Тома Здравковић

југословенски музичар, активан од 1956. до 1991.

Томислав Тома Здравковић (Алексинац, 20. новембар 1938Београд, 30. септембар 1991) био је југословенски и српски певач народне музике, композитор и песник.

Тома Здравковић
Toma Zdravković.jpg
Тома Здравковић
Основне информације
Пуно имеТомислав Здравковић
НадимциТома, Дадо
Датум рођења(1938-11-20)20. новембар 1938.
Место рођењаАлексинац,  Краљевина Југославија
Датум смрти30. септембар 1991.(1991-09-30) (52 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
СупружнициНада Радановић, Гордана Здравковић
ДецаАлександар Здравковић, Жаклина Здравковић
РодитељиДушан Здравковић, Косана Здравковић
ПородицаНовица Здравковић, Александар, Иван и Мирјана Здравковић
Активни период1956—1991.
Занимањепевач, композитор
Жанр(ови)народна музика
Инструмент(и)вокал
Издавачке кућеЈуготон, Дискос, ПГП-РТБ

Здравковић је био изузетна личност на српској народној сцени; прави боем и песник, дорастао својим тужним песмама. Песме, иако су имале форму српске народне музике, имале су дух шансоне. Имао је карактеристичан баритон вокал, не превише моћан, али топао, налик оном Шарла Азнавура. Виолина је подвлачила меланхоличну атмосферу у већини песама. Већину текстова написао је Здравковић, посвећен несрећној љубави и љубавној патњи док се пије и пева у свеприсутним кафанама. Женио се четири пута, а скрасио се тек са четвртом супругом Горданом у претпоследњој години.

Неке од најпознатијих Здравковићевих песама су Проклета недеља, Дотак'о сам дно живота, Остала је само успомена, Пустите ме да живим свој живот, Два смо света различита и сведочење Песме моје.

БиографијаУреди

Рани животУреди

Његови родитељи, мајка Косара и отац Душан[1] имали су петоро деце. Томислав се родио трећи по реду, у недељу 20. новембра 1938. године када је породица живела у Алексинцу. Пред почетак рата Душан се вратио са породицом у родно Печењевце, које се налази 5 километара од Лесковца. Као врло млад је прешао у Лесковац због незапослености. Завршио је основну школу и курс за трактористу. При крају основне школе постао је члан печењевачког аматерског позоришта. Радио је најтеже физичке послове, а током паузе је певао. У Лесковцу је започео певачку каријеру. Ту је, гладан и промрзао, 1958. године упознао певачицу Силвану Арменулић која га је одвела у кафану Радан и помогла му да научи народне, забавне и староградске песме.[2]

Популарност и љубавУреди

Пошто је постао популаран, почео је да наступа у тузланском хотелу „Бристол“. Ту је упознао плавушу Славицу у коју се заљубио. Иако је пронашао дневник у коме је писала о свом интимном животу са другим мушкарцима, решио је да јој пружи другу шансу и повео ју је у Нови Сад. У зрењанинском хотелу „Војводина“ је срео црнку Олгицу због које је заборавио Славицу. Врло брзо ју је запросио и 22. новембра 1963. године су добили ћерку Жаклину. После неколико месеци су се развели у Осијеку. Певао је на Светом Стефану када му је уручен телеграм у коме је писало да је Славица тешко болесна и да жели да га види. Отишао је у Сарајево да је посети, али се није дуго задржао. После неколико дана је сазнао да је умрла и тако је настала једна од његових најтужнијих песама „Букет белих ружа“.[2]

Каријеру је наставио у нишком хотелу „Парк“, а затим у београдском „Градском подруму“[3] где је упознао Милицу. После неколико месеци су се венчали и Тома је престао да води боемски живот. 1969. године је Силвани Арменулић написао легендарни хит „Шта ће ми живот без тебе, драги“. То јутро је био мамуран после неколико ноћи пијанства, а од конобара је узео блокчић за рачуне и оловку и написао је речи песме која је описивала Силванин брак и расположење у том периоду. 1970. године се вратио пороцима и у фебруару се развео од друге супруге. 1972. године се у Будви заљубио у Цетињанку Наду Радановић са којом се врло брзо венчао. И овај брак је кратко трајао, а Тома је тугу је лечио алкохолом иако му је здравље било нарушено. Знао је да у кафани проведе три-четири дана без престанка. Такође се коцкао, али за разлику од других који су то радили због новца, певач се забављао. Једно вече у Баден-Бадену је добио 80 хиљада марака, а следеће је све изгубио. Пошто је веровао да ће умрети, отишао је у Америку, а затим у Канаду. Тамо је упознао фризерку Гордану која се удала за Тому. У Торонту му се родио син Александар,[4][5] а 1978. године се са породицом вратио у Југославију. Тада је снимио неке од својих највећих хитова.[6]Имао је и ћерку Жаклину.[4][5][2]

СмртУреди

Дуго се мучио са раком простате, али се није придржавао савета лекара. Имао је три брата: Александра, Ивана[7] и Новицу, који је такође био певач. Имао је и једну сестру, Мирјану.

Последњи концерт и јавни наступ имао је у Титограду, 10. септембра 1991. године.[8]

Тома Здравковић је био човек који би једнога дана био екстремно богат, а већ следећег није имао ни за хлеб и млеко. Верује се да када је умро, није имао пара ни за сахрану, јер је наводно све потрошио на пороке. Преминуо је у понедељак 30. септембра 1991. године у Београду, у 53. години живота. Сахрањен је на Централном гробљу у Београду.

На двадесетогодишњицу смрти у Градском парку у Лесковцу је откривен његов споменик у природној величини,[9][10] а у селу Печењевце спомен-плоча са натписом: „Дао сам вам душу своју...“.[11] У Печењевцу је 2014. године отворен ресторан „Томина прича“. У Београду је 28. септембра 2016. године одржан велики концерт њему у част.[12] О његовом животу снимљени су филм и ТВ серија.

КаријераУреди

Своју певачку каријеру је започео прво у Лесковцу, а затим и у Београду, у кафанама. У почетку је имао врло мало успеха,[13] али је као већ искусан певач дочекао еру масовне производње плоча и касета, те је врхунац своје славе доживео 1980-их.

У већини његових песама виолина даје меланхоличну атмосферу. Углавном је текстове за песме сам писао и скоро увек су биле аутобиографске. Реч је о кафанским, љубавним песмама, којима додатни дух даје његов умирујући глас, у којима се углавном говори о неузвраћеним љубавима и патњама.

Иза себе је оставио мноштво песама које су и данас велики хитови: „Да л‘ је могуће“, „Еј Бранка, Бранка“ (текст настао по Бранки Соврлић[14]), „Данка“ (посвећена Данки Нововић[15]), „Дотак’о сам дно живота“, „Кафана је моја судбина“, „Проклета недеља“, „Тужно лето“, „О циганко моја“, „Свирајте ноћас само за њу“, „Остао сам сам“, „Два смо света различита“, „За Љиљану“ (посвећена глумици Љиљани Благојевић), „Уморан сам од живота“ (Здравковић је написао музику, а Новица текст, што се може видети на омоту сингл плоче), „Песме моје“ (написао je његов велики пријатељ Кемал Монтено), „Свирајте ми тихо тише“, „Шта ће ми живот“ и многе друге.

Здравковић се вратио у Југославију и објавио песму „Уморан сам од живота“ и одмах поново постао најпродаванији уметник. Није могао да верује да га публика није заборавила и наставио је да прави хитове и вратио се певању по кафанама и хотелима широм Југославије. Први концерт у београдском Дому синдиката, после 26 година певања, одржао је 1982. године. Његови главни хитови као што су „Данка“, „Циганка“, „Проклета недеља“ и многи други коначно су заживели, а са касетама које су биле представљене јавности, музика је била доступна великом броју људи.

Почео је да добија свакојаке понуде; Глумио је у филму „Балкан експрес” и у ТВ серији „Докторка на селу”.

Организовао је неколико концертних турнеја по Југославији и задржао стечену славу. Последњих година живота много је певао, и уживао у певању као да је знао да ће ускоро бити готово. Последњи концерт одржао је у Подгорици, у Црној Гори, 20 дана пре смрти.

Његов млађи рођени брат, Новица Здравковић, такође је био певач народне музике.[16]

НаслеђеУреди

 
Спомен-плоча на згради у којој је живео на Бановом брду.

28. септембра 2016. године је одржан концерт у част у овог легендарног уметника. Учествовали су: Предраг Живковић Тозовац, Зоран Калезић, Шабан Шаулић, Аца Лукас, Ацо Пејовић, Снежана Ђуришић, Ана Бекута, Лепа Лукић, Мерима Његомир, Даница Максимовић, и многи други.

Углавном је писао аутобиографске песме које говоре о неузвраћеној љубави, патњама и кафани. Покојни певач Кемал Монтено му је написао нумеру „Песме моје“, а Бора Чорба хит „Уморан сам од живота“.

Последњи наступ је имао 10. септембра исте године у Подгорици. После седамнаест година борбе са раком простате, битку је изгубио 30. септембра. Сахрањен је на Централном гробљу близу ресторана „Амбасадор“ где је последњи пут певао Београђанима. Умро је славан, вољен и сиромашан. Упркос томе што је много радио, често је спавао на клупи јер није имао новца за смештај. Од материјалних ствари, иза њега је остао само један стан на Петловом брду. 2011. године је у Градском парку у Лесковцу постављен његов споменик у природној величини, а у селу Печењевце плоча са натписом „Дао сам вам своју душу“. Ту је отворена и кафана под називом „Томина прича“. 2014. године је објављена књига „Тома Здравковић – 68 неиспричаних прича“. Пријатељи и колеге су за њега рекли следеће: „Био је песник и несрећник“, „Носио је у себи нешто што ми не можемо да схватимо“, „Живео је по својим правилима и по својим сновима“, „Био је симпатични мангуп“, „Очима пуним туге је знао да омађија публику“, „Све је радио импулсом срца“, „Сваку кафану је претворио у мали Коларчев универзитет“, „Није хтео да нађе своју срећу“, итд.[2]

У популарној културиУреди

 
Играни филм Тома о животу Томе Здравковића приказан је 2021. године, у режији Драгана Бјелогрлића.

На филмуУреди

Тома Здравковић се појављује у улози певача у два филма (Балкан експрес (1983) и Боље од бекства (1990)), као и у последњој сцени филма Како је пропао рокенрол (1989), и две ТВ серије (Докторка на селу (1982) и Бољи живот (1987)). Такође, имао је и кратко појављивање у једном скечу ТВ серије Топ листа надреалиста (1990).

У режији Драгана Бјелогрлића о животу Томе Здравковића снимљен је филм Тома (2021). Здравковића тумачи Милан Марић.

ДискографијаУреди

СингловиУреди

  • Essagerata (1964) (Дискос)
  • Дан по дан пролази (1965) (Дискос)
  • Кад зора заруди (дуетска плоча са Милином Стефановић) (1967) (Дискос)
  • Детелина с' четир' листа (дуетска плоча са Милином Стефановић) (1967) (Дискос)
  • Циганка (1968) (Југотон)
  • Ја немам баш нигде никог на овом свету (1968) (Југотон)
  • Рогоња (1968) (Југотон)
  • Док тебе нисам срео (1969) (Југотон)
  • Одлази, одлази (1969) (Југотон)
  • Неџмија (1969) (Југотон)
  • Кад се воли, што се растаје (1970) (Југотон)
  • Боли, боли, боли (1970) (Југотон)
  • Слику твоју љубим (1970) (Југотон)
  • Дете улице (1970) (Југотон)
  • Што те вечерас нема (1971) (Југотон)
  • Последње писмо (1971) (Југотон)
  • Песма о Kitty Swan (1971) (Југотон)
  • Живораде (1972) (Југотон)
  • Ноћас сам тужан, Циганко моја (1972) (Југотон)
  • Стојане, сине (1973) (Дискотон)
  • Проклета недеља (1973) (Дискотон)
  • Сутра се враћам кући (1974) (Југотон)
  • Југославијо (1978) (Југотон)
  • О, мајко, врати се (1979) (ПГП РТБ)
  • Уморан сам од живота (1980) (Југотон)
  • Збогом, моја младости (1980) (Сарајево-диск)
  • Мирјана (1980) (Југотон)
  • Свирајте, цигани (промо сингл) (1988) (Југотон)

АлбумиУреди

  • Тома Здравковић (1971) (Југотон)
  • Тома Здравковић (1973) (РТВ Љубљана)
  • Никад нећу да те заборавим (1976) (Југотон)
  • Тома Здравковић (1979) (РТВ Љубљана)
  • Чекај ме... (1981) (Југотон)
  • Два смо света различита (1983) (Југотон)
  • Тома Здравковић (1984) (Југотон)
  • Е, мој брате (1986) (Југодиск)
  • Да л' је могуће (1987) (Југотон)
  • Ево ме опет (1988) (Југотон)
  • Кафана је моја истина (1990) (Југотон)

ФестивалиУреди

  • 1969. Београдско пролеће - Док тебе нисам срео
  • 1969. Илиџа - Одлази, одлази (II награда публике)
  • 1970. Београдски сабор - Слику твоју љубим
  • 1970. Илиџа - Боли, боли, боли
  • 1971. Београдски сабор - Последње писмо (III награда)
  • 1971. Песма лета - Што те вечерас нема (II награда публике)
  • 1972. Куп певача (VIII место)
  • 1979. Хит лета
  • 1979. Хит парада - О, мајко, врати се
  • 1984. МЕСАМ - Дотак'о сам дно живота
  • 1986. Вогошћа, Сарајево - Фатима
  • 1987. МЕСАМ - Ана, не пиши писма (Годишња награда најбољем певачу)
  • 1988. Вогошћа, Сарајево - Осмице

Песме компоноване за колеге певачеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ ЧИТУЉА ОД ПРЕ 30 ГОДИНА: Овим речима се породица 1991. опростила од Томе Здравковића („Вечерње новости”, 30. септембар 2021)
  2. ^ а б в г „Toma Zdravković Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2017-01-12. Приступљено 2021-11-06. 
  3. ^ Тому је убила навика о којој се мало зна (Нпортал, 12. новембар 2021)
  4. ^ а б Прошло је 29 година од смрти ТОМЕ ЗДРАВКОВИЋА: Овако изгледају НАСЛЕДНИЦИ легендарног певача (Бли жена, 1. октобар 2020)
  5. ^ а б Тома Здравковић је ову песму једном отпевао и није могао да заустави сузе (Магазин новости, 20. септембар 2021)
  6. ^ Ово је трећа жена Томе Здравковића („Вечерње новости”, 8. октобар 2021)
  7. ^ ОВАКО ЈЕ ГОВОРИО О ТОМИ: Ево ко је био Иван, трећи брат познатог певача („Вечерње новости”, 1. октобар 2021)
  8. ^ „Toma Zdravković: 68 Neispričanih priča“ | Scena | Novosti.rs
  9. ^ Споменик Томи Здравковићу у центру Лесковца („Курир“, 22. септембар 2011)
  10. ^ Тому Здравковића селе поред реке („Политика“, 27. јун 2015)
  11. ^ Лесковац: Сећање на Тому Здравковића Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2011), Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ^ Концерт у славу Томе Здравковића („Политика”, 28. септембар 2016)
  13. ^ Сајт обожавалаца Томе Здравковића: Биографија, Приступљено 25. 4. 2013.
  14. ^ Никад виђене фотке Томе Здравковића и мужа певачице којој је посветио песму (Н1, 5. новембар 2021)
  15. ^ Preminula Danka Novović - Odlazak legendarne voditeljke kojoj je Toma Zdravković posvetio hit numeru, 2. 11. 2021.
  16. ^ „Preminuo pevač Novica Zdravković”. danas.rs. Приступљено 21. 10. 2021. 
  17. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Песме скупље од живота: Нико не личи на Тому Здравковића”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-04. 

Спољашње везеУреди