Иван Радовић

српски сликар, ликовни критичар и дописни члан САНУ

Иван Радовић (Вршац, 22. јун 1894Београд, 14. август 1973) био је српски сликар, ликовни критичар, дописни члан САНУ.

Иван Радовић
Ivan Radović.jpg
Портрет Ивана Радовића
Лични подаци
Датум рођења(1894-06-22)22. јун 1894.
Место рођењаВршац, Аустроугарска монархија
Датум смрти14. август 1973.(1973-08-14) (79 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Потпис

БиографијаУреди

Завршио је Учитељску школу у Сомбору. Сликарство је учио на Академији у Будимпешти од 1917. до 1919.[1]

Ради студија уметности 1921. године путовао је у Минхен, Праг и Венецију, а боравио је у Прагу и Паризу.[1]

У Београд се доселио 1927. године. Бави се педагошким радом у школи у Станишићу, Учитељској и Вишој девојачкој школи у Сомбору. Једно време је био професор Уметничке школе у Београду.

Први пут излагао 1922. године у Београду. Припадао је групама „Слободни“, „Облик“ и „Шесторица“. Био је члан УЛУС-а.

Успешно се бавио тенисом.[1] Био је првак Југославије 1929. године. Те године је играо у Дејвис купу против Грчке.

Био је дописни члан САНУ 1970. године.

Његов брат је био свештеник и фотограф Милорад Радовић (1892-1934).

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

СликарствоУреди

Сликарски опус Ивана Радовића је велики и по броју радова (слика, цртежа и акварела), али и по значају и месту у српској уметности двадесетог века. Критичари и историчари модерне уметности приметили су у његовом раду кретање од традиционализма до авангарде, од устаљених путева савремености његовог времена до излета у наивизам и колористички експресионизам који је био најкарактеристичнији за српску уметност тог периода. Није се устручавао ни да се упусти у експерименте са апстрактним изразом, посебно током прве половине треће деценије. У основном, његов сликарски пут се кретао од раног периода конструктивизма и посткубизма, преко неокласицизма и неопримитивизма средњег перида до романтизма и поетског реализма који је обележио крај овог самосвојног стваралаштва. И тематски се Радовићево сликарство кретало у широком распону од пејзажа, ентеријера и жанрсцена до портрета и актова. Због оваквог својеврсног спајања и преплитања стилских карактеристика и тематских садржаја, сликартсво Ивана Радовића постављено је у најзначајнијим историјским прегледима на једно од најистакнутијих места у српској сликарској уметности епохе модернизма.

Самосталне изложбеУреди

 
Поглед с округлим крошњама, 1922

Постхумне изложбе

Библиографија (избор)Уреди

НаградеУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „SOMBORSKI SLIKAR – TENISKI AS I UČESNIK DEJVIS KUPA (Ivan Radović) – Ravnoplov” (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-24. 

ЛитератураУреди

  • Документације Музеја савремене уметности, Београд
  • 1971 Ретроспективна изложба, монографија, Галерија САНУ, Београд
  • 1989 Иван Радовић, монографија, Академија уметности, Матица српска, Нови Сад

Спољашње везеУреди