Милан Марић (глумац, 1990)
Милан Марић (Београд, 31. јул 1990) српски је глумац. Спада у водеће српске глумце млађе генерације.[1]
Милан Марић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Милан Марић |
Датум рођења | 31. јул 1990. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
Занимање | глумац |
Рад | |
Активни период | 2009-данас |
Битна улога | Државни службеник — Лазар Станојевић Тома — Тома Здравковић Беса — Лука |
Веза до IMDb-а |
Дипломирао је на Факултету драмских уметности у класи Биљане Машић. Остварио је низ запажених улога у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, Битеф театру, Крушевачком позоришту и Културном центру Београд. На стогодишњицу обележавања Првог светског рата учествовао је у три остварења о Младобосанцима и Сарајевском атентату: тумачио је Гаврила Принципа у представи „Мали ми је овај гроб” Биљане Србљановић и Данила Илића у драми „Змајеубице” Милене Марковић и на филму „Бранио сам Младу Босну”. Пажњу шире јавности стекао је 2018. играјући главну улогу у руском филму „Довлатов”, биографском филму о животу руског књижевника Сергеја Довлатова. Играо је и у серијама „Немањићи - рађање краљевине”, „Војна академија”, „Јутро ће променити све”, „Беса” и „Жмурке”. Тренутно је актуелан по главној улози у серији „Државни службеник”, где тумачи Лазара Станојевића, агента Безбедносно-информативне агенције.
Стекао је запажен успех 2021. године играјући главну улогу у филму "Тома".
Због истог имена понекад га мешају са глумцем Миланом Марићем Швабом.
Био је кандидат Либерално-демократске партије на изборима за одборнике Скупштине града Београда 2018. године. Листа се звала "Нова лица, нова нада Београда" и освојила је 0,2% гласова.
Биографија
уредиМилан Марић је рођен у Београду 1990. Тренирао је фудбал у млађим узрастима ОФК Београда, а поред тога се рекреативно бавио одбојком и пливањем.[2] Почео је да глуми као тинејџер у омладинском позоришту ДАДОВ, а потом је уписао Факултет драмских уметности. Филмски деби је имао у краткометражном филму „Четвртак” (2010), дипломском остварењу режисера Николе Љуце. Уследио је телевизијски филм „Нова шанса” и улога Кокија у серији „Мирис кише на Балкану” (2011). Остварио је другу сарадњу са Николом Љуцом глумећи у његовом краткометражном филму „Наредник” (2012), у којем му је партнер био Милош Тимотијевић. „Наредник” је био позитивно дочекан на неколико филмских фестивала краткометражног филма. Паралелно са филмском каријером, дебитује и у професионалним позориштима глумећи у представама „Иза решетака” (Крушевачко позориште, 2011),[3] „Радници умиру певајући” (Битеф театар, 2011), „Сумњиво лице” (Југословенско драмско позориште, 2012) и у контроверзној представи Зоран Ђинђић (Атеље 212, 2013). Након што је дипломирао у класи Биљане Машић 2013, постао је стални члан Југословенског драмског позоришта.[4]
На стогодишњицу обележавања Првог светског рата 2014. учествовао је у три остварења о Младобосанцима и Сарајевском атентату тумачио је Гаврила Принципа у представи „Мали ми је овај гроб” Биљане Србљановић и Данила Илића у драми „Змајеубице” Милене Марковић и на филму „Бранио сам Младу Босну”.[4] Следеће године су уследиле споредне улоге у филмовима Влажност, Добра жена и Santa Maria della Salute, у коме је тумачио лик краља Милана Обреновића.
У 2018. години играо је младог Вукана Немањића у телевизијској серији „Немањићи — рађање краљевине”. За потребе снимања научио је да јаше и да барата мачем.[5] Исте године премијерно је приказан руски филм Довлатов, биографски филм о животу руског књижевника Сергеја Довлатова, у коме је играо главну улогу. Марића је за улогу препоручила глумица Данијела Стојановић која је радила са редитељем Алексејем Германом Млађим на претходном филму. Показала му је Марићеве фотографије указујући на физичку сличност између српског глумца и руског писца. Након неколико кругова кастинга, добио је улогу.[6] Марић је научио руски језик за три месеца.[5][7] Филм је премијерно приказан у оквиру главног такмичарског програма на Берлинском филмском фестивалу.
Филмографија
уредиПозориште
уредиНазив представе | Позориште | Премијера |
---|---|---|
„Иза решетака” | Крушевачко позориште | 14. 10. 2011. |
„Радници умиру певајући” | Битеф театар | 16. 12. 2011. |
„Балада о Пишоњи и Жуги” | Битеф театар | 07. 03. 2012. |
„Сумњиво лице” | Југословенско драмско позориште | 09. 04. 2012. |
„Зоран Ђинђић” | Атеље 212 | 18. 05. 2012. |
„Педесет удараца” | Атеље 212 | 18. 01. 2013. |
„Госпођица” | Југословенско драмско позориште | 26. 04. 2013. |
„Мали ми је овај гроб” | Битеф театар | 12. 03. 2014. |
„Змајеубице” | Југословенско драмско позориште | 07. 06. 2014. |
„Хинкеман: Шта мора нека буде” | Југословенско драмско позориште | 14. 05. 2013. |
„Дневник о Чарнојевићу” | Југословенско драмско позориште | 17. 12. 2014. |
„Тартиф” | Југословенско драмско позориште | |
"Лоренцачо" | Југословенско драмско позориште | |
„Млетачки трговац” | Југословенско драмско позориште | |
„Глад” | Културни центар Београд | |
„Авети” | Битеф театар |
Референце
уреди- ^ „Zvezda u usponu - Milan Marić među 10 najboljih mladih glumaca Evrope”. B92.net. 12. 12. 2018. Приступљено 14. 10. 2020.
- ^ Nela i Đurđe Mečanin (26. 6. 2019). „PET NA PET – Milan Marić: Fascinantni Ronaldinjo bio je moj fudbalski uzor”. mozzartsport.com. Приступљено 26. 6. 2019.
- ^ „"Иза решетака" у Крушевцу”. Радио-телевизија Србије. 14. 11. 2011. Приступљено 27. 9. 2019.
- ^ а б „Milan Marić: Revolucionar”. 29. 12. 2017. Приступљено 8. 3. 2018.
- ^ а б Radanov, Ljubomir (9. 9. 2017). „GLUMAC MILAN MARIĆ ZA KURIR: Nemanjići će pomutiti slavu Otpisanih”. Kurir. Приступљено 8. 3. 2018.
- ^ Булатовић, Валентина (23. 2. 2018). „Од Руса можемо да научимо како се воли земља”. Спутњик. Приступљено 8. 3. 2018.
- ^ Милан Марић за Б92:Треба да порастемо као нација и не питамо се ко нас воли (Б92, 23. јануар 2019)
Спољашње везе
уреди- Милан Марић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Autoportret: Portret umetnika u mladosti, Milan Marić
- Генерацијски смо успавани („Политика”, 30. октобар 2019)
- Важно је знати рећи и – не („Политика”, 3. јануар 2020)
- Милошевић, Оливера (12. 4. 2020). „Милан Марић: Чекам и пуним се садржајем”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 12. 4. 2020.
- „Како је кафана постала судбина Милана Марића”. Радио-телевизија Србије. 13. 8. 2020. Приступљено 13. 8. 2020.
- Људима је потребна катарза, уметници треба да им је понуде („Политика”, 2. јануар 2023)