Скела (Обреновац)
Скела је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1858 становника. Старо име Скеле је Грац док је тренутно име добила будући да је преко Саве село Купиново и да се одлазило у Купиново и долазило у Скелу скелом (дереглијом), бар када се ради о масовнијем прелазу људи, стоке и робе. Архитектура Скеле је старовлашког типа, сеоске куће су поред друмова, с једне и с друге стране пута, доста збијене, с малим окућницама, с кућама увученим мало у двориште и нарочитим распоредом зграда.
Скела | |
|---|---|
 Споменик стрељаним таоцима | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Београдски |
| Општина | Обреновац |
| Становништво | |
| — 2011. |  1858 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 40′ 33″ С; 20° 03′ 06″ И / 44.6758° С; 20.0517° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 74 m |
.svg)  Скела Скела на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11509 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Историја
уредиРимско доба
Ворбиз (Ворбис) у Скели и једним делом на Ушћу по народном предању био је велики римски град, на самој обали Саве, опкољен са свих страна, осим Саве антом, отоком ушћанских и скељанских бара. За град се прича да је био велики, насељен Римљанима. Ворбиз се и данас сав не зирати, по њему се изоравају, а по потреби ваде саркофази, новац, цигле, камење, разно бронзано оруђе и оружје. Данас се овим Ворбизом зове део села географски лоциран на истом месту као и антички Ворбиз, такође службено место железничке станице ТЕНТ-а „Б“ је добило назив ВОРБИС.
Грац је циглом озидано ошанчени локалитет у правцу према средини села за који се мисли, да је још у римско доба била војничка караула са посадом, која је обезбеђивала превоз робе и људи преко Саве.
Средњи век (Турско доба)
После пропасти Првог српског устанка, 5. октобра 1813. године, турска казнена експедиција која је кренула из Босне, са запада ка Београду, стигла је у село. Бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака из села не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.[1]
Други светски рат
За време Другог светског рата, 15. августа 1941. године село Скела је било прво место у Југославији које је било жртва немачке окупаторске казнене експедиције када су немачки војници спалили село и стрељали 15 мештана и 42 особе доведене из Бањичког логора.
У периоду после слома устанка у Србији, децембра 1941. године село је живело мирним, али тешким окупацијским животом. У току припремних борби за ослобођење Београда, почетком октобра 1944. године Скелу је ослободила Четврта војвођанска ударна бригада, која је у саставу 16. војвођанске дивизије НОВЈ наступала долином Саве ка Обреновцу и Београду.
У току завршних борби за ослобођење Београда, село Скела је била поприште окршаја јединица НОВЈ и Црвене армије са остацима немачке борбене групе генерала Штетнера. Ова немачка борбена група, се на почетку борби за ослобођење Београда налазила у Смедереву и имала је задатак да у току борби изненади и нападне јединице НОВЈ и Црвене армије са леђа. У том циљу ова група је 16. октобра кренула са нападним дејствима на ослободиоце из правца Смедеревског друма. Ова немачка намера је била осујећена и у веома тешким борбама ова група се повукла ка Авали, где је такође у тешким борбама 18. октобра разбијена, а генерал Штетнер погинуо. Бројни остаци ове разбијене борбене групације су тада отпочели панично повлачење ка Сави, у циљу пребацивања у Срем. У потрази за превозом (скелом) око 3.000 немачких војника је избило у рејон села Скела и заузело га. У дводневним борбама 20. и 21. октобра јединице 16. војвођанске дивизије потпомогнуте снагама Црвене армије успеле су да разбију ове немачке остатке. У овим борбама погинуло је око 800, а заробљено око 1.000 немачких војника, док се остатак делом пробио према Шапцу, а делом расуо по терену, где је касније био уништен или заробљен.
Новембра 1951. године, у селу је поред гробнице стрељаних, подигнут „Споменик стрељаним таоцима“, а његов аутор био је вајар Божидар Обрадовић. Овај споменик је у облику саркофага украшеног рељефима у бронзи, који представљају борбу и стрељање талаца.
У славу 88 ратника који су од 1912. до 1918. године дали своје животе за краља и отаџбину, у центру Скеле им је подигнут споменик.[2]
Галерија
уреди-
Дом културе -
Основна школа Никола Тесла -
Споменик палим борцима Балканских ратова и Првог светског рата -
Споменик стрељаним таоцима 1 -
Споменик стрељаним таоцима 2 -
Немачки масакр у Скели (стрељане талаца) 1 -
Немачки масакр у Скели (стрељане талаца) 2 -
Немачки масакр у Скели (стрељане талаца) 3 -
Спомен плоче у Скели -
Споменик жртвама и борцима у Другом светском рату -
Спомен плоча на згради Дома
Демографија
уредиУ насељу Скела живи 1512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 627 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 6 | ||
| 80+ | 17 | 13 | ||
| 75—79 | 26 | 47 | ||
| 70—74 | 56 | 70 | ||
| 65—69 | 63 | 82 | ||
| 60—64 | 56 | 64 | ||
| 55—59 | 44 | 50 | ||
| 50—54 | 76 | 68 | ||
| 45—49 | 70 | 70 | ||
| 40—44 | 73 | 59 | ||
| 35—39 | 73 | 51 | ||
| 30—34 | 57 | 57 | ||
| 25—29 | 52 | 53 | ||
| 20—24 | 52 | 52 | ||
| 15—19 | 64 | 57 | ||
| 10—14 | 58 | 46 | ||
| 5—9 | 44 | 44 | ||
| 0—4 | 41 | 40 | ||
| Просек : | 40,8 | 43,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 783 | 234 | 478 | 35 | 32 | 4 |
| Женски | 799 | 142 | 463 | 165 | 23 | 6 |
| УКУПНО | 1.582 | 376 | 941 | 200 | 55 | 10 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 396 | 115 | 0 | 0 | 57 |
| Женски | 197 | 58 | 0 | 0 | 13 |
| УКУПНО | 593 | 173 | 0 | 0 | 70 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 43 | 38 | 27 | 4 | 60 |
| Женски | 4 | 6 | 35 | 4 | 13 |
| УКУПНО | 47 | 44 | 62 | 8 | 73 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 4 | 14 | 5 | 9 |
| Женски | 0 | 5 | 4 | 16 | 31 |
| УКУПНО | 0 | 9 | 18 | 21 | 40 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 10 | 0 | 0 | 10 | |
| Женски | 8 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 18 | 0 | 0 | 10 | |
Референце
уреди- ^ „Najjača priča o 5. oktobru, a niste je znali: 50 Srpkinja skočilo u Savu da bi izbegle silovanje”. Telegraf. 05. 10. 2016. Приступљено 6. 10. 2016.
- ^ Споменичко наслеђе Обреновца из Великог рата. Обреновац: Библиотека "Влада Аксентијевић" Обреновац. 2018. стр. 17. ISBN 978-86-81212-03-5.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Србија у Народноослободилачкој борби — Београд. „Просвета“, Београд и „Нолит“, Београд 1964. година.
