Отворите главни мени

Угљевик (раније Нови Угљевик) је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту укупно је пописано 4.155 лица.[1]

Угљевик
Crkva Svete Petke Paraskeve u Ugljevik.jpg
Црква свете Петке Параскеве
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаУгљевик
Становништво
 — 2013.Раст 4.155
Географске карактеристике
Координате44°41′37″ СГШ; 18°59′40″ ИГД / 44.69360° СГШ; 18.99458° ИГД / 44.69360; 18.99458Координате: 44°41′37″ СГШ; 18°59′40″ ИГД / 44.69360° СГШ; 18.99458° ИГД / 44.69360; 18.99458
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Угљевик на мапи Босне и Херцеговине
Угљевик
Угљевик
Остали подаци
Поштански број76 330
Позивни број055

Садржај

ГеографијаУреди

 
Пут М18 између Угљевика и Прибоја.

Налази се на обали ријеке Јање, у подмајевичком крају, на двадесетом километру регионалног пута БијељинаТузла. У Угљевику постоје три мјесне заједнице: Центар, Ново Насеље и Сјевер, са отприлике 4.200 становника.

ИсторијаУреди

Угљевик је младо насеље. Настало је почетком 1980-их, када је због налазишта угља читав центар општине пресељен из Старог Угљевика (тада се још није звао „Стари“) у ово новоизграђено насеље — Нови Угљевик. Временом се у обичном говору изгубио епитет „нови“. То је, иначе, био други пут да општина мијења свој центар. Први пут, у току Другог свјетског рата, власт НДХ је центар тадашње општине Забрђе, из Забрђа пренијела у Угљевик (Стари). Центар општине је ту остао и након ослобођења, а општина је добила име Угљевик. Дакле, од 1940-их до данас, центар општине је био у три мјеста: Забрђе, Стари Угљевик и Угљевик (Нови).

Приликом одабира локације новог насеља, урбанистички стручњаци су водили рачуна о могућности ширења насеља, близини путева, идеалној удаљености од новоизграђеног објекта термоелектране. Одлучено је да се Нови Угљевик прави 3 километра низводно од ТЕ, поред регионалног пута Тузла–Бијељина, у равничастом дијелу атара села Забрђе.

Пресељењем становништва у ново насеље, преселиле су се и установе и институције, тако да се може говорити о континуитету ових институција. У ново насеље су пресељени општинска управа, основна школа „Вељко Лукић Курјак“, средњошколски центар, Дом здравља, СДК, Раднички универзитет, ФК Рудар и др.

Прве јавне зграде у Новом Угљевику су зграде хотела „Енергетик“ и објекат поште (овај објекат више не постоји).

Изглед насељаУреди

 
Карађорђева улица — централна улица у Угљевику. Брдо Нијемац у позадини.

Захваљујући својој младости и терену на коме је изграђен, Угљевик има уредно испресијецане улицама (под правим углом), солидном инфраструктуром, уређеним зеленилом и зеленим површинама. Због свега тога, урбанистички план Угљевика је 1980-их година освојио међународну награду. Почетну експанзију насеља прекинуо је распад Југославије и рат у БиХ. У ратним и поратним годинама приступало се многим, како добрим, тако и лошим, измјенама оригиналног плана, као и дозволама за изградњу привремених објеката који својим изгледом нарушавају општи утисак о изледу мјеста. Ни дивља градња није била страна.

СпортУреди

Угљевик је сједиште фудбалског клуба Рудар, и такође кошаркашког клуба Рудар.

СтановништвоУреди

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 2.426 (81,38%) 2.210 (90,49%) 2.256 (94,47%)
Муслимани [a] 348 (11,67%) 66 (2,70%) 86 (3,60%)
Југословени 133 (4,46%) 143 (5,85%) 15 (0,62%)
Хрвати 39 (1,30%) 3 (0,12%) 15 (0,62%)
остали и непознато 35 (1,17%) 20 (0,81%) 16 (0,67%)
Укупно 4.155 2.981 2.442 2.388

ГалеријаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ За садашњи положај Муслимана види Муслимани

ИзвориУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди