Љубица Сокић
Љубица Цуца Сокић (Битољ, 9. децембар 1914 — Београд, 8. јануар 2009) је била српска сликарка и академик САНУ.
| Љубица Цуца Сокић | |
|---|---|
 Љубица Сокић на поштанској марки Пошта Србије | |
| Надимак | Цуца |
| Датум рођења | 9. децембар 1914. |
| Место рођења | Битољ Краљевина Србија |
| Датум смрти | 8. јануар 2009. (94 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
| Потпис | |
 | |
БиографијаУреди
Рођена је као кћерка Манојла Сокића (1887—1941), првог власника и главног уредника београдског листа „Правда“ и његове супруге Руже, рођене Кузмановић. Гимназију је похађала у Београду, где јој је професор цртања била Зора Петровић, а касније уписује и Краљевску уметничку школу.[1] Сликању су је учили професори Бета Вукановић, Љуба Ивановић, Јован Бијелић и Иван Радовић. Љубица Сокић је радила и излагала у Паризу у годинама од 1936. до 1939. По повратку из Париза, први пут је самостално излагала своје радове фебруара 1939.[2] у београдском павиљону Цвијета Зузорић. Један је од оснивача уметничке групе „Десеторо“. Била је професор на Академији ликовних уметности у Београду од 1948. до 1972. Године 1968. постала је дописни члан САНУ, а од 1978. била је редовни члан. Поред сликарства, бавила се илустрацијом дечјих књига и часописа, као и израдом скица за филмове.
Њено сликарство се описује као интимистичко. У почетку је сликала мртве природе, пејзаже, фигуре и портрете. Касније је тежила ка упрошћавању форми, геометризацији и умереној апстракцији. Повремено је користила технике колажа и експерименталних материјала.
Преминула је 8. јануара 2009. у Београду и сахрањена 13. јануара на Новом гробљу у Београду.
Сликарска група „Десеторо“Уреди
Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.[5] Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва до буржоазије. Заједничко овој групи је било то што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.
НаградеУреди
- Гран при Првог бијенала југословенске минијатурне уметности (1989) - за темпере на платну „Без назива“, Горњи Милановац.
- Награда "Божа Илић" (2006) - награду додељује општина Прокупље и Народни музеј Топлице
ГалеријаУреди
Љубица Сокић 1986. године, архив РТС
Портрет Љубице Сокић (рад Стевана Боднарова).
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Јовичић 2013, стр. 18-23
- ^ "Време", 21. феб. 1939, стр. 5
- ^ Лубарда ми је отворио очи („Вечерње новости“, 9. мај 2016)
- ^ Бранко Ћопић дао отказ Цуци Сокић (15. мај 2016)
- ^ Grupa "Desetorica"
ЛитератураУреди
- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране.
- Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 04. 2016. Приступљено 8. 2. 2018.COBISS.SR 197430028
Спољашње везеУреди
- Биографија на сајту САНУ
- Кратка биографија и одабрана дела
- Палета Љубице Сокић, Милан Шарац, Вечерње новости. фељтон, 8 наставака, 29. новембар - 6. децембар 2004.
- Љубица Сокић - биографија
- Ljubica Sоkić slike 1962-1972
- „Политика“: „Умрла Љубица Цуца Сокић“ (10. јануар 2009)
- Прва дама српског сликарства („Блиц“, 26. новембар 2014)
- Љубица Цуца Сокић („Вечерње новости“, 13. новембар 2015)
- Љубица Цуца Сокић и њено доба („Блиц“, 4. децембар 2015)
- Илустрације Цуце Сокић („Политика”, 1. октобар 2019)