Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.

Прва савезна лига Југославије 1985/86. је била 58. сезона такмичења највишег ранга фудбалског такмичења у Југославији. Обележено је великим скандалом и оптужбама око намештања утакмица у последњем (34.) колу првенства, што је прерасло у тзв. "Аферу Шајбер", названу по преседнику ФСЈ Славку Шајберу. Екипа Партизана је била шампион, освојивши десету титулу, међутим након прерачунавања бодова је титула припала екипи Црвеној звезди, да би након неколико судских тужби и поступака, титула ипак била враћена Партизану у 1987.

Прва савезна лига Југославије
Yugoslav Football Federation 1990.png
Грб фудбалске федерације Југославије
Сезона1985/86.
Трајање11. август 1985.
ШампионСоцијалистичка Република Србија Партизан (10. титула)
Ушли у лигу
Испали из лиге
Куп Европских шампиона 1986/87.Социјалистичка Република Србија Црвена звезда
Куп УЕФА 1986/87.
Куп победника купова 1986/87.Социјалистичка Република Босна и Херцеговина Вележ Мостар (8. титула у домаћем купу)
Одиграно утакмица306
Постигнуто голова899 (2,94 по утакмици)
Најбољи стрелацСоцијалистичка Федеративна Република ЈугославијаДавор Чоп, 22 гола
(Социјалистичка Република Хрватска Динамо Винковци)
Контроверза са намештањима, "афера Шајбер"

УчеснициУреди

Екипа Град Савезна република
ФК Сарајево Сарајево   СР БиХ
ФК Хајдук Сплит Сплит   СР Хрватска
ФК Партизан Београд   СР Србија
ФК Црвена звезда Београд   СР Србија
ФК Вардар Скопље   СР Македонија
ФК Динамо Загреб Загреб   СР Хрватска
ФК Жељезничар Сарајево   СР БиХ
ФК Ријека Ријека   СР Хрватска
ФК Сутјеска Никшић Никшић   СР Црна Гора
ФК Приштина Приштина   СР Србија
ФК Вележ Мостар Мостар   СР БиХ
ФК Осијек Осијек   СР Хрватска
ФК Слобода Тузла Тузла   СР БиХ
ФК Динамо Винковци Винковци   СР Хрватска
ФК Будућност Титоград Титоград   СР Црна Гора
ФК Војводина Нови Сад   СР Србија
ОФК Београд Београд   СР Србија
ФК Челик Зеница Зеница   СР БиХ

Позадина афере ШајберУреди

У последњем колу првенства су Партизан и Црвена звезда били једини кандидати за титулу, и имали су једнак број бодова, с тим што је Партизан дао гол више. У регуларном току сезоне су на стадиону ЈНА одиграли 1:1, док је на Маракани било 2:1 у корист Звезде.[1] Тим из Хумске 1 је у последњем мечу првенства био домаћин Жељезничару, док је Звезда гостовала на Кошеву екипи Сарајева. У фудбалској јавности Југославије се говорило о добрим односима Партизана и Жељезничара, а и Црвене звезде и Сарајева, тако да су се, на основу те приче, "поклопиле коцкице" за последње коло.[2]

Неки од примера тих тзв. пријатељских односа су исходи мечева последњег кола првенства у сезони 1971/72. у којима су се за титулу наметали Жељезничар и Звезда. Жељезничар је 11. јуна 1972. у последњем колу гостовао на ЈНА са два бода предности у односу на Звезду, док је Звезда гостовала на Кошеву екипи ФК Сарајево. Жељезничар је убедљиво славио против Партизана са 0:4, уз 3 гола Бошка Јанковића, и тада Жељезничар осваја своју једину титулу првака државе, док је Звезда лако савладала Сарајево са 2:4, али им то није било довољно за титулу.[3][2]

У сезони која је претходила "афери Шајбер", 1984/85, Звезда је одиграла свој последњи меч као гост екипи Сарајева. Тада су Сарајеву били потребни бодови како би оверио своју другу титулу првака државе, што је и учинио победом од 2:1, да би наредног дана голгетер Сарајева Хусреф Мусемић потписао за црвено-беле, што се на неки начин спекулисало да је била цена за победу Сарајева у том мечу.[2][4]

Наравно, саме сумње да ће екипе због некаквих блиских односа одиграти договорен меч, нису доказ сам по себи да ће се неки сусрет прогласити намештеним. За сваки случај, како би све било у оквирима регуларности, како се не би поновила нека ситуација попут оне из последњег кола сезоне 1975/76, када је Партизанова утакмица против Олимпије у Љубљани, у којој Партизан голом Бјековића у финишу меча долази до победе од 1:2 и титуле, трајала неколико минута дуже од сусрета Хајдука на Карабурми, који је завршен са 1:1,[5] ФСЈ доноси одлуку да сви дуели судбоносног суботњег поподнева морају почети и завршити у исто време.[2]

Табела пред последње колоУреди

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Коментар
1 Партизан 33 20 7 6 61 29 +32 47 Квалификације за прво коло Купа УЕФА
2 Црвена звезда 33 20 7 6 69 38 +31 47 Квалификације за прво коло КЕШ 1986/87.
3 Вележ 33 13 11 9 62 47 +15 37 Квалификације за Куп победника купова 1986/87.
4 Ријека 33 12 12 9 41 30 +11 36 Квалификације за прво коло Купа УЕФА
5 Хајдук Сплит 33 14 7 12 50 41 +9 35
6 Жељезничар 33 15 5 13 58 59 −1 35
7 Динамо Загреб 33 10 14 9 46 42 +4 34
8 Вардар 33 14 5 14 52 59 −7 33
9 Осијек 33 11 9 13 37 41 −4 31
10 Сутјеска Никшић 33 14 3 16 50 56 −6 31
11 Приштина 33 13 5 15 37 47 −10 31
12 Слобода Тузла 33 11 9 13 46 57 −11 31
13 Динамо Винковци 33 11 8 14 48 49 −1 30
14 Сарајево 33 11 8 14 41 42 −1 30
15 Будућност Титоград 33 13 3 17 42 47 −5 29
16 Челик Зеница 33 11 7 15 38 48 −10 29
17 ОФК Београд 33 11 6 16 45 61 −16 28 Испадање у Другу савезну лигу
18 Војводина 33 6 8 19 32 62 −30 20
Извор: rsssf.com
Правила рангирања тимова: 1) поени; 2) гол разлика; 3) број постигнутих голова


Резултат последњег "Шајберовог" кола уз коментареУреди

Спорно коло
Домаћин Резултат Гост Коментар
Партизан 4-0* Жељезничар Партизану је било потребно да забележи победу са истом гол разликом као и Црвена звезда како би освојио титулу. Утакмица у Београду је почела са 15-ак минута закашњења пошто је, након што је судија Бериша Синаши дозволио, Партизан организовао опроштај од Живковића и Варге који су каријере настављали у иностранству.[2]
Сарајево 0-4* Црвена звезда Црвеној звезди је била потребна победа са већом гол разликом од Партизана како би постала шампион. Звездин покушај за испраћај уз прославу за голмана Љуковчана, који је каријеру настављао у Фенербахчеу, није успео јер судија Гоце Попев није дозволио[2]
Војводина 1-7 * Динамо Загреб Динаму је била потребна победа са што више голова разлике како би се пласирао у Куп УЕФА.
Хајдук Сплит 5-3 * Динамо Винковци Хајдуку је била потребна победа, а Давор Чоп из Динама (Винковци) се борио за титулу најбољег стрелца лиге, и на утакмици постиже 3 гола.
Сутјеска Никшић 5-5* Будућност Титоград Будућности и Сутјесци је био потребан нерешен резултат за опстанак, а покушало се и да Милош Бурсаћ добије титулу најбољег стрелца.[2]
Челик Зеница 1-1* Ријека Ријеци је за пласман у куп УЕФА, а Челику за опстанак био потребан нерешен резултат.
Осијек 2-1 Слобода Тузла
Вележ 2-3* ОФК Београд Вележ је већ био осигурао пласман у Куп УЕФА, док је ОФК-у требала победа како би остао у лиги.
Приштина 0-0 Вардар

* резултати код којих се сумљало да су намештени

Коначна табела након спорног колаУреди

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Коментар
1 Партизан 34 21 7 6 65 29 +36 49 Квалификације за прво коло Купа УЕФА
2 Црвена звезда 34 21 7 6 73 38 +35 49 Квалификације за прво коло КЕШ 1986/87.
3 Вележ 34 13 11 10 64 50 +14 37 Квалификације за Куп победника купова 1986/87.
4 Хајдук Сплит 34 15 7 12 55 44 +11 37 Квалификације за прво коло Купа УЕФА
5 Ријека 34 12 13 9 42 31 +11 37
6 Динамо Загреб 34 11 14 9 53 43 +10 36
7 Жељезничар 34 15 5 14 58 63 −5 35
8 Вардар 34 14 6 14 52 59 −7 34
9 Осијек 34 12 9 13 39 42 −3 33
10 Сутјеска Никшић 34 14 4 16 55 61 −6 32
11 Приштина 34 13 6 15 37 47 −10 32
12 Слобода Тузла 34 11 9 14 47 59 −12 31
13 Динамо Винковци 34 11 8 15 51 54 −3 30
14 Будућност 34 13 4 17 47 52 −5 30
15 Сарајево 34 11 8 15 41 46 −5 30
16 Челик 34 11 8 15 39 49 −10 30
17 ОФК Београд 34 12 6 16 48 63 −15 30 Испадање у Другу савезну лигу
18 Војводина 34 6 8 20 33 69 −36 20
Извор: rsssf.com
Правила рангирања тимова: 1) поени; 2) гол разлика; 3) број постигнутих голова


Листа стрелацаУреди

Позиција Име Екипа Голови
01. Давор Чоп   Динамо Винковци 22
02. Милош Бурсаћ   Сутјеска Никшић 20
03. Златко Вујовић   Хајдук Сплит 18
04. Звонко Варга   Партизан 17
05. Предраг Јурић   Вележ 15
Маринко Стојаковић   ОФК Београд
07. Радмило Михајловић   Жељезничар 14

Понављање последњег кола, епилог и судски процесиУреди

Након последњег кола Партизан постаје шампион захваљујући бољој гол разлици од другопласиране Црвене звезде. Међутим, 20. јуна 1986. године председништво ФСЈ, на челу са Славком Шајбером, доноси следеће одлуке:

Сви клубови осим Партизана и Динама из Загреба су пристали на поновно одигравање мечева[2], међутим Динамо се, под притиском избацивања из првенства, ипак предомислио.[2] Партизан је, иако усамљен, остао упоран у намери да се бори против Шајберових мера. Клуб из Хумске 1 је обио да поново одигра меч против Жељезничара, наводећи да би "поновним играњем те утакмице признао своје учешће у намештању кога није било".

Резултати поновљеног кола, које је касније отказано судском пресудом
Домаћин Резултат Гост
Партизан 0-3 (службени резултат) Жељезничар
Сарајево 2-1 Црвена звезда
Војводина 1-0 Динамо Загреб
Хајдук Сплит 6-1 Динамо Винковци
Сутјеска Никшић 1-1 Будућност Титоград
Челик Зеница 1-1 Ријека
Осијек 0-0 Слобода Тузла
Вележ 5-1 ОФК Београд
Приштина 2-2 Вардар

Пошто су сви тимови осим Партизана пристали на поновно одигравање мечева, Жељезничар је службеним резултатом победио 0:3, а Звезда је упркос поразу од Сарајева са 2:1 освојила титулу због боље гол разлике. Због тога је Звезда учествовала у Купу Европских шампиона 1986/87..

Уследила је серија жалби и тужби од стране Партизана, и цео случај је завршио на уставном суду. Док су уставни суд и суд Удруженог рада Србије донели пресуду, следећа сезона 1986/87. је већ била завршена, и шампион је постао Вардар, захваљујући чињеници да је 10 тимова стартовало са -6 поена. Црно-бели другу сезону заредом остају без наступа у КЕШ-у, и то их је, како су касније објашњавали челници клуба, онемогућоло да доведу планирана појачања и створе тим који би вероватно у Европи стигао тамо где се Звезда нашла 1991. године.[2]

Судска пресуда из 1987. је гласила да нема доказа о намештању у последњем колу претходног првенства, и титула је враћена Партизану. Ово је аутоматски значило да нема основа за одузимање бодова у сезони 1986/87. па је након пресабирања бодова Партизану додељена и титула у сезони 1986/87., уместо Вардара, који је ипак задржао право да учествује у Купу Европских шампиона 1987/88.. Европска фудбалска унија (УЕФА) ни данас не признаје те титуле Партизану.[2]

Шампионска екипаУреди

Шампиони: ФК Партизан
Играч Лига
Утакмице Голови
  Фахрудин Омеровић (голман) 34 0
  Звонко Варга 32 17
  Љубомир Радановић 32 4
  Владимир Вермезовић 32 1
  Адмир Смајић 30 2
  Слободан Ројевић 29 0
  Горан Стевановић 28 3
  Небојша Вучићевић 27 6
  Милош Ђелмаш 26 11
  Звонко Живковић 24 12
  Бајро Жупић 24 0
  Милоња Ђукић 23 1
  Владо Чапљић 21 3
  Радослав Никодијевић 17 0
  Миодраг Бајовић 15 0
  Миодраг Радовић 12 0
  Милинко Пантић 9 2
  Милорад Бајовић 6 0
  Драган Манце [а] 5 2
  Горан Богдановић 5 0
  Јовица Колб 4 1
  Иса Садриу 4 0
Тренер: Ненад Бјековић
  1. ^ погинуо 3. септембра 1985. у саобраћајној несрећи

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Sezona 1985/86”. exyufudbal.in.rs. Архивирано из оригинала на датум 29. 08. 2018. Приступљено 2020-12-08. »При дну странице је табела са последњим колом« 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Трајковић, Јелена (23. nov. 2018). „Igra po Šajberovim notama”. Sport Klub. Приступљено 07. 12. 2020. 
  3. ^ „Sezona 1971/72”. exyufudbal.in.rs. Архивирано из оригинала на датум 31. 08. 2018. Приступљено 2020-12-08. »При дну странице је табела са последњим колом« 
  4. ^ „Sezona 1984/85”. exyufudbal.in.rs. Архивирано из оригинала на датум 07. 09. 2018. Приступљено 2020-12-08. »При дну странице је табела са последњим колом« 
  5. ^ „Sezona 1975/76”. exyufudbal.in.rs. Архивирано из оригинала на датум 01. 09. 2018. Приступљено 2020-12-08. »При дну странице је табела са последњим колом« 

Спољашње везеУреди