Википедија

Љубомир Ивановић

српски сликар и графичар
За друге употребе, погледајте Љубомир Ивановић (вишезначна одредница).

Љубомир Ивановић (Београд, 12/24. фебруар 1882 — Београд, 23. новембар 1945) је био српски сликар, графичар и академик.

Љубомир Ивановић
Љубомир Ивановић 1917.
Лични подаци
Датум рођења(1882-02-24)24. фебруар 1882.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти23. новембар 1945.(1945-11-23) (63 год.)
Место смртиБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство, графика
Утицаји одКирил Кутлик
Бета и Риста Вукановић
Антон Ажбе
Потпис

Живот и дело уреди

Родитељи су му Андрија "мали" поштански чиновник и Софија, су се због очевог намештења често селили по држави. Основну школу је завршио у Нишу, где је започео први разред гимназије. Други разред гимназије похађао је у Врању, исти и трећи разред завршава у Београду. Последњи четврти разред гимназије завршио је приватно, после одлагања у Чачку. Мада му је цртање у београдској гимназији предавао Петар Убавкић, млади Ивановић је посећивао на позив, атеље Крстићев, где се формирао и усавршавао. Управо је за Ивановићево уметничко опредељење заслужан сликар Ђорђе Крстић, тада такође професор цртања у гимназији.[1] Похађао је Љубомир затим "Српску цртачку и сликарску школу" у Београду, код професора Кирила Кутлика, затим Бете и Ристе Вукановић (1899—1905) године и студирао је на минхенској сликарској академији (1905—1909), и на приватној сликарској школи Антона Ажбеа[2]. Те 1909. године је постављен Љуба за предавача цртања акта и главе на уметничкој школи у Београду.

Први пут је излагао као ученик 1904. године на првој Југословенској уметничкој изложби. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду (1919) и био је члан уметничког удружења Лада.[2]

Просветни савет Министарства образовања Краљевине Србије му је 1909. године признао стручност за наставника цртања у средњим школама.[3] Предавао је у Краљевској уметничкој школи[4], а касније и на Академији ликовних уметности (данас је то Факултет ликовних уметности у Београду). Учествовао је на свим изложбама „Ладе“ и другим изложбама у Београду, а излагао је и у Великом салону у Паризу где је боравио на студијама. Специјализовао се за цртеж оловком и уживао је велику репутацију у Србији и у свету.

Сакупио је богату збирку предмета уметничког занатства која се данас чува у Музеју примењене уметности у Београду.

Био је ожењен Милицом, са којом је имао једну кћерку Савку, која му је под старост помагала као "секретар". Није имао сопствени атеље, већ је радио у једној малој соби изнајмљене куће. У тој просторији је било највише књига и украсних предмета које је скупљао. Тридесетих година 20. века предаје цртање у Првој мушкој гимназији и Мушкој учитељској школи у Београду. Пред Други светски рат се услед шлога, десном страном парализовао и почео повлачити из уметничког живота.[5] Тада је град Београд уступио члановима "Ладе", плацеве да на њима подигну куће и атељее. Умро је у Београду 1945. године.

Одликован је Орденом витеза Легије части Републике Француске. Дописни члан САНУ је постао је 1922. године.[2]

Галерија уреди

  •  
    Жена у ентеријеру, 1916.
  •  
    Глава, 1920-1922
  •  
    Мотив из јужне Србије, 1936.
  •  
    Бела Црква, 1937.
  •  
    Љуба Ивановић: Унутрашњост манастирске цркве, 1938.
  •  
    Љуба Ивановић: Старе куће, 1938.
  •  
    Портрет младог мушкарца, 1940.
  •  
    Љуба Ивановић: Три фигуре-цртеж
  •  
    Љуба Ивановић: Портал Љубостиње-цртеж
  •  
    Љуба Ивановић: Дрво-графика
  •  
    Соко Бања
  •  
    Попрсје жене са шеширом
  •  
    Охрид (1937), Народни музеј Краљево

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.
  2. ^ а б в Танјуг 2013.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1. јануар 1912.
  4. ^ Јовичић 2013, стр. 10-11
  5. ^ "Коло", Београд 8. август 1942.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубомир_Ивановић&oldid=27555769”