Љубомир Ивановић

Љубомир Ивановић
Љубомир Ивановић
	Љубомир Ивановић 1917.
Лични подаци
Датум рођења	24. фебруар 1882.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	23. новембар 1945. (63 год.)
Место смрти	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Уметнички рад
Поље	сликарство, графика
Утицаји од	Кирил Кутлик; Бета и Риста Вукановић; Антон Ажбе
Потпис

Љубомир Ивановић (Београд, 12/24. фебруар 1882 — Београд, 23. новембар 1945) је био српски сликар, графичар и академик.

Живот и дело

Родитељи су му Андрија "мали" поштански чиновник и Софија, су се због очевог намештења често селили по држави. Основну школу је завршио у Нишу, где је започео први разред гимназије. Други разред гимназије похађао је у Врању, исти и трећи разред завршава у Београду. Последњи четврти разред гимназије завршио је приватно, после одлагања у Чачку. Мада му је цртање у београдској гимназији предавао Петар Убавкић, млади Ивановић је посећивао на позив, атеље Крстићев, где се формирао и усавршавао. Управо је за Ивановићево уметничко опредељење заслужан сликар Ђорђе Крстић, тада такође професор цртања у гимназији.^[1] Похађао је Љубомир затим "Српску цртачку и сликарску школу" у Београду, код професора Кирила Кутлика, затим Бете и Ристе Вукановић (1899—1905) године и студирао је на минхенској сликарској академији (1905—1909), и на приватној сликарској школи Антона Ажбеа^[2]. Те 1909. године је постављен Љуба за предавача цртања акта и главе на уметничкој школи у Београду.

Први пут је излагао као ученик 1904. године на првој Југословенској уметничкој изложби. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду (1919) и био је члан уметничког удружења Лада.^[2]

Просветни савет Министарства образовања Краљевине Србије му је 1909. године признао стручност за наставника цртања у средњим школама.^[3] Предавао је у Краљевској уметничкој школи^[4], а касније и на Академији ликовних уметности (данас је то Факултет ликовних уметности у Београду). Учествовао је на свим изложбама „Ладе“ и другим изложбама у Београду, а излагао је и у Великом салону у Паризу где је боравио на студијама. Специјализовао се за цртеж оловком и уживао је велику репутацију у Србији и у свету.

Сакупио је богату збирку предмета уметничког занатства која се данас чува у Музеју примењене уметности у Београду.

Био је ожењен Милицом, са којом је имао једну кћерку Савку, која му је под старост помагала као "секретар". Није имао сопствени атеље, већ је радио у једној малој соби изнајмљене куће. У тој просторији је било највише књига и украсних предмета које је скупљао. Тридесетих година 20. века предаје цртање у Првој мушкој гимназији и Мушкој учитељској школи у Београду. Пред Други светски рат се услед шлога, десном страном парализовао и почео повлачити из уметничког живота.^[5] Тада је град Београд уступио члановима "Ладе", плацеве да на њима подигну куће и атељее. Умро је у Београду 1945. године.

Одликован је Орденом витеза Легије части Републике Француске. Дописни члан САНУ је постао је 1922. године.^[2]

Галерија

Жена у ентеријеру, 1916.
Зора Петровић, 1920.
Глава, 1920-1922
Мотив из јужне Србије, 1936.
Бела Црква, 1937.
Љуба Ивановић: Унутрашњост манастирске цркве, 1938.
Љуба Ивановић: Старе куће, 1938.
Портрет младог мушкарца, 1940.
Љуба Ивановић: Три фигуре-цртеж
Љуба Ивановић: Портал Љубостиње-цртеж
Љуба Ивановић: Дрво-графика
Соко Бања
Попрсје жене са шеширом
Охрид (1937), Народни музеј Краљево
Кровови Париза, Легат Дејана Медаковића, [Музеј града Београда]

Види још

Референце

^ "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.
^ ^а ^б ^в Танјуг 2013.
^ "Просветни гласник", Београд 1. јануар 1912.
^ Јовичић 2013, стр. 10-11
^ "Коло", Београд 8. август 1942.

Литература

Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник др Станоје Станојевић, Загреб 1925—1929.
Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596страна.
Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране.
Танјуг (13. 2. 2013). „Изложба цртежа и графика Љубомира Ивановића у САНУ”. званични сајт. Нови Сад: Радио-телевизија Војводине. Приступљено 16. 9. 2016.
Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2018. COBISS.SR 197430028

Спољашње везе

[1] "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.

[FOOTNOTEТанјуг2013-2] а ^б ^в Танјуг 2013.

[3] "Просветни гласник", Београд 1. јануар 1912.

[каталог-10-11-4] Јовичић 2013, стр. 10-11

[5] "Коло", Београд 8. август 1942.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]