Велимир Тодоровић

Велимир Тодоровић (18481920) био је српски правник и политичар, последњи министар унутрашњих дела за време владавине династије Обреновић.

Велимир Тодоровић
Лични подаци
НадимакВеља
Датум рођења(1848-00-00)1848.
Место рођењаСмедерево, Кнежевина Србија
Датум смрти1920.(1920-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (71/72 год.)
ПрофесијаАдвокат
Политичка каријера
Политичка
странка
Народна радикална странка
Министар унутрашњих дела
1902 — 1903.

Биографија

уреди

Велимир Тодоровић рођен је у Смедереву 1848. године. По образовању је био правник и најпре је радио као адвокат.[1] Био је члан Радикалне странке, премда је важио за „дворског радикала”, односно припадника дела партије блиског династији Обреновић. Именован је за управника града Београда 1891. године. Обављао је и функцију народног посланика, а 1901. године постао је сенатор.[2] У више мандата био је министар унутрашњих дела, најпре у влади Петра Велимировића, а затим у Првој и Другој влади Димитрија Цинцар-Марковића.[1] У ноћи атентата на краља Александра и краљицу Драгу, 11. јуна 1903. године, председник владе Димитрије Цинцар-Марковић и министар војни Милован Павловић убијени су у својим кућама, док је Велимир Тодоровић тешко рањен.[3]

Син Велимира Тодоровића, Ђорђе Тодоровић, био је истакнути дипломата Краљевине Србије и потоње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Радовановић, Радован; Ђокић, Небојша (2016). „Министри унутрашњих дела Краљевине Србије за време владавине Милана и Александра Обреновића”. Расински анали. 14: 59 — 61. 
  2. ^ Перуничић, Бранко (1970). Управа вароши Београда; 1820-1912. стр. 22. 
  3. ^ Ристић, Љубодраг (2014). Србија у британској политици (1889-1903). стр. 497. 
  4. ^ Мићић, Срђан. „MISSION OF KONSTANTIN TODOROV IN NORTH AMERICA 1927-1928: YUGOSLAV FOREIGN SERVICE VS. MACEDONIAN-BULGARIAN ORGANISATIONS IN NORTH AMERICA”. Токови историје: 99.