Звонко Живковић
Звонко Живковић (Београд, 31. октобар 1959) је бивши југословенски и српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.
Звонко Живковић | |||
---|---|---|---|
![]() Звонко Живковић | |||
Лични подаци | |||
Пуно име | Звонко Живковић | ||
Датум рођења | 31. октобар 1959. | ||
Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
Висина | 1,77 m | ||
Позиција | нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
1972—1977 | Галеника | ||
1977—1978 | Партизан | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1978—1986 | Партизан | 187 | (58) |
1986—1987 | Бенфика | 8 | (0) |
1987—1988 | Фортуна Диселдорф | 20 | (4) |
1988—1991 | Дижон | 79 | (17) |
Репрезентативна каријера | |||
1979 | Југославија до 20 | 3 | (0) |
1982—1985 | Југославија | 5 | (2) |
Тренерска каријера | |||
2003—2004 | Рудар Угљевик | ||
2004—2005 | СЦГ до 19 | ||
2006—2007 | Србија до 19 | ||
2010 | Металац Горњи Милановац | ||
2013 | Телеоптик | ||
2021 | Србија до 21 |
Каријера
уредиКлупска
уредиЗвонко Живковић је са 12 година почео да тренира фудбал у ФК Галеника (данашњи ФК Земун).[1] Током 1977. године је прешао у Партизан. Дебитовао је за први тим Партизана у сезони 1978/79. Наредних осам сезона је провео као првотимац црно-белих и учествовао је у освајању две титуле првака Југославије (1982/83 и 1985/86).[2]
Напустио је Партизан 1986. када је потписао за португалску Бенфику из Лисабона (1986–1987). Након Бенфике, одлази у Немачку где потписује за Фортуну из Диселдорфа (1987–1988), са којом наступа у Другој Бундеслиги.[3] Прелази затим у француског друголигаша Дижон (1988–1991), где и завршава своју играчку каријеру.
Репрезентативна
уредиЗа омладинску репрезентацију Југославије је играо 1979. године, на ФИФА Светском првенству за младе у Јапану. Југославија је играла у групи Б са Пољском, Аргентином и Индонезијом. Испала је одмах после прве рунде такмичења, остваривши само једну победу.[4] Живковић је наступио на све три утакмице овог првенства.
За сениорску репрезентацију Југославије је дебитовао 17. новембра 1982. на утакмици са Бугарском у квалификацијама за Европско првенство.[5] Први гол за репрезентацију је постигао на свом другом мечу, 15. децембра 1982, у квалификационој утакмици за Европско првенство против Велса, када је Југославија играла нерешено 4:4.[6] Био је и учесник Светског првенства 1982. у Шпанији. Други гол за сениорску репрезентацију је постигао 29. јануара 1985, на пријатељској утакмици против Кине, када је Југославија играла нерешено 1:1.[7] Укупно је одиграо пет утакмица за сениорску репрезентацију и постигао је два гола.[5]
Тренерска каријера
уредиПо завршетку играчке каријере, Живковић се вратио у ФК Земун, где је у наредних пет година радио као тренер омладинских секција. После тих пет година постаје асистент тренера првог тима Јована Коврлије у сезони 1997/98. Касније је радио у млађим категоријама Партизана. У пролеће 2003. године је постављен за шефа стручног штаба Рудара из Угљевика, који се тада такмичио Премијер лиги БиХ.[8]
У периоду од 2004. до 2007. године је радио као селектор омладинске репрезентације, прво Србије и Црне Горе а затим и самосталне Србије. На Европском првенству за играче до 19 година, одржаном у Северној Ирској 2005, водио је репрезентацију Србије и Црне Горе до полуфинала где су поражени од репрезентације Енглеске са 3:1.[9] Водио је и омладинску репрезентацију Србије на Европском првенству 2007. у Аустрији, где је национални тим елиминисан након групне фазе.[10]
У јуну 2010. је постављен за тренера Металца из Горњег Милановца.[11] Водио је клуб у првих 10 кола такмичарске 2010/11. у Суперлиги Србије након чега је добио отказ.[12] У моменту отказа, Живковић се са Металцем налазио на последњем месту Суперлиге са само два освојена бода, од могућих 30, уз гол разлику 3:15.[13] Током 2013. године је водио Телеоптик у Првој лиги Србије.[14]
У априлу 2021. је постављен за селектора младе репрезентације Србије.[15] Дебитовао је као селектор 6. јуна 2021. на пријатељској утакмици са Русијом (0:0) која је одиграна у спортском центру ФСС у Старој Пазови.[16][17] Два дана касније је поражен на пријатељској утакмици са олимпијском репрезентацијом Бразила (0:3) која је одиграна на Стадиону Рајко Митић.[18] Живковић је затим водио екипу у квалификацијама за Европско првенство 2023. године. На првом такмичарском мечу који је водио као селектор, Живковић је 3. септембра 2021. поражен од Украјине (0:1) у Старој Пазови у 1. колу квалификација.[19] Четири дана касније, у 2. колу квалификација, Србија је играла нерешено 0:0 на гостовању Северној Македонији у Охриду.[20] У наредној рунди квалификација, 7. октобра 2021, Живковићева селекција је славила на гостовању Јерменији (4:1) у Јеревану.[21] Пет дана касније, у 4. колу квалификација, Србија је на Стадиону Партизана поражена од Француске (0:3).[22] Након овог меча, Фудбалски савез Србије и Звонко Живковић су споразумно раскинули сарадњу.[23] У моменту Живковићевог одласка, Србија се налазила на петом, претпоследњем месту, у својој квалификационој групи са бодом више од Јерменије, а испред Србије су, осим Француске и Украјине били и Фарска острва и Северна Македонија.[24]
Успеси
уреди- Партизан
- Првенство Југославије (2) : 1982/83, 1985/86.
- Бенфика
- Првенство Португалије (1) : 1986/87.
- Куп Португалије (1) : 1986/87.
Референце
уреди- ^ „Zvonko Živković: – Partizan od svojih asova nije pravio lidere i legende”. crnobelanostalgija.com. 5. 10. 2017. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „Zvonko Živković”. partizanopedia.rs. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „2. Bundesliga 1987/1988 - Der aktuelle 38. Spieltag - Fussballdaten - Die Fußballdatenbank”. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „FIFA World Youth Championship Japan 1979™”. Fifa.com. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ а б „Zvonko Živković”. reprezentacija.rs. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „(1982) Jugoslavija – Vels 4:4”. reprezentacija.rs. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „(1985) Jugoslavija – Kina 1:1”. reprezentacija.rs. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „Rudar home in on Živković” (на језику: енглески). UEFA.com. 1. 4. 2003. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „EP U-19: Englezi bolji od "Plavih"”. b92.net. 27. 7. 2005. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „Pali smo na sitnicama”. novosti.rs. 22. 7. 2007. Приступљено 16. 10. 2021.[мртва веза]
- ^ „Zvonko Živković novi trener Metalca”. b92.net. 6. 6. 2010. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „Očekivana smena u Metalcu”. sportskacentrala.com. 2. 11. 2010. Архивирано из оригинала 16. 10. 2021. г. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „Smena trenera u Metalcu”. b92.net. 1. 11. 2010. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „Zvonko Zivkovic”. transfermarkt.com. Приступљено 16. 10. 2021.
- ^ „U21, U19, U17 - СРБИЈА ДОБИЛА ТРИ НОВА СЕЛЕКТОРА”. Фудбалски савез Србије. 13. 4. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „Orlići mnogo promašili, Zvonko Živković startovao nulom”. mozzartsport.com. 6. 6. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „U21 - ДОБРА СРБИЈА У РЕМИЈУ СА РУСИЈОМ (ВИДЕО)”. Фудбалски савез Србије. 6. 6. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „U21 - ХРАБРА ИГРА "ОРЛИЋА" У ПРОВЕРИ ПРОТИВ СТАРИЈЕ И ИСКУСНИЈЕ ОЛИМПИЈСКЕ СЕЛЕКЦИЈЕ БРАЗИЛА (U23) (ВИДЕО)”. Фудбалски савез Србије. 8. 6. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „U21 - УКРАЈИНА ИЗНЕНАДИЛА "ОРЛИЋЕ" НА СТАРТУ КВАЛИФИКАЦИЈА (ВИДЕО)”. Фудбалски савез Србије. 3. 9. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „РЕМИ МЛАДЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПРОТИВ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ”. Фудбалски савез Србије. 7. 9. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „СРБИЈА ПОСЛЕ ПРЕОКРЕТА ОСТВАРИЛА ВАЖНУ И УБЕДЉИВУ ПОБЕДУ У ЈЕРЕВАНУ”. Фудбалски савез Србије. 7. 10. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „"ОРЛИЋИ" ИЗГУБИЛИ ОД ФРАНЦУСКЕ”. Фудбалски савез Србије. 12. 10. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „СПОРАЗУМНО РАСКИНУТ УГОВОР СА ЗВОНКОМ ЖИВКОВИЋЕМ, ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ СЕЛЕКТОРА U21 АЛЕКСАНДАР РОГИЋ”. Фудбалски савез Србије. 14. 10. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „„Orlići“ postali niža evropska klasa”. danas.rs. 13. 10. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
Спољашње везе
уреди- Звонко Живковић на сајту reprezentacija.rs
- Звонко Живковић на веб-сајту partizanopedia.rs
- Звонко Живковић на веб-сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Звонко Живковић на ForaDeJogo