјер-Иг Ербер, француски тенисер
- 20. март — Луси Џоунс, велшка певачица, глумица и модел
- 21. март — Антоан Гризман, француски фудбалер
- 23. март — Факундо Кампазо, аргентински кошаркаш
- 23. март — Џенана Шехановић, босанскохерцеговачка пијанисткиња
- 29. март — Нголо Канте, француски фудбалер
- 30. март — НФ, амерички хип хоп музичар
АприлУреди
- 2. април — Милан Родић, српски фудбалер
- 3. април — Хејли Кијоко, америчка музичарка, глумица и плесачица
- 5. април — Марија Бергам, српска глумица
- 7. април — Ен-Мари, енглеска музичарка
- 7. април — Лука Миливојевић, српски фудбалер
- 9. април — Лазар Радосављевић, српски кошаркаш
- 11. април — Тијаго Алкантара, шпански фудбалер
- 11. април — Славен Дошло, српски глумац
- 13. април — Бранкица Михајловић, српска одбојкашица
- 16. април — Кејти Мајли, америчка пливачица
- 16. април — Никола Пешаковић, српски кошаркаш
- 22. април — Данило Анђушић, српски кошаркаш
- 23. април — Немања Тодоровић, српски кошаркаш
- 30. април — Данијел Алексић, српски фудбалер
- 30. април — Травис Скот, амерички хип хоп музичар и музички продуцент
МајУреди
- 6. мај — Иван Бува, хрватски кошаркаш
- 9. мај — Ерик Грин, амерички кошаркаш
- 11. мај — Никола Петрић, српски фудбалски голман
- 15. мај — Нејт Волтерс, амерички кошаркаш
- 16. мај — Григор Димитров, бугарски тенисер
- 17. мај — Јохана Конта, британска тенисерка
- 23. мај — Лена Мајер-Ландрут, немачка певачица
- 23. мај — Марко Шћеповић, српски фудбалер
- 25. мај — Дерик Вилијамс, амерички кошаркаш
- 27. мај — Ксенија Первак, руска тенисерка
- 28. мај — Александар Лаказет, француски фудбалер
- 31. мај — Азилија Бенкс, америчка музичарка и глумица
ЈунУреди
- 3. јун — Тијана Ајдуковић, српска кошаркашица
- 4. јун — Раџив Ван ла Пара, холандски фудбалер
- 4. јун — Лоренцо Инсиње, италијански фудбалер
- 7. јун — Емили Ратајковски, амерички модел и глумица
- 11. јун — Сасу Салин, фински кошаркаш
- 14. јун — Костас Манолас, грчки фудбалер
- 16. јун — Немања Недовић, српски кошаркаш
- 18. јун — Зураб Датунашвили, грузијско-српски рвач
- 20. јун — Петар Ђуричковић, српски фудбалер
- 26. јун — Дијего Фалчинели, италијански фудбалер
- 28. јун — Кевин Де Бројне, белгијски фудбалер
- 29. јун — Кавај Ленард, амерички кошаркаш
ЈулУреди
- 3. јул — Анастасија Пављученкова, руска тенисерка
- 8. јул — Вирџил ван Дајк, холандски фудбалер
- 9. јул — Ивана Дудић, српска глумица и мађионичарка
- 9. јул — Рајли Рид, америчка порнографска глумица
- 10. јул — Немања Јарамаз, српски кошаркаш
- 10. јул — Џонатан Кафу, бразилски фудбалер
- 12. јул — Пабло Карењо Буста, шпански тенисер
- 12. јул — Хамес Родригез, колумбијски фудбалер
- 16. јул — Андрос Таунсенд, енглески фудбалер
- 16. јул — Александра Шип, америчка глумица и музичарка
- 22. јул — Тенис Сандгрен, амерички тенисер
- 25. јул — Брендон Дејвис, амерички кошаркаш
- 25. јул — Ђорђе Стојковић, српски глумац
- 26. јул — Немања Г. Милетић, српски фудбалер
АвгустУреди
- 9. август — Фуркан Алдемир, турски кошаркаш
- 10. август — Пратиша Банерџи, индијска глумица (прем. 2016)
- 11. август — Милица Павловић, српска певачица
- 12. август — Крис Мидлтон, амерички кошаркаш
- 15. август — Филип Младеновић, српски фудбалер
- 17. август — Остин Батлер, амерички глумац и певач
- 20. август — Марко Ђоковић, српски тенисер
- 21. август — Калифа Кулибали, малијски фудбалер
- 26. август — Дилан О’Брајен, амерички глумац
- 28. август — Марко Вешовић, црногорски фудбалер
- 28. август — Андреја Пејић, аустралијски модел
- 29. август — Дешон Томас, амерички кошаркаш
- 31. август — Седрик Соарес, португалски фудбалер
СептембарУреди
- 4. септембар — Александар Атанасијевић, српски одбојкаш
- 4. септембар — Петар Бојић, српски фудбалер
- 7. септембар — Милан Миловановић, српски кошаркаш
- 10. септембар — Дуња Илић, српска певачица
- 19. септембар — Си Џеј Маколум, амерички кошаркаш
- 27. септембар — Симона Халеп, румунска тенисерка
- 29. септембар — Лука Бабић, хрватски кошаркаш
- 29. септембар — Адем Љајић, српски фудбалер
- 30. септембар — Жофре Ловерњ, француски кошаркаш
ОктобарУреди
- 2. октобар — Роберто Фирмино, бразилски фудбалер
- 5. октобар — Торнике Шенгелија, грузијски кошаркаш
- 9. октобар — Олександр Липовиј, украјински кошаркаш
- 10. октобар — Лали, аргентинска музичарка, глумица, плесачица и модел
- 10. октобар — Маријана Пахон, колумбијска бициклисткиња
- 10. октобар — Габријела Чилми, аустралијско-италијанска музичарка
- 10. октобар — Џердан Шаћири, швајцарски фудбалер
- 13. октобар — Дарко Лазић, српски певач
- 24. октобар — Бојан Дубљевић, црногорски кошаркаш
- 30. октобар — Томаш Саторански, чешки кошаркаш
НовембарУреди
- 1. новембар — Нађа Нинковић, српска одбојкашица
- 1. новембар — Лангстон Хол, амерички кошаркаш
- 4. новембар — Адријана Чечик, америчка порнографска глумица
- 8. новембар — Никола Калинић, српски кошаркаш
- 8. новембар — Остин Холинс, амерички кошаркаш
- 10. новембар — Марко Васиљевић, српски глумац
- 11. новембар — Немања Радовић, црногорски кошаркаш
- 15. новембар — Шејлин Вудли, америчка глумица
- 15. новембар — Огњен Мудрински, српски фудбалер
- 16. новембар — Немања Гудељ, српски фудбалер
- 23. новембар — Марко Јеремић, српски кошаркаш
- 24. новембар — Албано Оливети, француски тенисер
- 25. новембар — Никола Максимовић, српски фудбалер
ДецембарУреди
- 2. децембар — Чарли Пут, амерички музичар и музички продуцент
- 4. децембар — Дује Дукан, хрватско-амерички кошаркаш
- 4. децембар — Зои Куш, америчка порнографска глумица
- 5. децембар — Кристијан Јелич, америчко-српски играч бејзбола
- 6. децембар — Коко Вандевеј, америчка тенисерка
- 6. децембар — Милица Мандић, српска теквондисткиња
- 10. децембар — Кики Бертенс, холандска тенисерка
- 12. децембар — Ненад Гаврић, српски фудбалер
- 12. децембар — Александар Шћекић, црногорски фудбалер
- 16. децембар — Никола Козомара, српски бициклиста
- 18. децембар — Рикардо Гомеш, фудбалер са Зеленортских Острва
- 20. децембар — Жоржињо, бразилско-италијански фудбалер
- 22. децембар — Бојан Матић, српски фудбалер
- 22. децембар — DaBaby, амерички хип хоп музичар
- 24. децембар — Луј Томлинсон, енглески музичар, најпознатији као члан групе One Direction
- 26. децембар — Дилан Енис, јамајканско-канадски кошаркаш
- 31. децембар — Бојана Јовановски, српска тенисерка
СмртиУреди
ЈануарУреди
- 4. јануар — Звонко Лепетић, хрватски глумац (* 1928)
- 5. јануар — Југ Гризељ, југословенски новинар (* 1926)
- 5. јануар — Васко Попа, српски песник (* 1922)
- 11. јануар — Ратко Сарић, српски глумац (* 1916)
- 11. јануар — Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар и нобеловац (* 1905)
- 14. јануар — Михаило Стевановић, српски филолог (* 1903)
- 31. јануар — Џон Бардин, амерички физичар и нобеловац (* 1908)
МартУреди
- 2. март — Серж Генсбур, француски музичар и филмски режисер (* 1928)
- 3. март — Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (* 1909)
- 25. март — Милутин Татић, српски глумац (* 1923)
АприлУреди
- 16. април — Дејвид Лин, енглески филмски режисер, продуцент, сценариста и монтажер (* 1908)
ЈунУреди
- 6. јун — Стен Гец, амерички џез саксофониста (* 1927)
- 14. јун — Пеги Ешкрофт, енглеска глумица (* 1907)
- 19. јун — Џин Артур, америчка глумица (* 1900)
ЈулУреди
- 2. јул — Ли Ремик, америчка глумица (* 1935)
- 14. јул — Павел Морозенко, совјетски глумац (* 1939)
- 24. јул — Исак Башевис Сингер, јеврејски књижевник и нобеловац 1978. (* 1904)
АвгустУреди
- 5. август — Јован Аћин, српски редитељ и сценариста (* 1941)
- 8. август — Џејмс Ирвин, амерички астронаут (* 1930)
- 24. август — Сергеј Ахромејев, маршал Совјетског Савеза (* 1923)
- 27. август — Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (* 1899)
СептембарУреди
- 11. септембар — Радмила Димић, српска певачица (* 1922)
- 28. септембар — Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (* 1926)
- 29. септембар — Милан Тепић, мајор ЈНА (* 1957)
- 30. септембар — Тома Здравковић, српски певач (* 1938)
ОктобарУреди
- 16. октобар — Благо Задро, хрватски војник и командант (* 1944)
НовембарУреди
- 9. новембар — Ив Монтан, француски шансонијер и глумац (* 1921)
- 23. новембар — Клаус Кински, немачки глумац (* 1926)
- 24. новембар — Фреди Меркјури, певач групе Квин (* 1946)
ДецембарУреди
- 15. децембар — Василиј Зајцев, совјетски снајпериста у Другом светском рату (* 1915)
- 25. децембар — Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (* 1911)