Сунцокрет

једногодишња биљка
(преусмерено са Сунцокрети)

Сунцокрет (лат. Helianthus annuus) је једногодишња биљка, чије ботаничко име Heliantus потиче од грчких речи (грч. heliosсунце и грч. anthosцвет) из породице је главочика (Asteraceae).

Сунцокрет
Helianthus whorl.jpg
Sunflower sky backdrop.jpg
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
H. annuus
Биномно име
Helianthus annuus
Синоними[1]
Синоними
  • Helianthus aridus Rydb.
  • Helianthus erythrocarpus Bartl.
  • Helianthus indicus L.
  • Helianthus jaegeri Heiser
  • Helianthus lenticularis Douglas
  • Helianthus macrocarpus DC. & A.DC.
  • Helianthus multiflorus Hook.
  • Helianthus ovatus Lehm.
  • Helianthus platycephalus Cass.
  • Helianthus tubaeformis Nutt.

Опис биљкеУреди

Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика и рода Heliantus. Корен му је чупав и влакнаст, састављен од мноштва малих коренчића. Корен му може продрети и до 3 метра у дубину. Због корена и способности да упија воду и штетне материје, сунцокрет се често користи за исушивање мочварног и чишћење загађеног земљишта (отпадних вода, олова и радиоактивних материја. Стабло је висине 50-250cm. Највише забележено стабло сунцокрета је имало 9,17 m.[2] Стабло је различитог степена разгранатости; листови крупни, прости, груби, храпави, често покривени тврдим длакама, са дугом дршком, наспрамни или наизменични. Цветови-крунице врло крупни, на дугим дршкама, од више редова најчешће жуто обојених листића, а цветно дно је најчешће равно, ређе мало испупчено.

Диск цвета је спирално уређен. Генерално, сваки цвет (флорет) је приближно исто оријентисан према следећем под златним углом, 137.5°, чиме се формира шаблон међусобно повезаних спирала, при чему су број левих спирала и број десних спирала сукцесивни Фибоначијеви бројеви. Типично, постоје 34 спирале у једном смеру и 55 у другом; међутим, у веома великим сунцокретним главама може да буде 89 у једном смеру и 144 у другом.[3][4][5] Овај патерн производи најефикасније математички могуће паковање семена унутар цветне главе.[6][7][8]

ХелиотропизамУреди

 
Цветне главе окренуте ка истоку, далеко од касног поподневног сунца

Уобичајена заблуда је да цветне главе сунцокрета прате Сунце преко неба. Иако незрели цветни пупољци показују ово понашање, зреле цветне главице су током дана усмерене у фиксном (и типично источном) правцу.[9][10] Ову стару заблуду оспорио је 1597. године енглески ботаничар Џон Џерард, који је узгајао сунцокрет у својој чувеној биљној башти: „[неки] су пријавили да се окреће са Сунцем, што никада нисам могао да приметим, иако сам настојао да сазнам истину."[11] Уједначено уређање глава сунцокрета у пољу могло би код неких људи створити лажни утисак да цвеће прати Сунце.

Ово поравнање је резултат хелиотропизма у ранијој фази развоја, фази младог цвета, пре пуне зрелости цветних главица (антеза).[12] Млади сунцокрети се оријентишу у правцу сунца. У зору је глава цвета окренута ка истоку и помера се на запад током дана. Када сунцокрети достигну пуну зрелост, они више не прате сунце, већ су стално окренути ка истоку. Младо цвеће се преко ноћи преоријентише ка истоку у ишчекивању јутра. Њихово хелиотропно кретање је циркадијални ритам, синхронизован са сунцем, који се наставља ако сунце нестане у облачним данима или ако се биљке премештају на сталну светлост.[13] Оне су у стању да регулишу свој циркадијални ритам као одговор на плаво светло које емитује извор светлости.[13] Ако се биљка сунцокрета у фази пупољака окрене за 180°, пупољак ће се неколико дана окретати од сунца, јер је потребно време за поновну синхронизацију са сунцем.[14]

ПореклоУреди

 
Пчеле и сунцокрет у Србији.

Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких Индијанаца, који су млели семе у брашно и додавали хлебу или правили уље.

Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семе.

Почетком 16. века мисионари су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.

РаспрострањеностУреди

У Немачкој се сунцокрет највише почео узгајати током Другог светског рата а данас се највише гаји у Русији, Француској и Јужној Европи.

ПродукцијаУреди

Производња семена сунцокрета – 2020
Земља (Милиона тона)
  Русија 13,3
  Украјина 13,1
  Аргентина 3,2
  Кина 2,4
  Румунија 2,2
  Турска 2,1
  Сједињене Државе 1,4
World 50,2
Извор: FAOSTAT из Сједињених Држава[15]

У 2020. светска производња семена сунцокрета износила је 50 милиона тона, предвођена Русијом и Украјином са 53% укупно (табела).

Употреба ђубриваУреди

Истраживачи су анализирали утицај различитих ђубрива на бази азота на раст сунцокрета. Утврђено је да амонијум нитрат производи бољу апсорпцију азота од урее, што је делотворније у областима са ниским температурама.[16]

Производња у БразилуУреди

У Бразилу се користи јединствени систем производње који се назива систем соја-сунцокрет: прво се сади сунцокрет, а затим следи усев соје, смањујући периоде мировања и повећавајући укупну производњу и профитабилност сунцокрета. Сунцокрет се обично сади у крајњим јужним или северним регионима земље. Често се у јужним крајевима сунцокрет гаји на почетку кишне сезоне, а соја се потом може садити у лето.[17] Истраживачи су закључили да би метод плантаже соја-сунцокрет могао бити додатно побољшан кроз промене у употреби ђубрива. Показало се да тренутни метод има позитивне утицаје на животну средину.[18]

Хибриди и сортеУреди

На данашњем тржишту, већина семена сунцокрета које фармери дају или узгајају су хибриди. Хибриди или хибридизовани сунцокрети се производе укрштањем различитих типова и врста, на пример култивисаног сунцокрета са дивљим врстама. На тај начин се добијају нове генетске рекомбинације које на крају доводе до производње нових хибридних врста. Ове хибридне врсте генерално имају већу способност и имају својства или карактеристике које фармери траже, као што је отпорност на патогене.[19]

Хибрид, Helianthus annuus dwarf2 не садржи хормон гиберелин и не показује хелиотропно понашање. Биљке третиране спољном применом хормона показују привремену обнову обрасца раста издужења. Овај образац раста се смањује за 35% 7–14 дана након завршног третмана.[13]

Хибридни мушки стерилни и мушки плодни цветови који показују хетерогеност имају малу посећеност пчела. Сензорни знаци као што су мирис полена, пречник главе семена и висина могу утицати на посету опрашивача који показују константне обрасце понашања.[20]

Храњење птица зимиУреди

Сунцокрет је најважнија врста семена које се користи за зимско прехрањивање ситних птица у хранилицама за птице. Радо га једу и птице које се увек хране семењем (зелентарка, зеба) као и оне које се лети хране инсектима (велика сеница, бргљез). Важно је увек користити неслани сунцокрет.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Helianthus annuus L. Sp. Pl. : 904 (1753)”. World Flora Online. World Flora Consortium. 2022. Приступљено 30. 11. 2022. 
  2. ^ „Tallest Sunflower”. Guinness World Records. Приступљено 4. 5. 2014. 
  3. ^ John A. Adam, Mathematics in Nature. 2003. ISBN 978-0-691-11429-3. Приступљено 31. 1. 2011 — преко Google Books. 
  4. ^ „R. Knott, Interactive demos”. Mcs.surrey.ac.uk. 12. 2. 2009. Архивирано из оригинала 16. 9. 2009. г. Приступљено 31. 1. 2011. 
  5. ^ „R. Knott, Fibonacci in plants”. Mcs.surrey.ac.uk. 30. 10. 2010. Архивирано из оригинала 7. 9. 2009. г. Приступљено 31. 1. 2011. 
  6. ^ Motloch, John L (25. 8. 2000). Introduction to landscape design - Google Books. ISBN 978-0-471-35291-4. Приступљено 31. 1. 2011. 
  7. ^ Jean, Roger V (1994). Phyllotaxis. ISBN 978-0-521-40482-2. Приступљено 31. 1. 2011. 
  8. ^ „Parastichy pair(13:21) of CYCAS REVOLUTA (male) florets_WebCite”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2009. г. 
  9. ^ Hangarter, Roger P. „Solar tracking: sunflower plants”. Plants-In-Motion website. Indiana University. Приступљено 22. 8. 2012. „Many people are under the misconception that the flower heads of the cultivated sunflower (Helianthus annuus) track the sun... Immature sunflower flower heads do exhibit solar tracking and on sunny days the buds will track the sun across the sky from east to west... However, as the flower bud matures and blossoms, the stem stiffens and the flower head becomes fixed facing the eastward direction." 
  10. ^ „Sunflowers in the blooming stage are not heliotropic anymore. The stem has frozen, typically in an eastward orientation.”. Архивирано из оригинала 2013-05-23. г. 
  11. ^ Gerard, John (1597). Herball, or Generall Historie of Plantes. London: John Norton. стр. 612—614. Приступљено 2012-08-08.  Popular botany book in 17th century England
  12. ^ „Sunflower, Developmental stages (life cycle)”. GeoChemBio website. Архивирано из оригинала 27. 11. 2012. г. Приступљено 8. 8. 2012. 
  13. ^ а б в Atamian, Hagop S.; Creux, Nicky M.; Brown, Evan A.; Garner, Austin G.; Blackman, Benjamin K.; Harmer, Stacey L. (2016-08-05). „Circadian regulation of sunflower heliotropism, floral orientation, and pollinator visits”. Science (на језику: енглески). 353 (6299): 587—590. Bibcode:2016Sci...353..587A. ISSN 0036-8075. PMID 27493185. doi:10.1126/science.aaf9793 . 
  14. ^ Donat-Peter Häder; Michael Lebert (2001). Photomovement. Elsevier. стр. 673—. ISBN 978-0-444-50706-8. Приступљено 15. 8. 2010. 
  15. ^ „Production of sunflower seeds in 2020, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2022. Приступљено 13. 3. 2022. 
  16. ^ Spinelli, D; Bardi, L; Fierro, A; Jez, S; Basosi, R (2017). „Environmental analysis of sunflower production with different forms of mineral nitrogen fertilizers” (PDF). The International Journal of Life Cycle Assessment. Journal of Environmental Management. 22 (4): 492—501. PMID 23974447. S2CID 112613303. doi:10.1007/s11367-016-1089-6. 
  17. ^ Castro, C.; Leite, Regina (2018). „Main aspects of sunflower production in Brazil” (PDF). Ocl. 25: D104. doi:10.1051/ocl/2017056 . ProQuest 2036361008. 
  18. ^ Mastuura, M. I. S. F.; Dias, F. R. T.; Picoli, J. F.; Lucas, K. R. G.; Castro, C.; Hirakuri, M. H. (2017). „Life-cycle assessment of the soybean-sunflower production system in the Brazilian Cerrado” (PDF). The International Journal of Life Cycle Assessment. 22 (4): 492—501. S2CID 112613303. doi:10.1007/s11367-016-1089-6. 
  19. ^ Gontcharov, SV. Antonova, TS. and Saukova, SL. 2006. Sunflower breeding for resistance to fusarium. Helia [accessed September 14, 2014]; 29 (45): 49-54.
  20. ^ Martin, Cinthia Susic; Farina, Walter M. (2016-03-01). „Honeybee floral constancy and pollination efficiency in sunflower (Helianthus annuus) crops for hybrid seed production”. Apidologie (на језику: енглески). 47 (2): 161—170. ISSN 0044-8435. doi:10.1007/s13592-015-0384-8 . 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди