Јања (ријека)
Јања (или Модран, како се популарно зове у неким селима) је лијева притока Дрине. Тече кроз Републику Српску, БиХ, цијелом својом дужином, кроз планину Мајевицу и равницу Семберију.
| Јања | |
|---|---|
 Ријека Јања | |
| Опште информације | |
| Дужина | 53 km |
| Слив | Црноморски слив |
| Водоток | |
| Извор | испод брда Коњиц на Мајевици |
| В. извора | 670 m |
| Ушће | Дрина, код села Јања |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е | Босна и Херцеговина Федерација Босне и Херцеговине, Република Српска, |
| Регија | Мајевица, Семберија |
| Насеља | Сељубље, Потраш, Подгора, Бријест, Прибој, Пељаве, Тобут, Малешевци, Богутово Село, Угљевик, Угљевичка Обријеж, Равно Поље, Суво Поље, Модран, Јања. |
| Притоке | Преловачка ријека, Липовачка ријека, Лабуђанска ријека, Растошничка ријека, Тобутска ријека, Мезграјица, Радловац, Лактеница, Јања Канал, Јањица |
| Река на Викимедијиној остави | |
У Дрину се улива у бијељинском селу Јањи. Највећим дијелом тече кроз општину Угљевик.
Извире испод мајевичког виса Коњиц, на око 670 метара надморске висине, а улива се у Дрину на надм. висини од 150 метара. Укупна дужина њеног тока је 53 км, а висинска разлика између извора и ушћа износи 565 метара. Првих 10 километара њеног тока ријека је брза и бистрог тока, јер се обрушава до мјеста Прибој, смањујући висину са 670 на 250 метара. Остатак тока од 43 км је нешто мирнији, са додатним спуштањем висине за још 145 метара.
Прва значајнија притока Јање је Преловачка ријека, десна притока која извире испод највећег врха Мајевице Столица и протиче кроз Завршје, гдје је позната као Завршни поток. Непуна два километра низводно, Јања прима Липовачку ријеку са лијеве стране. Ова кратка ријека извире у Липовицама испод Лазића брда.
Испред тјеснаца, између брда Руст (323 м) и Бјеловнице (438 м), Јања прима још двије веће притоке. Прво са лијеве стране, Лабуђанску ријеку, а потом, неколико метара ниже, са десне стране Растошницу (Брзава). Лабуђанска ријека извире недалеко од коте 567 м, звана Курјача, док Растошница извире испод Годушког виса на висини од 669 м.
На око 750 метара од ушћа Растошнице, изграђена је брана за акумулационо језеро Снијежница које се користи за потребе термоелектране. Језеро има дужину од приближно 4 км, а ширину од око 250 метара.
Из Тобута долазе Тријешница, мали поток и Тобутска ријека, која цио ток тече кроз Тобут, а извире недалеко од брда Свјетљике 442 м.
У Малешевцима се уливају мањи водотоци Максића поток и Саставачки поток.
Највећа притока Јање - Мезграјица - улива се са десне стране код Термоелектране "Угљевик" у Угљевику- у дијелу измјењеног и регулисаног тока ријеке. Непосредно код ушћа Мезграјице изграђена је хидраулична устава којом се регулише ниво ријеке Јање за потребе термоелектране.
Ток ријеке кроз насеље Угљевик регулисан је 2018. године изградњом минор и мајор корита, како би насеље било заштићено од поплава. У дијелу уређеног корита, у дужини око 1 км изграђена је пјешачка променада.
У Угљевику са лијеве стране у Јању се улијевају потоци Радловац и Лактеница.
У Угљевичкој Обријежи ток ријеке Јање дерегулисан је у првој половини 20. вијека и ток ријеке је усмјерен у ток дотадашњег потока Модран, те је низводно од Угљевичке Обријежи дошло до поистовјећења и замјене топонима Јања и Модран. Становници Сувог Поља и Доње Трнове садашњи ток Јање називају Модраном док ранији ток ријеке, који административно одваја ова два села, називају Јања Канал или Старачом.
Стари ток (Јања Канал) улива се у нови ток Јање код сувопољског засеока Зовац. Код насеља Модран улива се са десне стране притока Јањица. Јања преосталим дијелом тока до ушћа нема значајних притока.
Загађеност
уредиРезултати Националног надзорног мониторинга квалитета вода водотока Републике Српске, који су објављени 2019. године, показали су да "од 15 индекса за одређивање квалитета водотока, који су употребљни у овим испитивањима, 11 је показало да Јања има еколошки најлошије стање"[1]. Већина датих индекса (еколошки и хемијски) сврстава водоток ријеке Јање у IV класу квалитета[2]. Антропогени утицај је веома јак, у виду отпадних и канализационих вода, као и извођења радова на водотоку.
Референце
уреди- ^ Ispitivanje kvaliteta voda vodotoka Republike Srpske u 2019. godini, Skraćeni izvještaj (PDF). Javna ustanova “Vode Srpske” Bijeljina, Odjeljenje za zaštitu i korištenje voda. 2019.[мртва веза]
- ^ СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ УГЉЕВИК за период 2024 – 2030. године (PDF). Угљевик: Република Српска - Општина Угљевик. 2024. стр. 50.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.