Коста Миличевић

Коста Миличевић (Врака код Скадра, 3. јун 1877Београд, 12. фебруар 1920) је био српски сликар.

Коста Миличевић
Kosta Miličević, self portrait, 1910.jpg
Аутопортрет, 1910.
Датум рођења(1877-06-03)3. јун 1877.
Место рођењаВрака код Скадра
Отоманско царство
Датум смрти12. фебруар 1920.(1920-02-12) (42 год.)
Место смртиБеоград
Краљевство СХС
Коста Миличевић на самртничкој постељи (цртеж Живорада Настасијевића).

БиографијаУреди

Рођен у свештеничкој породици, у селу Враки близу Скадра. По доласку у Београд, био је ђак прве генерације у Уметничкој школи Цирила Кутљика. Са собом је донео из Скадра "Александриду", један од најстаријих илустрованих српских рукописа, настао вероватно у 14. веку.[1] Уз веома тешке материјалне услове био је на студијама у Прагу, Бечу, касније и Минхену. У Првом светском рату најпре је учествовао као војник а касније и као ратни сликар Врховне команде на Крфу. Био је наставник вечерње занатске школе и члан „Ладе“. Умро је 12. фебруара, по неким изворима два дана раније, 1920. године у Београду.[2]

У опусу Косте Миличевића Лазар Трифуновић разликује четири периода: школски (1895—1908), београдски (1909—1914), велешки (1915) и крфски (1916—1920). На почетку, у школском периоду уметничког формирања, био је присталица сецесије, па је у том духу насликао иконостас у Железнику, као и неколико србијанских пејзажа. Београдски период је уследио након што је Миличевић имао прилике да се упозна са сликарством Надежде Петровић и Милана Миловановића. Он је у овом периоду напустио академски стил, тако да је цео овај део његовог опуса обележен трагањем за личним уметничким изразом, који он коначно налази у густом пастуозном намазу боје и мрежи мрља, који личи на импресионистички поступак. То се највише примећује у циклусу слика које су настале у колонији у Савинцу (Савиначка црква, Пролеће).

Познато је свега пет слика из наредног, велешког периода, које су настале док се Миличевић борио у рату, и у којима је потпуно успостављена равнотежа између светлости, боје и форме. Та равнотежа је дошла до изражаја у сликама које су настале на Крфу, где је медитеранско сунце постало снажна инспирација за уметника. Пејзажи који су настали на Крфу представљају афирмацију српског импресионизма.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 2. јул 1929.
  2. ^ На данашњи дан преминуо је сликар Коста Миличевић srpskilegat.rs

ЛитератураУреди

  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране. 
  • „Миличевић Коста”. Мала енциклопедија Просвета Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета. 1959. 

Спољашње везеУреди