Милена Марковић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Милена Марковић (Земун, 9. април 1974) српска је песникиња, драмска списатељица, сценаристкиња и универзитетска професорка.
Милена Марковић | |
---|---|
Пуно име | Милена Марковић |
Датум рођења | 9. април 1974. |
Место рођења | Београд СФРЈ |
Образовање | Факултет драмских уметности у Београду |
Универзитет | Универзитет уметности у Београду |
Занимање | песникиња · драмска списатељица · сценаристкиња |
Родитељи | Јован Марковић (отац) |
Породица | Предраг Ј. Марковић (брат) Миона Марковић (братаница) |
БиографијаУреди
Дипломирала је драматургију 1998. године на Факултету драмских уметности у Београду.
За књигу Птичје око на тараби добила је 2010. године награде „Биљана Јовановић” и „Ђура Јакшић”.
Написала је неколико драма које су са великим успехом извођене на домаћим и међународним сценама: Павиљони – куда идем, одакле долазим и шта има за вечеру, Шине, Брод за лутке, Наход Симеон, Шума блиста, Жица и Змајеубице. Добитница је специјалне награде у Бечу за најбоље драме са екс-ју простора, две награде Стеријиног позорја за најбољи текст (за драму Наход Симеон 2007. године и драму Брод за лутке 2009. године), награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз” 2005. године и награде „Тодор Манојловић” 2009. године. За књигу „3 драме” добила је награду „Милош Црњански” 2007. године.
Милена Марковић написала је и сценарија за игране филмове Сутра ујутру (2007), Бели, бели свет (2009) и Отаџбина (2015), као и за документарни филм Рударска опера 2006. године. Све наведена остварења режирао је Олег Новковић, а у случају филма из 2009. године учествовао је равноправно и у писању сценарија. Милена је 2016. године, на 44. ФЕСТУ, добила награду за најбољи сценарио за филм Отаџбина.
Ванредна је професорка на Факултету драмских уметности у Београду, на катедри за драматургију.[1]
Лични животУреди
Ћерка је филмског сценаристе Јована Марковића. Њен брат је историчар и политичар Предраг Ј. Марковић, а братаница позната глумица Миона Марковић. Рођак јој је био писац, академик и политичар Добрица Ћосић.
ДелаУреди
ПоезијаУреди
- Пас који је појео сунце (ЛОМ, 2001)
- Истина има терање (ЛОМ, 2003)
- Црна кашика (ЛОМ, 2007)
- Птичје око на тараби (ЛОМ, 2009)
- Пре него што све почне да се врти (ЛОМ, 2011)
- Песме за живе и мртве (ЛОМ, 2014)
- Деца (2021)
СценаријиУреди
- 2006 — Сутра ујутру
- 2009 — На терапији (ТВ серија)
- 2010 — Бели, бели свет
- 2011 — Сестре
- 2015 — Отаџбина
- 2018 — Павиљони
- 2018 — Деца радости
- 2020—2022 — Мочвара (ТВ серија)
- 2020 — Жив човек
- 2021 — Нечиста крв: Грех предака
- 2021 — Нечиста крв (ТВ серија, сценаристкиња 3 епизоде)
- 2023 — Луда година
НаградеУреди
- Награда Милош Црњански: 2007. за књигу Три драме[2]
- Награда ФЕСТ-а за најбољи сценарио: 2016. за филм Отаџбина
- Прва награда Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи: 2021. за адаптацију сценарија за филм Нечиста крв: Грех предака[3]
- НИН-ова награда: 2022. за роман-песму Деца[4][5]
ЛитератураУреди
- Подаци за биографију преузети из: Милена Марковић, Драме, ЛОМ, 2014. година
РеференцеУреди
- ^ „Милена Марковић на сајту ФДУ”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ „Награда Милош Црњански 2005—07. Милени Марковић”. danas.rs. 27. 10. 2007. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ „Сценарио филма Нечиста крв – грех предака у Врњачкој Бањи проглашен за најбољи”. rts.rs. 18. 8. 2021. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ „Милена Марковић добитница Нинове награде за роман године”. rts.rs. 24. 1. 2022. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ В., М. (13. 4. 2022). „Милени Марковић уручена Нинова награда”. Политика. Приступљено 16. 4. 2022.
Спољашње везеУреди
- Милена Марковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Интервју у Недељнику – Робови смо прасећег идеализма
- Интервју у недељнику Време – Цинизам је последње уточиште недаровитих
- Критика Драгољуба Станковића у листу Данас
- Драгољуб Станковић о делу Милене Марковић у листу Данас
- О драми Брод за лутке
- Дар претужног Милутина („Политика”, 4. јун 2018)