Коста Миличевић
Коста Миличевић (Врака код Скадра, 3. јун 1877 — Београд, 12. фебруар 1920) је био српски сликар.
| Коста Миличевић | |
|---|---|
 Аутопортрет, 1910. | |
| Датум рођења | 3. јун 1877. |
| Место рођења | Врака код Скадра Отоманско царство |
| Датум смрти | 12. фебруар 1920. (42 год.) |
| Место смрти | Београд Краљевство СХС |
БиографијаУреди
Рођен у свештеничкој породици, у селу Враки близу Скадра. По доласку у Београд, био је ђак прве генерације у Уметничкој школи Цирила Кутљика. Са собом је донео из Скадра "Александриду", један од најстаријих илустрованих српских рукописа, настао вероватно у 14. веку.[1] Уз веома тешке материјалне услове био је на студијама у Прагу, Бечу, касније и Минхену. У Првом светском рату најпре је учествовао као војник а касније и као ратни сликар Врховне команде на Крфу. Био је наставник вечерње занатске школе и члан „Ладе“. Умро је 12. фебруара, по неким изворима два дана раније, 1920. године у Београду.[2]
У опусу Косте Миличевића Лазар Трифуновић разликује четири периода: школски (1895—1908), београдски (1909—1914), велешки (1915) и крфски (1916—1920). На почетку, у школском периоду уметничког формирања, био је присталица сецесије, па је у том духу насликао иконостас у Железнику, као и неколико србијанских пејзажа. Београдски период је уследио након што је Миличевић имао прилике да се упозна са сликарством Надежде Петровић и Милана Миловановића. Он је у овом периоду напустио академски стил, тако да је цео овај део његовог опуса обележен трагањем за личним уметничким изразом, који он коначно налази у густом пастуозном намазу боје и мрежи мрља, који личи на импресионистички поступак. То се највише примећује у циклусу слика које су настале у колонији у Савинцу (Савиначка црква, Пролеће).
Познато је свега пет слика из наредног, велешког периода, које су настале док се Миличевић борио у рату, и у којима је потпуно успостављена равнотежа између светлости, боје и форме. Та равнотежа је дошла до изражаја у сликама које су настале на Крфу, где је медитеранско сунце постало снажна инспирација за уметника. Пејзажи који су настали на Крфу представљају афирмацију српског импресионизма.
ГалеријаУреди
Коста Миличевић, Савиначка црква 
Коста Миличевић, Потамас на Крфу (1916) 
Острвца крај Крфа, 1918. (Народни музеј, Београд) 
Острвца са Крфа, 1918.
Предео с Крфа, 1918.
Предео с Крфа, 1918.
Пролеће на Вождовцу, 1920.
Карађорђева тополивница.
.jpg)
РеференцеУреди
- ^ "Време", Београд 2. јул 1929.
- ^ На данашњи дан преминуо је сликар Коста Миличевић srpskilegat.rs
ЛитератураУреди
- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране.
- „Миличевић Коста”. Мала енциклопедија Просвета Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета. 1959.
Спољашње везеУреди
- Коста Миличевић (Спомен-збирка Павла Бељанског)
- Коста Миличевић (arte.rs)
- Коста, Славија филм, Југословенска кинотека.
- Импресивни трагизам – Коста Миличевић (1877—1920) (3. август 2016)