Милан Миловановић (сликар)
Милан Миловановић (Крушевац, 19. октобра 1876 — Београд, 15. август 1946) био је српски сликар импресиониста и ликовни педагог.
| Милан Миловановић | |
|---|---|
.jpg) Милан Миловановић сликар | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. октобар 1876. |
| Место рођења | Крушевац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 15. август 1946. (69 год.) |
| Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија |
Биографија
уредиМилан Миловановић је рођен у Крушевцу 19. октобра 1876. године где је завршио основну школу и нижу гимназију, 1896. уписао је ликовну школу Кирила Кутлика у Београду, да би већ 1897. ступио у атеље Антона Ажбеа у Минхену. Године 1898. Уписао је минхенску Академију коју је завршио 1902. и иде у Париз где такође уписује Академију, коју завршава 1906. и потом долази у Београд.
По доласку у Београд где је био један од најобразованијих сликара, добио је задатак од Министарства иностраних послова да проучи српске манастире у Србији, Македонији и Светој гори и бележи у слици и цртежу српске средњовековне споменике. Обилазио је манастире, а медитеранска природа је код њега пробудила интерес за слике природе са пуно светлости. Његова слика „Мост цара Душана у Скопљу“ се убраја заједно са „Дереглијама на Сави“ Надежде Петровић и „Ташмајданом“ Малише Глишића, у прве примере импресионистичког сликарства у Србији.
У току Првог светског рата био је у српској војсци и ради углавном слике документарног карактера са ратном тематиком и портрете српских војника и официра. Након тешке болести 1915. године упућен је на опоравак у Италију где га медитерански пејзажи поново враћају импресионизму. У том периоду борави на Каприју, у Риму, јужној Француској и Дубровнику. Слике настале у том раздобљу сматрају се најбољим сликама српског импресионизма. При штабу Врховне команде бележи призоре из војничког живота током Балканских и Првог светског рата.
Један је од оснивача Српског уметничког удружења (1908.) и члан Ладе и групе Медулић.
Као ликовни педагог бавио се васпитањем генерација младих сликара од 1912. до 1933. године, на Краљевској уметничкој школи у Београду.[1] Бавио се и рестаурацијом фресака и иконостаса а повремено и ликовном критиком. Београдска општина га је јануара 1944. наградила првом повељом и светосавском наградом.[2]
Био је ожењен Олгом Мишић (1886–1977), кћерком војводе Живојина Мишића.[3]
Умро је у Београду 15. августа 1946. године у својој 70-ој години живота.
Галерија
уреди-
Цар Душанов мост на Вардару, уље на платну, 1907 (Музеј савремене уметности, Београд) -
Аутопортрет, 1907. (Народни музеј, Београд) -
Мотив из Београда (1909) -
Поглед на Авалу (1909) -
Плава врата, 1917. (Народни музеј, Београд) -
Вила крај мора, 1917. (МСУ) -
Црвена тераса (1920) -
Параклис манастира Савине (1920) -
Манастир Грачаница, 1908. (Народни музеј Крушевац) -
Цртежи из циклуса Албанија 1915.(Народни музеј Крушевац) -
Напуштене аустријске каре на Гукошу (1914-1915), Народни музеј Краљево
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране.
- „Миловановић Милан”. Мала енциклопедија Просвета Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета. 1959.
- Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2018.COBISS.SR 197430028
