Милан Миловановић (сликар)

српски сликар
За друге употребе, погледајте Милан Миловановић (вишезначна одредница).

Милан Миловановић (Крушевац, 19. октобра 1876Београд, 15. август 1946) био је српски сликар импресиониста и ликовни педагог.

Милан Миловановић
M-milovanovic-autoportret-19szpb-72.jpg
Милан Миловановић сликар
Датум рођења(1876-10-19)19. октобар 1876.
Место рођењаКрушевац
Краљевина Србија
Датум смрти15. август 1946.(1946-08-15) (69 год.)
Место смртиБеоград, НР Србија
ФНР Југославија

БиографијаУреди

Милан Миловановић је рођен у Крушевцу 19. октобра 1876. године где је завршио основну школу и нижу гимназију, 1896. уписао је ликовну школу Кирила Кутлика у Београду, да би већ 1897. ступио у атеље Антона Ажбеа у Минхену. Године 1898. Уписао је минхенску Академију коју је завршио 1902. и иде у Париз где такође уписује Академију, коју завршава 1906. и потом долази у Београд.

По доласку у Београд где је био један од најобразованијих сликара, добио је задатак од Министарства иностраних послова да проучи српске манастире у Србији, Македонији и Светој гори и бележи у слици и цртежу српске средњовековне споменике. Обилазио је манастире, а медитеранска природа је код њега пробудила интерес за слике природе са пуно светлости. Његова слика „Мост цара Душана у Скопљу“ се убраја заједно са „Дереглијама на Сави“ Надежде Петровић и „Ташмајданом“ Малише Глишића, у прве примере импресионистичког сликарства у Србији.

У току Првог светског рата био је у српској војсци и ради углавном слике документарног карактера са ратном тематиком и портрете српских војника и официра. Након тешке болести 1915. године упућен је на опоравак у Италију где га медитерански пејзажи поново враћају импресионизму. У том периоду борави на Каприју, у Риму, јужној Француској и Дубровнику. Слике настале у том раздобљу сматрају се најбољим сликама српског импресионизма. При штабу Врховне команде бележи призоре из војничког живота током Балканских и Првог светског рата.

Један је од оснивача Српског уметничког удружења (1908.) и члан Ладе и групе Медулић.

Као ликовни педагог бавио се васпитањем генерација младих сликара од 1912. до 1933. године, на Краљевској уметничкој школи у Београду.[1] Бавио се и рестаурацијом фресака и иконостаса а повремено и ликовном критиком. Београдска општина га је јануара 1944. наградила првом повељом и светосавском наградом.[2]

Био је ожењен Олгом Мишић (1886–1977), кћерком војводе Живојина Мишића.[3]

Умро је у Београду 15. августа 1946. године у својој 70-ој години живота.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јовичић 2013, стр. 10-11
  2. ^ "Коло", 29. јан. 1944
  3. ^ KOLUBARA Izdavačko društvo * Valjevo, Srbija

ЛитератураУреди

  • Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране. 
  • „Миловановић Милан”. Мала енциклопедија Просвета Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета. 1959. 
  • Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 04. 2016. Приступљено 8. 2. 2018. COBISS.SR 197430028

Спољашње везеУреди