Википедија

Ђорђе Андрејевић Кун

српски сликар

Ђорђе Андрејевић Кун (Вроцлав, 31. март 1904 — Београд, 17. јануар 1964) био је српски сликар и графичар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и члан Српске академије наука и уметности. [1]

ђорђе андрејевић кун
Đorđe Andrejević Kun.jpg
Ђорђе Андрејевић Кун сликар
Лични подаци
Датум рођења(1904-03-31)31. март 1904.
Место рођењаВроцлав, Пруска, Немачко царство
Датум смрти17. јануар 1964.(1964-01-17) (59 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Породица
СупружникНада Андрејевић Кун
Деловање
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 31. марта 1904. године у месту Вроцлав у Пољској, тада Немачко царство, у породици Вељка Андрејевића Куна и жене му Гертруде, као четврто од укупно петоро деце. Отац Вељко је био графички мајстор и пре него што је дошао у Немачку, ту је изучио и граверски занат. Постао је гравер у једном од најбољих графичких предузећа у Немачкој и тако успео да споји занат и велику наклоност према уметности. Испоставило се да је и једно и друго пренео на свога сина Ђорђа. Уметничку црту у малом Ђорђу први је открио његов берлински учитељ господин Штрајх. Ђорђе је са породицом дошао у Београд 1914, где је завршио штампарски занат 1920, а затим учио сликарство на Уметничкој школи у Београду 1920—1925.[1]

Захваљујући добротвору београдском трговцу Илији Ранкићу, Ђорђе Андрејевић Кун добија стипендију за сликарско усавршавање у Италији. Боравио је у Венецији, тамо је учио, сликао, обилазио музеје и галерије – а затим исто то у Фиренци, Милану и Риму.[1] У Италији је провео две године пред платнима великих мајстора ренесансе и барока Микеланђела, Тицијана, Веронезеа, Тинторета. Након Италије, Ђорђе је наставио студије у Паризу[1], где је проучавао савремене уметнике Сезана, Модиљанија и бугарског сликара Паскина, али је и пронашао себе тј. свој стил. У Паризу је продао своје прве слике, које се и данас чувају у приватним збиркама.

 
Крваво злато: 28 оригиналних дрвореза Ђ. Андрејевића-Куна из уметничке збирке Музеја рударства и металургије Бор, Галерија Музеја рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, март 2011. године, каталог изложбе

Кун је крајем фебруара 1931. године имао прву самосталну изложбу[1], на којој су преовладавале две његове главне теме: мртва природа и аутопортрет. Те исте године млади Кун (имао је 27 година) на анонимном конкурсу за грб Града Београда, на коме је учествовало 56 уметника из Југославије, добија прву награду. Тај грб је и данас званични грб Београда. Прелом у Куновом стваралаштву настаје 1934. године, када је одржан светски конгрес писаца у Москви на коме је изречен појам „социјалистички реализам”. Тим појмом је означено да тема уметничког дела треба да буде свакодневица радника, како би им уметност помогла у борби против класног непријатеља. С обзиром да је Кун по политичкој оријентацији био левичар, вратио се графици као најпогоднијем уметничком медијуму за остварење тих захтева. Како све то изгледа у животу, видело се већ исте године на Првој графичкој изложби, покренутој с намером да јавност сазна могућности графичке вештине. У том периоду издаје мапу графика под називом „Крваво злато“ са тематиком из радничког живота.[1] Из Шпаније, куда је отишао да се с тамошњим патриотама бори против фашизма[1] у Интернационалним бригадама, донео је мапу графика „За слободу”.

У Другом светском рату био је од почетка до краја. После ослобођења објавио је мапу цртежа „Партизани”. Познат је по монументалним реалистичним композицијама и графичким мапама у којима је приказао злочине окупатора у време Другог светског рата и мотиве из обнове и изградње земље. Творац је идејних решења за ордење и грб нове југословенске државе формиране 1943. године на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Декорисао је салу за Друго заседање АВНОЈ-а.[1] Био је професор Академије ликовних уметности у Београду (1945-64)[1] и ректор Уметничке академије.[2][3][4]

Илустровао је и опремио бројна књижевна дела: (Жена у кошуљи, Колона, Црвене рибе, Риба на белом...) На његов рад утицали су Георг Грос и Франс Масерел.

Умро је 17. јануара 1964. године у Београду.

ПризнањаУреди

У току живота и рада Ђорђе Андрејевић Кун је добио многа признања, а најзначајнија су:

НаградеУреди

  • 1931. Прва награда за грб Београда,
  • 1940. Награда за графику Државне штампарије у Београду,
  • 1947. Прва награда за графику Комитета за културу и уметност владе ФНРЈ,
  • 1949. Прва награда за сликарство Председништва владе ФНРЈ,

ОдликовањаУреди

  • Партизанска споменица,
  • Орден заслуга за народ првог реда,
  • Орден за храброст.
  • Орден рада првог реда

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 50—51. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Члан САНУ Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2013), Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ „Соња Ћирић: Ратничке боје душе („Политикин Забавник”, број 2999, 2009. године)”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2012. г. Приступљено 7. 09. 2012. 
  4. ^ Arte - Đorđe Andrejević Kun - Biografija, Приступљено 28. 3. 2013.

ЛитератураУреди

  • Војна енциклопедија (књига прва), Београд 1970. година,
  • „АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Ђорђе”. Српска енциклопедија Том 1. (на језику: (језик: српски)). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд. 2010. ISBN 978-86-7946-078-3. 
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране. 
  • Blanuša, Mišela (2016). Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 - 19/12/2016 / [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]. Novi Beograd: Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum).  COBISS.SR 226955788

Спољашње везеУреди

 
Ђорђе Андрејевић Кун на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Андрејевић_Кун&oldid=25865189”