30. март

30. март (30.03) је 89. дан у години по грегоријанском календару (90. у преступној години). До краја године има још 276 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 1282 — Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње.
• 1814 — Британци и њихови савезници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз.
• 1842 — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервенције у болници у Џеферсону у Џорџији.
• 1856 — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства.
• 1863 — Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I.
• 1867 — Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру.
• 1912 — Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима.
• 1941 — Адолф Хитлер у Берлину одржао Генералску конференцију ~ „Генерал-Ферзамлунг” (нем. General-Versammlung) о нападу на СССР.
• 1945 — Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини.
• 1945 — Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку луку Данциг, данас Гдањск.
• 1967 — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза.
• 1972 — Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера.
• 1973 — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату.
• 1979 — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике.
• 1981 — Џон Хинкл млађи је покушао да убије председника САД Роналда Регана, који је прошао са лакшим повредама.
• 1987 — Слика Ван Гога „Сунцокрети“ продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара.
• 1997 — У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари.
• 2003 — У америчкој држави Њујорк забрањено пушење у ресторанима и баровима.
• 2005 — У егзилу у Јужној Африци умро Милтон Оботе, први лидер Уганде након стицања независности.
• 2008 — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу Косова.

Рођења

• 1432 — Мехмед II Освајач, османски султан. (прем. 1481)
• 1746 — Франсиско Гоја, шпански сликар. (прем. 1828)
• 1853 — Винсент ван Гог, холандски сликар. (прем. 1890)
• 1894 — Сергеј Иљушин, руски конструктор авиона. (прем. 1977)
• 1930 — Џон Астин, амерички глумац.
• 1937 — Ворен Бејти, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста.
• 1940 — Џери Лукас, амерички кошаркаш.
• 1945 — Ерик Клептон, енглески музичар, најпознатији као гитариста.
• 1949 — Лене Лавич, енглеско-америчка музичарка.
• 1950 — Роби Колтрејн, шкотски глумац и писац.
• 1960 — Бил Џонсон, амерички алпски скијаш.
• 1964 — Трејси Чепмен, амерички музичар.
• 1965 — Карел Новачек, чешки тенисер.
• 1968 — Селин Дион, канадска музичарка.
• 1971 — Карлтон Мајерс, италијанско-енглески кошаркаш.
• 1972 — Карел Поборски, чешки фудбалер.
• 1973 — Јан Колер, чешки фудбалер.
• 1976 — Бернардо Коради, италијански фудбалер.
• 1979 — Дос Сантос, туниски фудбалер.
• 1979 — Анатолиј Тимошчук, украјински фудбалер и фудбалски тренер.
• 1979 — Нора Џоунс, америчка музичарка и глумица.
• 1982 — Филип Мексес, француски фудбалер.
• 1983 — Ана Марковић, српска глумица.
• 1984 — Марио Анчић, хрватски тенисер.
• 1984 — Саманта Стосур, аустралијска тенисерка.
• 1985 — Александар Јевтић, српски фудбалер.
• 1986 — Серхио Рамос, шпански фудбалер.
• 1989 — Тамара Драгичевић, српска глумица.
• 1989 — Жоао Соуза, португалски тенисер.
• 1991 — НФ, амерички хип хоп музичар.
• 1994 — Лукас Лекавичијус, литвански кошаркаш.

Смрти

• 1912 —
  • Осман Ђикић, књижевник и публициста. (рођ. 1879)
  • Карл Мај, немачки књижевник. (рођ. 1842)
• 1950 — Леон Блум, француски политичар и државник. (рођ. 1872)
• 1983 — Родољуб Чолаковић, револуционар, политичар и књижевник. (рођ. 1900)
• 1986 — Џејмс Кегни, амерички филмски глумац. (рођ. 1899)
• 1995 — Милан Цмелић, сликар. (рођ. 1925)
• 1997 — Милена Тањга, новинар и модни креатор.(рођ. 1950)
• 1998 — Стојан Светозаревић, солунски ратник. (рођ. 1896)
• 2000 — Рудолф Кирхшлегер, бивши председник Аустрије. (рођ. 1915)
• 2003 — Еуген Истомин, амерички пијаниста
• 2004 — Алистер Кук, сарадник британске радио-телевизије ББЦ.
• 2005 — Мирослав Беловић, позоришни редитељ. (рођ. 1927)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Алексија
  • Светог мученика Марина

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума