Управа града Београда
Управа града Београда је била управно-безбедносна институција у Београду у периоду 1839-1944. Највећи део тог времена била је смештена у „Главњачи“ која се налазила на месту данашње зграде Хемијског факултета на Студентском тргу у Београду.
Београдом су управљала два органа власти, Управа града Београда као носилац полицијске и управне државне власти и Општина града Београда као носилац самоуправне власти. После 1944. Управа града Београда није наставила са радом јер је успостављена другачија организација управљања у Београду.
Краљевина Југославија
уредиПоделом Краљевине Југославије на бановине 1929. године, формирана је засебна административно-територијална јединица под називом „Управа града Београда“, која је обухаватала град Београд са ближом околином, укључујући Земун и Панчево. Ова територија је била у потпуности окружена Дунавском бановином, која је имала управно седиште у Новом Саду. У време Другог светског рата, 1941. године, Управа града Београда је наставила да постоји као административно-територијална јединица Недићеве Србије, све док крајем 1941. није успостављена нова територијална подела Србије на округе, када и Управа града Београда престаје да постоји у административно-територијалном смислу.
Управници
уредиУправници града Београда су били:[1]
- Јован Герман (в. Германи (породица)) 13.7.1839 — 22.11.1839.
- Илија Чарапић 22.11.1839 — 27.5.1840.
- Милош Богићевић 27.5.1840 — 24.9.1840.
- Младен М. Жујовић 24.9.1840 — 6.8.1842. и поново 1858.
- Михаило Љотић 29.8 — 22.9.1842.
- Стефан Стефановић Тенка 22.9 — 6.11.1842.
- Радован Дамјановић 6.11.1842 — 20.12.1844.
- Јован Вучковић 20.12.1844 — 22.7.1848.
- Гаврило Јеремић 22.7.1848 — 27.9.1852.
- Константин Магазиновић 27.9.1852 — 15.11.1855.
- Миливоје Петровић Блазнавац 15.11.1855 — 18.10.1856.
- Никола Христић 18.10.1856 — 30.11.1858. и 27.9.1859 — 7.10.1860.
- Јован Белимарковић 30.11.1858 — 11.2.1859.
- Јован Димитријевић Митричевић 11.2 — 27.9.1859.
- Драгутин Жабарац 27.10.1860 — 19.1.1861.
- Михаило Барловац 19.1.1861 — 18.7.1868.
- Јаков Туцаковић 1.8.1868 — 4.4.1873. и 1.6.1876 — 1.6.1878.
- Живојин Блазнавац 4.4.1873 — 13.2.1874. и 25.2.1879 — 17.3.1887.
- Димитрије Јоксић 13.2.1874 — 22.10.1875. и 22.10.1875 — 1.6.1876. (заступник)
- Јован Авакумовић 22.10.1875 — 1.6.1876.
- Јанко Терзић 1877 — 4.2.1878.
- Јаков Брзаковић 4.2.1878 — 1.6.1878.
- Пантелија Луњевица (в. Луњевице) 1.6.1878 — 25.2.1879.
- Живко Анђелић 17.3.1887 — 6.1.1888.
- Глиша Ђорђевић 6.1.1888 — 16.9.1889.
- Владимир Миленковић 1889. и 1892.
- Велимир Тодоровић (в. Тодоровићи (породица)) 16.9.1889 — 13.1.1890.
- Светозар Арсеновић 13.1.1890 — 11.5.1891.
- Михаило П. Јовановић 27.5.1891 — 1.8.1892.
- Павле Денић (в. Баба-Дудићи) 1.8.1892 — 2.4.1893.
- Стојан Протић 2 — 7.4.1893.
- Ђорђе Несторовић 7.4.1893 — 12.1.1894.
- Милош Михаиловић 12.1.1894 — 24.5.1894.
- Живко Касидолац 24.5.1894 — 29.10.1894.
- Алекса Стевановић 29.10.1894 — 1.8.1895.
- Никола Стевановић 1.8.1895 — 20.4.1896.
- Риста Бадемлић 20.4.1896 — 14.7.1900.
- Божидар Маршићанин 13.7.1900 — 29.5.1903.
- Богдан Дамјановић 29.5.1903 — 24.6.1903.
- Душан Вујић 24.6.1903 — 25.10.1903.
- Михаило Церовић 25.10.1903 — 20.1.1905. и 16.3.1906 — 19.7.1907.
- Михаило А. Рашковић 20.1.1905 — 14.8.1905.
- Драгић Павловић[2] 14.8.1905 — 21.1.1906.
- Бранимир Рајић 21.1.1906 — 15.3.1906.
- Драгутин Милићевић 19.9.1907 — 22.4.1908.
- Обрад Благојевић 22.4.1908 — 27.9.1908.
- Душан Ђ. Алимпић 22.9.1908 — 10.5.1910.
- Гојко Павловић 10.5.1910 — 4.9.1912.
- Манојло Лазаревић 4.8.1912 — 9.9.1918. и 24.9.1919 — 27.12.1934.
- Коста Туцаковић 9.9.1918 — 24.9.1919.
- Душан Филиповић 27.12.1934 — 13.10.1935.
- Милан Аћимовић 13.10.1935 — 21.12.1938.
- Живојин Симоновић 9.2.1939 — 20.4.1939.
- Драгослав М. Лазић 1.3.1939 — 1.4.1940.
- Драгомир Дринчић 28.3.1940 — 27.3.1941.
- Милутин Стефановић 27.3.1941 — 1.4.1941.
- Душан Рибар 1 — 12.4.1941.
- Драгомир-Драги Јовановић 7.5.1941 — 5.10.1944.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839-1944, Просвета, Београд, 2011. године, 414 страна. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
- ^ "Политика", 15. јул 1937
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.