Зора Петровић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Зора Петровић (Добрица, 17. мај 1894 — Београд, 25. мај 1962) била је српска сликарка. Спада у најзначајније представнике експресионизма у сликарству Србије између два светска рата.
| Зора Петровић | |
|---|---|
 Зора Петровић сликар | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. мај 1894. |
| Место рођења | Добрица, Аустроугарска монархија |
| Датум смрти | 25. мај 1962. (68 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Биографија
уредиСредњу школу је похађала у Панчеву 1907 — 1909. године. Уписала се на Уметничко-занатску школу у Београду 1912—1914. у којој су јој предавали Милан Миловановић, Ђорђе Јовановић и Марко Мурат. Сликарство је студирала у Пешти код професора Деак-Ебнера, и учествовала на курсевима професора Ретија у тзв. 'Барбизону у Нађбањи'. Период од 1915. до 1919. проводи на Краљевској Маџарској Земаљској Сликарској Великој Школи код професора Лајоша Деака Ебнера. У Београд се враћа 1919. када завршава Уметничко-занатску сликарску школу код професора Љубе Ивановића и запошљава се као наставница у Реалци у Београду, а од 1921. до 1944. предаје у Другој женској гимназији 'Краљица Наталија'. У Париз 1925.-1926. годину дана борави у атељеу Андре Лота. Радила је најпре као учитељ цртања, а у Сликарској школи Младена Јосића као хонорарна професорка сликарства од 1942. до 1944. Године 1952. добила је посао професора на Академији ликовних уметности у Београду и ту радила до краја живота. Преминула је у Београду 25. маја 1962. и сахрањена у Панчеву.
Први пут је излагала 1921. године у Сомбору, а прву самосталну изложбу приредила је 1927. у Салону пријатеља уметности Цвијета Зузорић на Краљевском тргу (сада Студентском тргу). Учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Била чланица Друштва српских уметника 'Лада' (1924 — 1927), Уметничке групе 'Облик' (1928 — 1931), „Дванаесторица“ (1938) и „Самостални“ (1951 — 1954).
Сликарство
уреди
Теме њених слика су ентеријери, портрети, али најчешће актови и жене из народа. Сви историчари модерне српске уметности сврставају сликарство Зоре Петровић најпре, на почетку њеног стваралаштва, у поетску фигурацију, а касније у колористички експресионизам коме је остала верна до последњих дела. Њено сликарство заснива се на наглашеном, брзом, широком потезу четке преко платна без непотребног детаљисања форме. Супротно томе, фигуре на њеним сликама су деформисане, анатомски изобличене, али пуне унутрашње снаге и искрености хроматског звука. Слике су јој испуњене густом колористичком пастом и светлом које те облике наглашава. Ове сликарске основе Зора Петровић је поставила тридесетих година и остала је верна том стилском изразу до краја живота. Њени радови могу се видети у Народном музеју у Београду, Музеју савремене уметности у Београду и у колекцији Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду.
Признања
уреди- 1955. Октобарска награда града Београда, Београд
- 1958. Орден рада са црвеном заставом, указом председника ФНРФ Јосипа Броза Тита, Београд
- 1961. изабрана за Дописног члана Српске академије наука и уметности, Београд
Самосталне изложбе
уреди- 1927. Салон пријатеља уметности Цвијета Зузорић (на Краљевском тргу, сада Студентском тргу), Београд
- 1930. Уметнички павиљон, Београд
- 1933. Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд
- 1937. Уметнички павиљон, Београд
- 1951. Уметнички павиљон, Сарајево
- 1952. Уметнички павиљон, Београд
- 1955. Уметнички павиљон на Калемегдану, Београд
- 1957. Галерија Савременог дома, Београд
- 1958. Уметнички павиљон на Калемегдану, Београд
- 1959. Мала галерија Атељеа 212, Београд
- 1960. Уметнички павиљон на Калемегдану, Београд
- 1962. Зрењанин, Кикинда, (постхумно Суботица, Панчево)
Литература (избор)
уреди.jpg)
- Милан Кашанин, Изложба слика Г-ђице Зоре Петровић, Српски књижевни гласник, књ. XX, бр. 7, pp. 548-549, Београд, 1927, поново објављено у Милан Кашанин, Уметничке критике, pp. 73-75, Култура, Београд, 1968
- Милан Кашанин, Изложба слика г-ђице Зоре Петровић, Време, Београд, 27. јануар 1930
- Исидора Секулић, Прва реч при отварању изложбе Зоре Петровић, Српски књижевни гласник, pp. 130-140, Београд, 1934, књ. XLI, бр. 6, 16. јануар, прештампано у Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, pp. 449-450, СКЗ, Београд, 1967
- Ђорђе Поповић, Београдски уметници између два рата: Зора Петровић, Република, Београд 27. фебруар 1951
- Миодраг Б. Протић, Тридесет година уметничког рада Зоре Петровић, НИН, Београд, 6. јануар 1951
- Момчило Стевановић, Зора Петровић, Књижевне новине, Београд, 19. јануар, 1952, прештампано у Зборник Народног музеја, књ. IV, pp. 457-463, Београд, 1964, и у Момчило Стевановић, Студије, огледи, критике, pp. 92-98, МСУ, Београд, 1988
- Павле Васић, Човек пре свега. Сликарство Зоре Петровић, Политика, Београд, 25. децембар 1955, прештампано у Др Павле Васић, Уметнички живот, књ. I, pp. 233-234, Уметничка академија у Београду, Београд, 1973
- Ђорђе Ђурђевић, Сусрет са Зором Петровић, Република, Београд, 27. децембар 1955
- Миливоје Михаиловић, Зашто баш овако? Зора Петровић, Младост, Београд, 7. јануар 1959
- Драгослав Ђорђевић, Зора Петровић, Сликари и вајари, III коло, pp. 9, Просвета, Београд, 1964
- Драгослав Ђорђевић, Зора Петровић, значајно име наше уметности, Борба, pp. 27-28, Београд, 5. јануар, 1966
- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране.
Види још
уредиЛитература
уреди- Документација Музеја савремене уметности, Београд
- др. Ст. Станојевић, (уред) Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, Загреб, 1925 — 1929
- Миодраг Б. Протић, Савременици I, Ликовне критике и есији, Нолит, Београд, 1955
- Миодраг Б. Протић, Српско сликарство XX века, Нолит, Београд, 1970
- Јеша Денегри, Колористички експресионизам четврте деценије, pp. 22-23, Четврта деценија, експресионизам боје, поетски реализам, Музеј савремене уметности, Београд, 1971
- Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900—1950, pp. 96-97, Нолит, Београд, 1973
- Зора Петровић, каталог ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд, 1978
- Зора Петровић, каталог изложбе, Галерија САНУ, Београд, 1995
Спољашње везе
уреди- Биографија на сајту САНУ
- http://www.arte.rs/sr/umetnici/zora_petrovic-48/
- Народни музеј Београд-Збирке одељења за новију уметност
- Зора Петровић - уметница са орденом Светог Саве („Вечерње новости“, 18. јун 2015)
- Формат пролећа – Зора Петровић (1894–1962) (1. септембар 2016)
- Скуп у САНУ о Зори Петровић („Политика”, 8. новембар 2019)
